Srbija i svet obeležavaju Dan primirja u Prvom svetskom ratu - dan kad je završen najveći do tad viđeni ratni sukob

U Srbiji i svetu se obeležava Dan primirja, u znak sećanja na 11. novembar 1918. godine, kada su sile Antante potpisale primirje sa Nemačkom i time okončale Prvi svetski rat. Ministar Nikola Selaković, kao izaslanik predsednika Aleksandra Vučića, položiće venac na Spomenik neznanom junaku Avali u 9.30.

U francuskom gradu Kompjenju, u specijalnom vagonu maršala Ferdinanda Foša 11. novembra 1918. godine u 11.00 potpisano je primirje u Prvom svetskom ratu, koje je bilo na snazi sve do zaključivanja konačnog mirovnog sporazuma u Versaju 28. juna 1919. godine.

Dan primirja se obeležava u isto vreme u svim glavnim gradovima država pobednica, poput Velike Britanije, Francuske, Italije, Rusije, SAD, Novog Zelanda i Belgije.

U do tada najstrašnijem sukobu koji je svet video, prema podacima Konferencije mira u Parizu 1919, Srbija je izgubila 1.247.435 ljudi, odnosno 28 odsto celokupnog stanovništva koje je imala po popisu iz 1914. godine. Od tog broja poginulo je ili umrlo od rana i epidemije 402.435 vojnika.

Proboj Solunskog fronta i juriš srpske vojske koji niko nije mogao da zaustavi

Nakon povlačenja srpske vojske i pređene Albanije, dok je jedan deo vojske povlačenje izveo preko Crne Gore, nakon oporavka na Krfu, vojska se vratila da oslobodi Srbiju. Dan kada je probijen Solunski front i danas mnogi ocenjuju kao odlučujući za slom Centralnih sila u Prvom svetskom ratu. Mesec i po dana srpska vojska je potiskivala neprijatelja i oslobađala zemlju, i omogućila da se srpska zastava ponovo zavijori u Beogradu.

Juriš koji više niko nije mogao da zaustavi - tako se i 102 godine kasnije opisuje podvig srpske vojske koji je nagovestio kraj Velikog rata.

Već prvog dana pešadija je probila 11 kilometara fronta. Na prvoj liniji bile su šumadijska divizija sa Stepom Stepanovićem na čelu i dve francuske divizije. Za 45 dana borbe srpska vojska je prešla oko 600 kilometara potiskujući neprijatelja i oslobađajući zemlju.

Ostalo je zabeleženo da su bugarski vojnici, videvši srpske vojnike za koje su mislili da su gotovi još 1915. godine kako jurišaju, bacali oružje i bežali vičući kako "idu mrtvi".

Prvog dana novembra srpska zastava se ponovo zavijorila i u Beogradu.  Komentar povodom Savezničke pobede koji je objavio londonski "Mančester gardijan" neposredno posle kraja Velikog rata glasio je: "Ma koliko bila velika uloga Francuza u pobedi, danas ceo svet misli na Srbiju".

Kao glavni motiv za amblem praznika koristi se cvet Natalijine ramonde, a u amblemu se pojavljuje i motiv trake Albanske spomenice, koja se nalazi iznad cveta.

Wikipedia.org/Francine Riez

Dan primirja u Prvom svetskom ratu se kao državni praznik u Srbiji proslavlja od 2012. godine. O tome da li bi Srbija ovaj praznik trebalo da praznuje kao Dan primirja ili Dan pobede, pročitajte u odvojenom tekstu.

Polaganje venaca na Spomenik neznanom junaku 

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja u Vladi Srbije Nikola Selaković, kao izaslanik predsednika Republike Aleksandra Vučića, položio je venac na Spomenik neznanom junaku Avali u 9.30, a zatim se upisao u Spomen knjigu, saopštila je Vlada Srbije.

Selaković, koji je i predsednik Odbora za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova Srbije, predvodiće centralnu državnu ceremoniju polaganja venaca na spomen-kosturnicu branilaca Beograda u Prvom svetskom ratu u 11 časova, na Novom groblju.

Vence će položiti i delegacije Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, predstavnici Grada Beograda, predstavnici udruženja opredeljenih za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije, boračkih udruženja i diplomatskog kora.

Nakon polaganja venaca, ministar će se obratiti prisutnima. Ceremonija polaganja venaca održana je i na Francuskom vojnom groblju u 10 časova.

A kod Spomen-kosturnice ruskih vojnika stradalih u Prvom svetskom ratu biće u 12 časova, kao i na groblju Komonvelta sa početkom u 12.45.