Igre 
"Svi su ugroženi, oprez je neophodan": Stučnjak za Euronews Srbija o predstojećoj sezoni gripa
Komentari19/09/2022
-19:36
Kakva će biti predstojeća sezona gripa, niko u svetu ne može da predvidi ali stručnjaci kažu da postoje naznake da bi on mogao da bude jači nego inače. Na to ukazuje više činjenica: to što su se drugi respiratorni virusi pojavili u cirkulaciji ranije nego obično, što smo prošle sezone imali blagu sezonu gripa posle koje obično sledi teža, ali takođe, postoji bojazan od mogućeg sudara gripa i koronavirusa.
Prof. dr Miloš Marković sa Instituta za imunologiju i mikrobiologiju Medicinskog fakulteta objašnjava u razgovoru za Euronews Srbija da je i pored određenih parametra ipak jako teško predvideti kakva nas zapravo sezona očekuje, ali kaže da je dosadašnja praksa pokazala da možemo očekivati jači nalet nego prethodnih godina.
"Ovo je specijalna situacija, naročito zbog koronavirusa. Treba imati u vidu da u protekle dve godine gotovo da nije bilo jače sezone girpa, pa se ona kvalifikovale kao slabije, što nije bio slučaj u posednjih 100 godina. Na neki način to i jeste bilo očekivano, jer se tada smanjio biološki kontakt među ljudima. Međutim, ono što je prošlo ispod radara je da se grip vratio prošle sezone. Doduše, prilično kasno, u aprilu, ali svako je važno da znamo da smo ga nakon velike pandemije koronavisusa detektovali", kaže on.
Dr Makrović objašnjava da grip zapravo ne staje, i da on naime kruži planetom u skadu sa godišnjim dobima, pa na osnovu toga lekari mogu da vrše određene procene o tome kako bi on ove zime mogao da izgleda.
"Na primer, sezona se kasnije javila ali i produžila u mnogim zemljama. Naročito u Kanadi i SAD. Najbitniji podaci za našu procenu je južna hemisfera, jer je tamo sezona bila izrazita i krenula je jako rano. Kada sve to sumiram, možemo da kažemo da je nepredvidivo, ali da postoji naznaka da će ovo biti teža sezona", kaže on.
Objašnjava da su na udaru gripa svi, ali da kao i svake godine, najveću pažnju treba da obrate stariji, hronični bolesnici i trudnice.
"Generalno svi su ugroženi, ali naravno, ipak bih izdvojio starije osobe i hronične bolesnike. Trudnice su takođe podložne girpu i zbog toga treba da se vakcinišu. Svi oni mogu da imaju težu formu bolesti", kaže dr Marković.
Povezane vesti
On navodi da i statistički podaci ukazuju na to da je oprez neophodan, posebno za rizične grupe.
"Deset puta je veći rizik da neke osobe koje već imaju neku kardio-vaskularnu bolest. One sedam do 10 dana posle gripa mogu da dobiju infarkt miokarda, ili moždani udar. Znate, ne dobiju oni zbog gripa, već on pokrene neku zapaljinsku rekaciju koja dovede do toga. Grip može da ima teške manifestacije i ne treba ga shvatai olako", kaže on.
Upitan koliko su na udaru mlađa deca, dr Marković kaže da grip ne treba shvatiti olako naročito kada su u pitanju manja deca.
"Mladi takođe često obolevaju od gripa, ali nemaju tešku formu bolesti. Ipak deca do pet godina itekako mogu da dobiju tešku bolest. Kod dece duže traje grip, često i dve nedlje i ona su poznata kao najveći prenosioci. U svakom slučaju girp možemo mnogo bolje da iskontrolišemo nego što možemo koronu", kaže on.
Dr Marković kaže da je vakcinacija jedini način da se grip prevenira, sve ostalo, kaže, samo može da potpomaže. Kaže da zbog toga što se grip menja, menja se i sama doza vakcine, pa je zbog toga, napomije, važno redovno vakcinisanje.
Preporuka za vas
Komentari (0)