Bumerang generacija: Kasno su se osamostalili, a sada se vraćaju kod roditelja - šta se dešava sa milenijalcima

Osamostaljivanje u doba fakulteta tipično je za razvijene skandinavske zemlje, ali u Srbiji je to "nedosanjani san", zbog čega mladi odlaze u druge zemlje u potrazi za boljim životom. Međutim i u razvijenim zemljama pripadnici ove generacije vraćaju se u roditeljske domove češće nego ikad pre, pa ih nazivaju i "bumerang generacijom".

Nedavna istraživanja u Americi pokazuju da se čak jedan od četiri milenijalca tokom ove godine vratio u roditeljske domove - taj podatak nije zabeležen još od Velike depresije.

Sociološkinja Milica Anđelković Vesković sa Filozofskog fakulteta u Beogradu za Euronews Srbija kaže da milenijalce zovu i "bumerang generacija", jer odu pa se ponovo vrate kod svojih roditelja. 

"To se vrlo često dešava iz razloga što ljudi prepoznaju da treba da budu samostalni, da treba da grade svoj život, ali zbog raznih ekonomskih recesija koje su pogodile upravo tu generaciju vrlo često se dešava da oni shvate da im je suviše veliki trošak i da plaćaju stan, račune i da imaju za hranu, neke svoje potrebe, putovanja, što je sasvim ljudski, normalno i onda se vraćaju", objašnjava ona. 

Vraćanjem kod roditelja rešavaju stambena pitanja

Ruža Ćirković, ekonomska novinarka, smatra da se sve više odraslih vraća kod "mame i tate" jer se mahom razvode - pa na taj način rešavaju stambeno pitanje. 

"Većina je zaposlena tako da se na svakih šest ili tri meseca produžava radni odnos. Pokazalo se da je to rešilo problem trenutnog zapošljavanja. Više ljudi se zapošljava, ali država mora da gleda širu sliku jer se oni tako teže osamostaljuju, obezbeđuju, teže imaju decu, banke im nerado daju kredite", kaže Ruža Ćirković, ekonomska novinarka. 

Vreme u kojem mladi stasavaju obeleženo je terorizmom, ekološkim katastrofama, migracija i kovidom - sve to utiče na veliko nepoverenje - smatra profesorka na Fakultetu za kulturu i medije Tatjana Milivojević. 

"Oni razmišljaju o tome, žele porodicu, žele decu, ali kada odlažu to nije to samo naravno iz ekonomskih razloga, nego i iz emocionalne neizvesnoti. Oni su okruženi razvodma, toliko neuspešnim vezama... Hoću da kažem da se može razumeti zašto oni ujedno imaju samopouzdanja, kreativni su, fleksibilni, a negde mentalno najosetljivija generacija", kaže Tatjana Milivojević.

Istraživanja pokazuju da se dinamika porodice promenila, kaže profesorka, a da je pogrešno mišljenje da su mladi sebični i da zbog toga odlažu bračni život. 

"Odlažu i rađanje, jer kako je rekao francuski filozof: ljudi rađaju kada imaju poverenja u život i u budućnost. Milenijalaci, koji imaju divnih osobina, nisu narcisoidni kako se govori, ali su okrenuti ličnom razvoju, jer su videli šta se dešava sa nedovršenim ličnostima", dodaje profesorka. 

Kasno osamostaljivanje nije karakteristika samo Srbije

Prema rečima Anđelković Vesković kasno osamostaljivanje ili pak vraćanje kući nakon napuštanja roditeljskog doma nije karakteristično samo za generaciju milenijalaca u Srbiji.  

"Bosna i Hercegovina i Makedonija prednjače po tom pitanju. To je karakteristično i za Italijane, za Španiju, iz razloga što se kaže da smo mi "topao narod" i da i roditelji su ti koji žele da zaštite svoju decu i žele da što kasnije odu iz porodičnih domova. Sa druge strane i deca se osećaju sigurnije kod svojih roditelja", kaže ona.

Navodi da je zanimljiv podatak da se Italiji ljudi gledaju da kad se osamostale budu blizu roditelja.

"Kupuju stanove u blizini roditelja, familije, tako da nismo mi u Srbiji jedini. Sa jedne strane loša strana našeg mentaliteta je što nam životne prekretnice dolaze kasnije, ali sa druge strane toplina odnosa sa roditeljima i širom familijom ukazuje da postoji više ljudskosti", ističe ona.

Stav sociološkinje Anđelković Vesković je da su milenijalci vrlo inovativni. Ističe da je to generacija koja se izborile za ženska prava, za drugačiju vrstu brakova.

"Politički su svesni ali opet politički zbunjeni. Karakteristika je za milenijalce je da su u isto vreme i za socijalizam i za liberalizam. Mnoge ideje koje su nekada bile jasno odvajane i jasno predstavljane njima na fakultetima i u školama danas su nekako svuda dostupna te stoga i pomešana", objašnjava ona.

"Burn out" generacija

Dodaje da je ta generacija prošla i kroz veoma važne transformacije čitavog društva gledano na globalnom nivou. 

"To je prva generacija koja je međusobno povezana bilo gde da se nalazi u svetu, jer je prva generacija koja je imala računare u svojim domovima, pametne telefone. Sve to što se dešava na globalnom nivou je uticalo na njih. Po prvi put su toliko povazani pa sve što se dešava na svetu utiče na njihov život, još kad dodamo sve ono što se dešava na lokalnom nivou, pogotovo naši milenijalci koji su preživeli 90-e godine, to vrlo komplikuje njihov život, i imaju veće probleme u osamostaljivanju i nalaženju posla i svih drugih životnih prekretnica" kaže Anđelković Vesković.

Dimitrije Vidaković jedan je od pripadnika generacije milenijalaca, koji iako živi sam, kaže da nije potpuno samostalan.

"Ja sam trenutno u situaciji između pošto studiram i dalje i u Beču sam, a roditelji isto žive u Austriji u drugom stanu. I dalje postoji ta neka veza sa roditeljima i naravno to je iz razloga da je teško da ja sa svojom platom uz fakultet sam sebe finansiram. Pogotovo ako se čovek vezao za nekog pa usledi brak, pa još dođu i prinove... i ta porodica da opstane, to je nemoguće po mom mišljenju", Dimitrije Vidaković

Ipak, Dimitrije ne očajava i ne smatra da to treba mlađe generacije da obehrabri, već da ih "gura napred" kako bi kad tad ostvarili uslove za "idealan život". 

Milenijalce ne zovu za džabe "burn out" generacijom. Pritisak je veliki, a mladi teže da se dokažu u poslu kako bi obezbedili stabilan život. Ipak, i u tom pogledu područje je "trusno", te je većini u fokusu da se održe na površini zemlje.