Vunarstvo u Srbiji na tankim nitima: Opstao mali broj predionica, vune sve manje jer nema ovaca

Industrija vune nekad je bila razvijena, a većina vunenih proizvoda iz Srbije izvozila se u inostranstvo. Danas je situacija drugačija. Opstao je veoma mali broj vunarskih predionica, a vune je sve manje jer nema ovaca. 

Vuna se prerađuje u svega desetak predionica u Srbiji. Jedna od najvećih nalazi se u Pirotu i jedino ovde proizvodi se predivo za izradu pirotskog ćilima.

"Jedno 20 odsto naše ukupne proizvodnje ide na domaćem tržištu, a 80 odsto ide za izvozne fabrike koje se bave izradom tepiha", kaže Nemanja Kostić iz firme "Kosteks".

Vlasnici ove predionice, koja postoji već 30 godina, pamte dane kada je vunarska industrija u Srbiji bila razvijena, kada je postojalo stotinu ovakvih firmi i kada je 95 odsto proizvoda odlazilo u izvoz.

"Nekada je u bivšoj Jugoslaviji bilo organizovano vunarstvo. Proizvodnja vune je bila organizovanija u smislu plasmana krajnjih proizvoda, jer su se izvozničke kuće bavile time da se sve što proizvedu fabrike u Srbiji plasira na inostranom tržištu. Mi smo sada prinuđeni da sve radimo sami - od nabavke sirovine do plasmana materijala", ističe Kostić.

Danas je vunarstvo na tankim nitima. Vlasnik predionice iz Užica kaže da sve teže pronalazi vunu, jer je na pašnjacima u zlatiborskom kraju sve manje ovaca.

Euronews Srbija/Printskrin

"Već sada u ovo vreme ima manje oprane vune. Svi pretežno nude neopranu vunu - više neće niko da pere, jer je mala cena. Seljaka više košta da mu neko ošiša ovcu nego što može da proda vunu i samim tim svi to bacaju, a vrednost vune je dosta pala. Pretežno, vunu dobijam sa sela, ljudi koji imaju desetak ovaca, oni operu, ja vršim uslugu predenja i oni to koriste za svoju domaću radinost, za čarape, prsluke i za kuću", kaže prerađivač vune Dragoslav Simić.

Sve je manje i žena koje znaju da pletu. Milesa Danilović od toga živi, a svoje ručne radove prodaje na Zlatiboru. Kaže da kupaca ima u sezoni, ali da svoj rad ne može adekvatno da naplati.

"Dođeš, prodaš jedne čarape, kad platiš prevoz meni ne ostaje ništa. Nisam odavde, i dok platim prevoz 400 dinara od Bele zemlje, ne ostane mi ništa. Dođeš tri puta, pojedeš... nije to rešenje. Ta roba nije kvarljiva, može da stoji kolko hoćeš... Uradiš, i neka ima na lageru, ja tako i radim", kaže Milesa.

Iako vuna važi za najzdraviji prirodni materijal, vunenih proizvoda na tržištu je svega deset odsto, dok se većina kupaca danas opredeljuje za sintetiku.