Igre 
Alimentacioni fond - rešenje za muku samohranih roditelja: Izbegavanje alimentacije više ne sme da bude praksa u Srbiji
Komentari17/12/2022
-21:22
Milici S. iz Čačka bivši muž za alimentaciju duguje više od 800.000 dinara. Tužila ga je, dva puta je zbog toga bio u zatvoru - tri i šest meseci, ali novac deca i dalje ne dobijaju. Često menja adrese, radi povremene poslove - na crno, nema imovine koja se na njega vodi, te tako uspeva da izigra sistem.
Nije Milica jedina koja ne dobija alimentaciju za decu. Mnoge razvedene žene, koje su dobile starateljstvo nad decom, imaju sličan problem. Ima i obrnutih primera, da majke ne učestvuju u izdržavanju dece, ali su to sporadični slučajevi. Njihove probleme moglo bi da reši osnivanje Alimentacionog fonda. Zakon o privremenom izdržavanju dece iz Alimentacionog fonda spreman je da uđe u skupštinsku proceduru, a predlagač je Stranka slobode i pravde. Oni očekuju da bude usvojen do kraja godine.
Ideja je da Alimentacioni fond funkcioniše kao državni fond. Ukoliko alimentacija kasni dva meseca novac bi se deci isplaćivao iz te kase, a država bi ga kasnije prinudno naplatila od roditelja-dužnika, iz njegove imovine ili iz primanja.
Lider SSP Dragan Đilas nedavno je pozvao sve poslaničke grupe u Skupštini Srbije da stanu iza tog predloga kako bi deca i samohrani roditelji bili zaštićeni. Oni bi dobijali privremenu pomoć u iznosu predviđenom samom sudskom presudom o razvodu braka.
"Jedna od ključnih novina je da bi postupak pokretanja ovog zahteva, kao i potraživanje od neodgovornog roditelja, išao po službenoj dužnosti od strane organa starateljstva, budući da je do sada sve bilo prepušteno inicijativi samohranih roditelja, pretežno majki, koje iz raznih opravdanih razloga uglavnom nisu posezale za sudskim procesima i tužbama protiv bivših supružnika“, naveo je lider SSP.
Udruženje samohranih roditelja: Ideja dobra
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku prošle godine je razvedeno 9.790 brakova, što je 12,7 odsto više u odnosu na prošlu godinu. Najveći broj razvedenih brakova su brakovi sa decom - 5.187 (53 odsto). U najvećem broju slučajeva (3.600) mališani su dodeljeni majci.
Vera Totić iz Udruženja samohranih roditelja kaže da je ideja dobra ukoliko bi se Alimentacioni fond osnovao tako da ima sigurna finansijska sredstva. Navodi da bi to mnogo olakšalo roditeljima, jer sudski postupci traju dugo, neki su potpuno nenaplativi.
Euronews
Povezane vesti
Ona je za Euronews Srbija rekla da se roditeljima koji ne plaćaju alimentaciju uvek "gleda kroz prste".
"Izvršitelji kada imaju dužnika koji je u radnom odnosu okače mu se na platu, ali prvo naplaćuju svoje potraživanje, pa tek onda roditeljima kojima se duguje. Imamo primere da im se omogući da plaćaju dug na rate. Oni počnu da isplaćuju dug, ali opet ne plaćaju ona redovna mesečna primanja. Tako se stvara novi dug", priča Totić.
Ona pojašnjava da ne postoje precizni podaci koliko je u Srbiji samohranih roditelja, a nema ni podataka koliko njih ne plaća alimentaciju. Totić navodi da je taj broj veliki, da oko 60- 70 odsto roditelja ne plaća alimentaciju i da su kao Udruženje morali da pokrenu brojne sudske sporove.
Ističe da se sada dužnici služe raznoraznim malverzacijama kako bi izbegli plaćanje, te da će isto raditi i u odnosu na državu. Mnoge čak ni zatvorske kazne nisu naterale da plate dugovanja. U Upravi za izvršenje krivičnih sankcija kažu za Euronews Srbija da je u zatvorima u Srbiji krajem prošle godine bilo 41 osuđena osoba za nedavanje izdržavanja.
Alimentacioni fond, inače, postoji u mnogim evropskim zemljama, a od 1. novembra funkcioniše i u Crnoj Gori. U Hrvatskoj se Zakonom o privremenom izdržavanju definiše plaćanje izdržavanja iz državnog budžeta, ukoliko ga roditelj ne isplaćuje dobrovoljno, a u Sloveniji postoji Javni garantni fond za izdržavanje.
Osnivanje fonda predviđeno nacrtom Građanskog zakonika
Osnivanje Alimentacionog fonda predviđeno je i prednacrtom Građanskog zakonika. Predsednik Udruženja pravnika Srbije prof. Miodrag Orlić kaže da takvi fondovi postoje u zemljama u okruženju, da obaveza izdržavanja mora da postoji u društvu, jer je usmerena na to da podmiri odsnovne potrebe onoga ko to nije u stanju sam da uradi.
"Zakonska obaveza izdržavanja nije kao druge obaveze. Ona je usmerena da podmiri osnovne potrebe onoga o kome je reč. U ovom slučaju to su deca. Ako se razvedeni muž ogluši o tu obavezu, danas je moguće da razvedena supruga u svoje ime i u ime deteta to traži sudskim putem. Međutim, znamo kako to danas izgleda - veliki troškovi, nerviranje", naveo je Orlić, koji je bio član Radne grupe zadužene za izradu nacrta Zakonika.
Tanjug/AP/Michael Probst
Povezane vesti
Dodaje da ukoliko razvedeni roditelj ne ispunjava svoju obavezu izdržavanja onda će teret svakako pasti na društvo koje ne sme da dozvoli da neko živi u bedi, a posebno ne deca.
"Zato smo predložili formiranje Alimentacionog fonda iz koga bi se finansiralo ovo što razvedeni roditelj izbegava da pruži, a onda da se država obrati njemu i naplati dug. Država ima veće mogućnosti nego samohrana majka", naveo je Orlić.
Često dužnici, uglavnom očevi , pribegavaju raznim metodama ne bi li osujetili prinudnu naplatu duga. Neki čak idu toliko daleko da daju otkaz u firmi da ne bi imali zvanična primanja sa kojih može da skida dug.
Komentari (0)