Skup povodom 80 godina od osnivanja AFŽ: Države regiona napravile korak unazad po pitanju ženskih prava

"Treba nam ženska antifašistička internacionala, preko ograda naših država i regionalnih granica", tom je porukom profesorka filozofije iz Zagreba Ankica Čakardić zaključila svoje obraćanje u Kulturnom centru u Bosanskom Petrovcu, na dan kada je pre 80 godina osnovan Antifašistički front žena (AFŽ).

"To nije samo istorijska tema, prisećanje više nije dovoljno", rekla je Čakardić, govoreći o tekovinama pokreta koji je za svega 11 godina postojanja ženama na prostoru nekadašnje Jugoslavije iznedrio osnovna politička prava.

Salu u kojoj se 6. novembra 1942. godine okupilo 166 delegatkinja iz svih krajeva Jugoslavije, osam decenija kasnije ispunile su žene različitih profesija iz Bosne i Hercegovine, Srbije, Hrvatske, Crne Gore, Severne Makedonije, Slovenije.

"Sakupile smo se ovde jer verujemo da su učesnice prve Konferencije AFŽ Jugoslavije sanjale, borile se i ginule za društvo kakvo je moguće sanjati i za kakvo se vredi boriti i danas, na početku 21. veka. Za svet mira, za jednakost, za slobodu, za solidarnost, za osnovno blagostanje za sve ljude. Za društvo u kom će se čuti i jednako uvažavati i naši ženski, raznoliki glasovi", poručila je  Sonja Lokar, dugogodišnja slovenačka aktivistkinja za prava žena i predsednica Evropskog ženskog lobija.

Istorijske činjenice koje se danas često ignorišu su brojke koje svedoče o učešću žena u borbi protiv fašizma tokom Drugog svetskog rata, poručile su govornice u Bosanskom Petrovcu.

S oružjem je u ratu učestvovalo više od 100.000 žena, a svaka četvrta poginula je u borbi. Njih 40.000 je ranjeno. 620.000 žena bile su žrtve fašističkog terora - više od trećine ukupnih gubitaka koje je Jugoslavija imala tokom rata.

Žene u nekadašnjoj Jugoslaviji izborile su se za pravo glasa 1945, a godinu dana kasnije u Ustavu FNRJ bile su izjednačene sa muškarcima u svim oblastima privrednog, društvenog i političkog života.

Euronews Srbija/Nataša Krstin

U deceniji koja je usledila njihov položaj postepeno se pogoršavao, a značaj učešća žena u političkom i društvenom životu glasno umanjivao. AFŽ je ukinut 1953, jedanaest godina nakon osnivanja.

Da samo se od tih vremena, po pitanju nekih teško stečenih prava, u gotovo svim zemljama regiona vratili korak unazad, zajednički je zaključak aktivistkinja i univerzitetskih profesorki na obeležavanju godišnjice koju je organizovala Ženska platforma za razvoj Srbije, uz podršku Fridrih Ebert Štifung fondacije.

Region danas 

Gde su zemlje regiona danas kada je u pitanju položaj žena u društvu, rodna ravnopravnost i suočavanje institucija sa rastućim problemom nasilja i femicida, te kako popraviti situaciju, razgovarale su političarke, članice akademske zajednice i ženskih organizacija.

"Mnogo smo postigli. Imamo Zakon o ravnopravnosti polova, kvotu od 40 odsto u izbornom zakonu, ratifikovali smo među prvima Istanbulsku konvenciju, izgradili smo institucionalne mehanizme za rodnu ravnopravnost i uspele da se donesu brojni zakoni o nasilju u porodici i  unaprede mehanizmi za zaštitu žrtava", rekla je članica SDP- Bosne i Hercegovine Besima Borić.

Međutim, slika društva i dalje je sumorna kada je statistika u pitanju – žene su u ekonomiji i dalje uglavnom u takozvanim "pink" zanimanjima, na nesigurnim radnim mestima, kojima opada tržišna vrednost. Manje ih je među radno aktivnim stanovništvom, a više među nezaposlenima i trajno nezaposlenima u BiH, navela je Borić.

"Okolnosti nam ne idu u prilog. Nema nas dovoljno u politici. Nikako da dođemo do kritične mase žena na mestima odlučivanja koja bi mogla da podstakne šire društvene promene i pošalju važnu poruku da je naše mesto tamo gde se donose konačne odluke. Svaki oblik saradnje žena u poltici se prilično uspešno obrušava. Na sreću, ima političarki koje su uprkos tome ostale dosledne i međusobno sarađuju čak i kad se šefovi stranaka navodno ne slažu", kaže Besima Borić.

