Od 1. decembra osmaci mogu da prijave koje predmete će polagati na trećem testu male mature, biraju od pet ponuđenih

Komentari

Autor: S. T.

29/11/2022

12:50

Od 1. decembra osmaci mogu da prijave koje predmete će polagati na trećem testu male mature, biraju od pet ponuđenih - Copyright Tanjug/Sava Radovanović, Profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Učenici osmog razreda od četvrtka 1. decembra mogu da prijavljuju koji predmet će polagati na maloj maturi kao treći test. Imaju mogućnost da biraju između istorije, geografije, biologije, fizike, hemije. Rok za izjašnjavanje je do 30. decembra.

Generaciju sadašnjih osmaka čeka izmenjena mala matura u junu naredne godine. Naime, prethodne generacije polagale su tri testa - srpski, matematika i kombinovani. Od ove školske godine menja se treći test te više neće biti kombinovani (sa pitanjima iz istorije, geografije, fizike, hemije, biologije), već će đaci birati jedan od tih pet predmeta koji će polagati.

O izabranom predmetu učenici će se izjašnjavati pisanim putem u školi ili elektronski na portalu posvećenom upisu u srednju školi (mojasrednjaškola), predvideno je u izmenjenom Pravilniku o programu završnog ispita u osnovnom obrazovanju.

Ministarstvo prosvete ostavilo je mogućnost učenicima da u slučaju ako se predomisle i žele da promene predmet koji će polagati na trećem testu, mogu to da urade u školi do 1. februara 2023. godine.

Osim trećeg testa na maloj maturi menja se i način bodovanja. Đaci će i ubuduće iz osnovne škole nositi maksimalno 60 bodova, a 40 sa testova, ali će sa testa iz matematike i srpskog moći maksimalno da ostvare po 14 bodova, dok će treći test nositi 12 bodova. Dosad su srpski i matematika nosili po 13 poena, a kombinovani test 14.

Imali probu krajem juna prošle godine

Osmaci, koji ove godine polažu malu maturu, imali su priliku da vide kako će izgledati novi koncept trećeg testa na maloj maturi. Oni su krajem prošle školske godine, kao učenici sedmog razreda, radili probni kombinovani test gde su se opredeljivali za jedan od pet ponuđenih predmeta.

Na testiranju je učestvovao 60.021 učenika u 1.206 škola, što je oko 94 odsto od ukupnog broja učenika sedmog razreda.

"Najveći broj đaka, 28 odsto se opredelio da polaže biologiju, zatim 24 odsto učenika hemiju, 18 odsto istoriju, 15 geografiju, 8 odsto fiziku. Kada se pogledaju rezultati najbolje su uradili test iz fizike.

U Ministarstvu prosvete smatraju da će se izmenom koncepta trećeg testa postići veća motivisanost učenika, jer će sami birati predmet koji će polagati, ali da će biti i manji stres za đake.

Nastavnici: Treći test slabije koncipiran

Već duže nastavnici prosvetnim vlastima ukazuju na to da je dosadašnji treći test na maloj maturi slabije koncipiran u odnosu na ostala dva i da ga treba unaprediti. Navode da na osnovu četiri pitanja iz svakog predmeta nije mogao da se dobije dublji uvid u znanje po predmetima. Roditelji su ukazivali da to predstavlja veliko i nepotrebno opterećenje za učenike.

Kritike na račun trećeg testa iznete su i u Strategiji razvoja obrazovanja do 2030. godine.

"Nakon višegodišnje primene završnog ispita došlo se do izvesnih uvida koji nameću

potrebu za preispitivanjem njegovog kvaliteta, svrsishodnosti, kao i prednosti i
nedostataka. Ovo se pre svega odnosi na kombinovani test. Mišljenja stručne javnosti,
nastavnika i direktora ukazuju na to da koncept kombinovanog testa u ovom obliku nema
kapacitet da ostvari svoj puni potencijal i svrhu i da su izmene neminovne", navodi se u Strategiji.