Da li znate da pružite prvu pomoć? Samo jedna petina se osmeli da pomogne na javnom mestu

Tek 20 procenata ljudi se osmeli da priđe osobi kada se desi kolaps ili neka druga situacija povrede ili pogoršanja zdravstvenog stanja pokazuju istraživanja, a doktorka Ljubica Aleksić iz Crvenog krsta Srbije navodi da su razlozi tome nepoznavanje procedura i veština pružanja prve pomoći, što izaziva strah od greške.  

Doktorka Aleksić je u gostovanju na Euronews Srbija istakla da je reakcija straha prirodna, jer su to stresne, neuobičajene situacije, ali da se pokazuje da našu glavnu inhibiciju čini nepoznavanje procedura, veština i strah samim tim od toga da ćemo učiniti neku grešku.

"Pored toga ukoliko se događaj dešava na javnom mestu postoji još jedan fenomen podeljene odgovornosti onih koji su se zatekli na licu mesta i uvek ono pitanje 'da li baš ja treba?', a kada postavimo to pitanje onda postoji bojazan da li ćemo učiniti nešto pogrešno i da li ćemo možda preuzeti odgovornost koja nam ne pripada", kaže Aleksić.

Prema njenim rečima, sve su to barijere koje su prirodne i koje se javljaju u ovakvim situacijama.

"Ono što je potrebno da naši građani znaju je da znanje i veštine upravo otklanjaju sve ove inhibicije i ukoliko budemo naučili kako da postupimo to će nas i osmeliti i kvalifikovati da pomoć pružimo adekvatno", ističe ona.

Aleksić navodi i da ukoliko se nađemo u situaciji da je nekom potrebna pomoć, postoje neke mere koje svakako možemo da uradimo, a to je da nikako ne oklevamo i ne bežimo.

"Najmanje što možemo je da pozovemo Službu hitne pomoći, ostanemo uz povređenu osobu i potražimo bar pomoć iz okruženja i pokušamo da organizujemo ostale prisutne, jer svakako da postoji mogućnost da će neko od njih znati da pruži adekvatnu pomoć", kaže doktorka.

Mere prve pomoći veoma jednostavne

Aleksić ističe da nije loša ideja da uputimo poziv i proverimo da li među prisutnima ima lekara.

"Moram da kažem jednu ohrabrujuću stvar da su mere prve pomoći veoma jednostavne i potpuno bezbedne procedure koje ne mora da primeni medicinsko osoblje već to može da izvede bilo ko od nas i to su zapravo mere koje su namenjene medicinskim laicima, a u određenim okolnostima mogu doslovno spasiti nečiji život", objašnjava ona.

Ističe da osnovni edukativni paketi traju svega nekoliko sati.

"Mi smo uvek bazično fokusirani na mere koje su mere za spasavanje života, odnosno koje se primenjuju kod naglog srčanog zastoja, kod kolapsa, kod besvesnog stanja ili kod nekih naglih pogoršanja zdravstvenog stanja, upravo u onim situacijama kada su prvi minuti odlučujući za dalju sudbinu, nekada i preživljavanje osobe kojoj se to dogodilo. Za ove veštine potrebno je minimalno vremena da se nauče i zbog toga upražnjavamo javno prikazivanje kako bismo približili građanima da je to važna životna veština koju svako može da nauči, svako treba da savlada i koju možemo primeniti", naglašava ona.

U školi se uči teorija, ali nedostaje praksa pružanja prve pomoći 

Aleksić navodi da u sistemu obrazovanja u osnovnoj školi u predmetu biologija, kada se uči funkcionisanje ljudskog organizma, postoje neki mali segmenti koji se bave pružanjem prve pomoći, ali da nedostaju praktične veštine.

"Mi često zdravologički ili na osnovu onoga što smo naučili znamo šta bi trebalo da se uradi, ali istovremeno nismo dovoljno spretni da to primenimo u praksi i zbog toga treba insistirati na tome da se tim teorijskim znanjima dodaju praktične veštine koje bi nas kvalifikovale da krenemo u akciju onda kada je to potrebno", naglašava ona.

Obuka pružanja prve pomoći kandidata za vozače je, prema njenim rečima, jako dragocena i stoga preporučuje svim polaznicima da tome pritupe ozbiljno.

"To su zaista korisne životne veštine. Takođe postoji obuka u prvoj pomoći za zaposlene, posebno one koji su izloženi riziku na radnom mestu, to je takođe dragoceno znanje. Ono što moram da istaknem je da nije dovoljno jednom naučiti prvu pomoć jer svaku veštinu koju savladamo vremenom gubimo, tako da je obnova znanja jako dragocena", kaže doktorka.

Visoke temperature, kako navodi, predstavljaju veliki izazov za naš organizam.

"Ono što uobičajeno viđamo je toplotna sinkopa, kada neko doživi kolas usled visoke temperature i tada zaista sa minimalnim manipulacijama, tako što ćemo dozvoliti da osoba ostane u ležećem položaju, lagano joj podignuti noge da bi se prokrvljenost u moždanim strukturama poboljšala, možemo proceniti da li je osoba zaista bez svesti ili je samo imala vrtoglavicu. Ukoliko je bez svesti, treba raditi na održavanju disajnog puta i disanja, nekada postaviti osobu na bok, ako dugo ostane u takvom stanju, ukoliko ne, ukoliko se opravi dozvoliti da uzme malo rashlađene tečnosti, nešto slatko, zato što uzrok može ležati i u dehidriranosti, padu krvnog pritiska, padu šećera", objašnjava ona.

Prema njenim rečima, najdrastičnija situacija je srčani zastoj, kada iza kolapsa stoji i besvesno stanje i prestanak disanja. U takvim situacija, naglašava, neophodno je neodložno započeti mere oživljavanja, a to se može naučiti na obukama koje organizuje Crveni krst.

Crven krst Srbije, pod sloganom "Život u tvojim rukama", drži javne časove prve pomoći obučavajući građane Beograda kako da pomognu osobi kojoj je prestalo da radi srce, a doktorka Aleksić navodi i da organizacije Crvenog krsta takođe i u drugim gradovima i opštinama organizuju ove obuke.