Euronews Srbija/Nataša Krstin

"Problem jačanja desnice i klerikalnog uticaja, te porasta nasilja nad ženama i femicida, vidljiv je u proteklih desetak godina u Hrvatskoj", reči su Ane Pejić iz zagrebačkog Centra za ženske studije.

Navodeći da u Hrvatskoj na papiru sve štima, ali da je praksa drugačija, iznela je zabrinjavajuć podatak – u Hrvatskoj na svakih 15 minuta jedna žena doživi nasilje.

"Postoji velika diskriminacija Roma, srpske nacionalne manjine i LGBT zajednice. Posebno su zabrinjavajuća i događanja na granici, gde se svakodnevno događaju takozvani pushbackovi – migrantima se onemogućava ulazak u Hrvatsku, a kada i uđu želeći da traže azil, oni se nasilno vraćaju nazad. To je čak i EU na deklarativnom nivou osudila, ali nije se mnogo uradilo po tom pitanju. S druge, pozitivne strane, ima sve više progresivnih stranaka i pokreta", navela je Pejić.

Da ni u Srbiji, usled jačanja desnice, situacija nije bolja, ocenjuje aktivistkinja za ženska prava Nađa Duhaček.

"Kada govorimo o ženskim pravima i rodnoj ravnopravnosti, govorimo o praznoj ljušturi. U Srbiji imamo impresivan spisak zakona, strategija i akcionih planova, koji se ne sprovode", kaže Duhaček.

Ipak navodi da dve stvari u poslednjih nekoliko godina ulivaju nadu.

"Jedna je snažan pokret koji se napravio oko odgovora na nasilje prema ženama. Govorim pre svega o mladim glumicama koje su govorile o nasilju koje su pretrpele u školi glume, zatim o devojkama iz istraživačke stanice Petnica. I ono što je najvažnije, jedan snažan pokret koji je počeo da se razvija na fakultetima, gde se donose ozbiljni pravilnici na nivou Univerziteta i fakulteta. To je važno kako ne bismo ostajali više samo u okvirima civilnog društva. Posebno je značajno što se to prelivalo dalje i nije ostalo samo na Beogradu", rekla je Duhaček.

Euronews Srbija/Nataša Krstin

Da su politički, žene u Severnoj Makedoniji danas u dobroj poziciji, jer drže 41 odsto poslaničkih klupa u Sobranju, kao i funkcije gradonačelnica u većem broju lokalnih samouprava, kaže generalna sekretarka Skupštine Severne Makedonije Cvetanka Ivanova.

"Ne treba više da se žalimo, već treba raditi i postavljati ciljeve koje treba realizovati u narednom periodu“, navodi.

Cilj za sledeće izbore je, kako dodaje, dostići zastupljenost žena u Parlamentu od 50 odsto.

Pravnica Milena Šmit napominje da je i u Sloveniji u porastu nasilje u porodici i femicid, te da ženska solidarnost, kada se dese seksistički napadi na političarke, i dalje staje na granicama njihovih političkih koalicija.

Da članice parlamenta ne rade dovoljno na suzbijanju rodno zasnovanog nasilja i poboljšanja društveno-političkog položaja žena u Crnoj Gori, smatra članica akademske zajednice iz Podgorice Milica Nikolić.

"Nije pitanje koliko vas ima u parlamentu, pitanje je kako svoju moć koristite", dodaje.

U Crnoj Gori su za manje od godinu dana četiri žene ubijene, a promena u kaznenoj politici nema, rekla je Nikolić.

"Ponekad se požalimo da nijedna vlada nije uspela da suzbije nasilje nad ženama, čak ni da femicid uvede u zakonske norme. Nasilnici prolaze sa minimalnim kaznama, ako ih uopšte dobiju. U Crnoj Gori se veće kazne propisuju za privredni kriminal, nego za ubistvo žene". kaže Nikolić.

Euronews Srbija/Nataša Krstin

Mreža ženskih organizacija kao novi AFŽ

Formiranje AFŽ SOS regionalne mreže, čiji bi zadatak bio da pruži pomoć i podršku ženama koje trpe pritiske ili napade, jedan je od zaključaka ženskih organizacija koje su se okupile kako bi obeležile 80. godišnjicu osnivanja Antifašističkog pokreta žena.

Pesimistične su, međutim bile u odgovoru na pitanje da li je tu njihovu umreženost moguće podići i na institucionalni nivo i bližu saradnju među državama regiona na poboljšanju položaja žena.

Prema rečima bosanskohercegovačke političarke Besime Borić, "danas nema dovoljno hrabrih političara i političarki koji će, po cenu da izgube izbore, krenuti putem takvog zalaganja."