Slučaj Fristajler otvorio brojna pitanja: Koliko je ljudi smelo da bude u objektu i ko kontroliše bezbednost splavova?

Komentari

Autor: Euronews

03/01/2023

14:05

Slučaj Fristajler otvorio brojna pitanja: Koliko je ljudi smelo da bude u objektu i ko kontroliše bezbednost splavova? - Copyright Euronews/Teodora Vasiljević, Tanjug/Miloš Milivojević

veličina teksta

Aa Aa

Splav Fristajler u Beogradu koji je potonuo u novogodišnjoj noći na površinu je izbacio brojna pitanja i dileme o kontroli takvih objekata. Istraga uzorka potonuća je u toku, a tri osobe su uhapšene zbog sumnje da su omogućile prisustvo većeg broja osoba nego što je kapacitet objekta.

Nakon što je potonuo jedan od najpoznatijih beogradskih splavova u trenutku dok je na njemu bio veliki broj posetilaca, srećom nije bilo stradalih, a dve devojke su lakše povređene. Kada je voda počela da ulazi u objekat, ljudi su bežali ostavljajući sve za sobom, a u policiji ističu da su reagovali i sprečili teže posledice.

Ubrzo se oglasio i gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić od kojeg smo čuli i prve moguće razloge potonuća Fristajelra, a on je rekao da je, prema njegovim informacijama, u objekat ušlo dva do tri puta više ljudi nego što treba, i da dograđivani pontoni na splavu nisu bili iste izdržljivosti kao prethodni.

U međuvremenu, policija je, po nalogu Trećeg osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu juče uhapsila menadžera, direktora i vlasnika splava koji je državljanin Grčke. Oni su uhapšeni zbog sumnje da su učinili krivično delo "teško delo protiv opšte sigurnosti sa umišljajem za izazivanje opšte opasnost". Kako je navedeno, oni se sumnjiče da su 31. decembra 2022. godine na splavu omogućili prisustvo većeg broja osoba nego što je kapacitet ovog objekta, koji je zbog toga delom potonuo i na taj način ugrozili bezbednost većeg broja osoba.

Koliko osoba je smelo da bude u objektu, a koliko je bilo?

Oglasio se i načelnik Odeljenja za inspekcijske poslove bezbednosti plovidbe pri Ministarstvu građevinsrastva, saobraćaja i infrastrukture Božidar Jagodić, koji je naveo da je dozvoljeno da Fristajler primi maksimalno 220 ljudi.

"Splav je registrovan za 220 osoba najviše, a koliko ih je zaista bilo u novogodišnjoj noći ne znamo i nećemo da iznosimo pretpostavke jer je istraga, u saradnji sa UKP i tužilaštvom u toku. Još se utvrđuje koliko je ljudi bilo, još prikupljamo dodatne informacije, te u ovom trenutku ne možemo da tvrdimo koliko je zaista osoba na splavu bilo u momentu kada je počeo da tone", rekao je za Kurir Jagodić.

Dodao je da su oni ovog i prošlog leta bili u redovnim kontrolama "Fristajlera" i da nisu pronašli nedostatke. Međutim, navodi da kontrole nisu obavljali noću, nego da su kontrolisali opremljenost i stanje objekta.

"Moguće da je u ovom slučaju preveliki broj posetilaca uzrok potonuća, ali to još zvanično ne znamo. Iz iskustva znamo da splav tone zato što je preopterećen ili teret nije ravnomerno raspoređen, a najčešće je uzrok kombinacija oba faktora", rekao je Jagodić.

Takođe, on kaže da je lokalna samouprava nadležna za izdavanje dozvola za postalvjanje plutajućih objekata. "Kontrolu poštovanja dozvola mora da sprovodi nadležna lokalna komunalna inspekcija. Svedoci smo da se te kontrole ne sprovode i Ministrastvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i naše Odeljenje za inspekcijske poslove bezbednosti plovidbe insistiraće od lokalnih inspekcija da pojačaju tu kontrolu, a svakako ćemo se i sami uključiti u kontrolu i obaveštavati javnost o tome", naveo je.

Šapić: Nadam se da će ovaj događaj da nas probudi

A kada je reč o lokalnoj samoupravi, danas je gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić rekao da se govori o tome da je objekat bio registrovan za 220 ljudi, a da to važi za plutajući objekat.

"Taj splav niti pluta niti plovi. On stoji, svi stoje i oduvek su stajali, a tretira se kao objekat koji pluta i plovi i to je problem. Dobija dozvolu od rečne kapetanije, ministarstva saobraćaja da pluta ili plovi. Međutim on stoji i to je potpuno novi status i mi pokušavamo da taj novi status legalizujemo i legitimizujemo i to smo uradili odlukama iz oktobra", rekao je Šapić za TV Prva.

Naveo je da se nada da će ovaj događaj da nas sve probudi "da se više ne dovede u pitanje namera da se priobalje dovede u red".

On je podsetio da je Skupština grada u oktobru prvi put donela odluku o uređenju beogradskog priobalja, gde se tačno zna kako splav treba da izgleda, koje gabarite treba da ima, koje uslove da ispunjava, koliko treba da bude razmak između splavova, pod kojim okolnostima da radi i ima zvaničan priključak za vodu i struju, da nema divlje priključke.

"Između ostalog, i ovo što je sada aktuelno. Kažu da je Fristajler bio registrovan za 220 ljudi. Da, ali kao plutajući objekat ili ploveće telo, ne kao objekat koji stoji, jer oni stoje vezani za obalu. Mi još ne znamo koliko ljudi u tim okolnostima može da bude. To ćemo tek da vidimo nakon nove odluke Skupštine grada", rekao je Šapić.

Gradonačelnik je istakao da je novom odlukom definisano šta je sve neophodno da splav ima, a maksimalno može da ima 700 kvadrata, kao i da će se raditi tehnički pregledi da se vidi koliko ljudi na splavovima može da bude

Koliko često se splavovi kontrolišu?

Pitanje bezbednosti splavova bilo je aktuelno i tokom leta prošle godine kada je na društvenim mrežama osvanula fotografija poznatog beogradskog splava koji je plutao Savom. Iako se tada sumnjalo da su se užad odvezala, u rečnoj policiji su pojasnili da se splav premešta.

Kako je tada pisao RTS, procenjuje da je na području Beograda između 2.000 i 3.000 splavova i kućica na vodi, a inspektori uglavnom kontrolišu one najpoznatije.

Božidar Jagodić je tada rekao za javni servis da se najčešće otkriva da splav nije tehnički registrovan, ili da nema adekvatnu posadu koja vrši kontrolu nad plutajućim objektom, a najčešća mera koja je izricana je zabrana upotrebe plutajućeg objekta.

MUP Srbije je početkom marta prošle godine formirao novu jedinicu zaduženu za kontrolu bezbednosti na rekama, koja kontroliše sve što se dešava na vodi – od bezbednosti građana i objekata do sprečavanja šverca.