Igre 
Četiri miliona predmeta u rukama 2.500 sudija - sudovima u Srbiji nedostaje kadar, građani po dve godine čekaju odluku
Komentari17/07/2022
-11:01
Sudovima u Srbiji nedostaje bar 565 sudija, jer ih je, u odnosu na broj sistematizovanih mesta, za toliko manje trenutno aktivno. Očekuje se da će taj broj narednih godina biti i veći, budući da polovina postupajućih sudija ima blizu ili preko 60 godina.
Trenutno, u svim sudovima u Srbiji postupa 2.508 sudija, a u njihovim je rukama blizu četiri miliona predmeta. Sudovi u Srbiji nisu jednako opterećini, te najviše predmeta imaju upravo oni u najvećim graodima, Beogradu i Novom Sadu.
Odluka se čeka i po dve godine
Viši sud u Novom Sadu, drugi po veličini u Srbiji, je do pre godinu i po dana imao 33 sudija. Od Visokog saveta sudstva tražili su i dobili proširenje sistematizacije, pa se broj sudija povećao na 44. Time se situacija popravila, ali i dalje nije postignuta željena ažurnost, kaže predsednik suda.
Kako je za Euronews Srbija rekla sudija Višeg suda i član Udruženje sudija i tužilaca Srbije Ivana Josifović, veliki napor sudija je potreban da se u Novom Sadu obrade svi predmeti.
"Konkretno u Višem sudu u Novom Sadu na Krivičnom odeljenju prvostepenog suđenja, sudije imaju po 60 predmeta u radu. Sudi se pet dana nedeljno, nekada i po dva suđenja u toku dana. To je za takvu strukturu i takav obima i kvalitet predmeta koji se sude pred Višim sudom zaista vanljudski napor", rekla je Josifović.
Predsednik Višeg suda u Novom Sadu Miroslav Alimpić kaže da se najveći problem javlja u drugostepenoj materiji, te građani i po dve godine čekaju odluku po žalbi.
"To je zaista neprimereno i protivno svim propisima koji regulišu dužinu trajanja suđenja i suđenja u razumnog roku. Ali objektivna situacija je takva da sudije imaju po dve hiljade predmeta u radu", kaže Alimpić.
profimedia
Povezane vesti
Ipak, u odnosu na broj sudija u Evropi, u Srbiji ih, posmatrano na 100 hiljada stanovnika, kaže, ima relativno mnogo. Razlika je, pojašnjava, u efikasnosti.
"U drugim državama postoji veliki broj stručnih saradnika koji prate sudiju, mnogo efikasnije postupaju, jer tehnologija im dozvoljava da koriste savremenije sisteme informacione, komunikacione tehnologije. Tako da iako nam se čini da je broj sudija nedovoljan, mislim da ne možemo to rešavati u nedogled povećavajući broj sudija. Mislim da se mora mnogo više raditi na efikasnosti rada postojećih kadrova", objašnjava Alimpić.
Produženje radnog staža ili prilika za mlađi kadar?
Statistika ipak pokazuje da oko 60 odsto sudija ima između 50 i 60 godina, odnosno da su blizu penzije. Deo pravnika kao moguće rešenje predlaže produženje radnog veka, čime bi se, kažu, iskoristilo postojeće znanje i iskustvo.
"Ova naša ideja je bila da sve one profesije koje su deficitarne zbog smanjenja broja stanovnika, zbog njihovog iseljavanja i tako dalje i uvoza radne snage iz inostranstva, da probamo da produžimo radni vek za određene profesije do 70. godine života. Da to budu i sudije i tužioci, i kelneri i negovateljice i lekari", navela je za Euronews Srbija Vesna Stojanović, docentkinja na Univerzitetu "Nikola Tesla".
Sa druge strane, Ivana Josifović sudija Višeg suda ističe da bi bilo bolje planiranje uvođenja mladih kadrova na sudijske funkcije. Dodaje da se godinama bore za beneficirani radni staž, budući da izvestan broj sudija, zbog stresnog posla, ni ne dočeka penziju.
"Mi imamo preko 1.500 sudijskih i tužilačkih pomoćnika. To je mladi kadar stručan, obrazovan, osposobljen, koji samo čeka da utrči na teren. Oni su spremni da preuzmu sudijsku funkciju", kazala je Josifović.
Boljević: Sudijska profesija mora da bude privlačnija mladima
Dragana Boljević iz Društva sudija Srbije istakla je za Euronews da je problem što se neke promene u sistemu pravosuđa često osete tek 10 godina kasnije, kada se uviđaju i dobre i loše strane.
Povezane vesti
"Funkcionalna analiza reforme pravosuđa je urađena 2014. godine, ali se na sistem gledalo kao na fabriku, da se ispremeštaju radnici unutar sistema. A nije se razmišljalo da oni imaju porodice, da li treba da se sele. To je dosta zakočilo sistem", kazala je Boljević.
Ona je navela da Srbija, kao i ostale zemlje bivše Jugoslavije, ima veći broj sudija na 100.000 stanovnika u odnosu na neki evropski prosek, ali da je to i zbog mnogo većeg broja predmeta.
"Reforme nisu dovele do promene broja sudija na 100.000 stanovnika, imamo tri puta više građanskih sporova nego ostale zemlje, mnogo više nego u Evropi", ističe Dragana Boljević.
Takođe, ona je navela da sudijska profesija nije mladima privlačna kao ranije i da na tome takođe mora da se radi.
"Loša materijalna situacija sudija i zaposlenih u pravosuđu je loša, pa smo odbili mlade od toga da razmišljaju da budu sudije ili tužioci. Ranije je sudijsko zanimanje bilo jedno od najprestižnijih. Plate moraju biti bitno povećane", kazala je ona.
Govoreći o radnom stažu sudija, Boljević kaže da nije dobro povećati radni vek je su već "dovoljno istrošeni od velikog broja predmeta i opterećenosti sudija, ljudi izgaraju i nisu spremni da rade duže".
Sa druge strane, ističe da nije ni za beneficirani radni staž zbog niskih penzija.
"Čak i oni kojiu mogu da odu ranije u penziju to ne koriste, penzije su suviše male. Sudija će možda morati da se leči kasnije, a neće imati sredstva za to", rekla je članica Udruženja sudija Srbije Dragana Boljević.
Komentari (0)