Igre 
Jedna osnovna škola u Beogradu smislila kako da đaci zavole matematiku, a da pritom koriste i mobilni na času
Komentari04/06/2022
-14:21
U osnovnim školama u Srbiji sve češće se koriste tableti i računari. Iako naš obrazovni sistem nije podređen savremenoj tehnologiji, u nekim obrazovnim ustanovama korišćenje aplikacija na mobilnim telefonima može da bude koristan alat u nastavi. Upravo takve nastavne metode, iz Italije primenjuju se u OŠ "Danilo Kiš" u Beogradu.
Umesto pred tablom, učenici petog razreda zadatke rešavaju na mobilnom telefonu, uz pomoć aplikacije. Tako izgleda čas matematike u OŠ "Danilo Kiš" u Beogradu.
"Učenici matematiku shvataju kao vrlo težak predmet i potrebno je da taj predmet zavole kroz igru. Rešavanje zadataka preko aplikacije je jedna vrsta igre. Matematika jeste igra koja ima svoja pravila koja treba poštovati", kaže nastavnica matematike u OŠ "Danilo Kiš" Milica Vasović.
Iako na prvi pogled izgleda kao da koriste digitron, njihova nastavnica ovu aplikaciju kreirala je kako bi proverila kako su savladali množenje i deljenje razlomaka.
Na pitanje koliko mu olakšava aplikacija u rešavanju zadataka učenik Luka Vujičić odgovara da na času ne olakšava mnogo, ali da im mnogo olakšava kod kuće u rešavanju domaćih zadataka.
Iako ovakav način rada đacima izgleda kao igra, telefon na času koriste najviše jednom nedeljno, a za izrađu domaćih zadataka koliko im roditelji dozvole.
Aplikacija ne može na pismenom
Učenica petog razreda Lena Bajkić kaže da na pismenom ne mogu da koriiste aplikaciju, već moraju sami da rešavaju zadatke.
Povezane vesti
"Moramo sve sami da rešavamo, da uključimo mozak", kaže ona.
Ne samo u nastavi matematike, slične aplikacije u ovoj školi koristili su na časovima informatike, geografije, istorije, srpskog i engleskog jezika. Nastavnici ove škole u okviru "Erazmus" projekta "Pogled dalje" putovali su u Firencu u Italiju gde su učili kako da aplikacije kreiraju i primene ih u nastavi.
profimedia
"Naučila sam tamo nešto potpuno novo, kao i većina kolega koja je tamo bila. Zapravo mi smo učili programiranje. Isprava nam je to bilo jako teško, ali moram da se pohvalim da smo se prilično dobro snašli u tome. Gde god da odete možete naučiti nešto novo i možete prilagoditi sistemu u kom radite", kaže za Euronews Srbija Ana Krunić, nastavnica srpskog jezika u OŠ "Danilo Kiš".
Koliko su ih dobro savladali, pokazuje i to da aplikacije ne koriste samo za učenje gradiva, već na časovima fizičkog. Na taj način nastavnici testiraju učenike, ali napominju da na časovima mobilni telefoni ipak ne koriste.
Savremene nastavne metode u budućnosti biće zastupljene sve više, u ovoj školi za sada mobilni telefoni su strogo dozirani.
Srbija punopravna članica Erazmus programa
Srbija je punopravna članica Erazmus plus programa od 2019. godine. To je jedan od najvećih programa EU koji finansira projekte saradnje u oblasti obrazovanja, obuke mladih i sporta.
Dalibor Todorović, Erazmus ambasador i profesor infomatike kaže da se ne zna tačan broj škola koje su uključene u Erazmus program, jer je program dostupan za škole i vrtiće od 2017. godine. Od onda su, kako je rekao, više desetina škola učestvovale u programu ili sada učestuju.
Povezane vesti
"Najvažnije su projekti mobilnosti, gde zaposleni u školama mogu da pohađaju kurseve u inostranstvu u trajanju od dva do 30 dana - da drže nastavu ili da posmatraju nastavu. Druga vrsta akcije su projekti strateških partnerstava, projekti saradnje između dve, tri obrazovne institucije. Oni zajedno rade na inovacijama ili primerima dobre prakse", rekao je Todorović za Euronews srbija.
Dodaje da su efekti programa pozitivni i da to potvrđuje sve veći broj prijava i prag koji je potreban za te projekte.
"Nakon svakog projekta škola više nije ista. Moto Erazmusa je da se osnaže škole, ojačaju kapaciteti zaposlenih, prošire vidici i da se radi na bolji, kvalitetniji način", naveo je on.
Povezane vesti
Dodaje da su nastavnici po povratku sa mobilnosti u obavezi da naučene metode implementiraju u praksi ili da rade prezentacije za kolege.
Škole su, kako je rekao, veoma zainteresovane za programe, čak i u malim sredinama.
"Postoji zainteresovanist manjih škola, škola iz manjih sredina. Važno je da u školi postoji projektni tim, da škola poseduje kapacitete za pisanje projekata. Na tome se radi sistemski. Fondacija Tempus, koja je zadužena za sprovođenje Erazmus projekata u Srbiji organizuje besplatne obuke za pisanje projekata", pojasnio je on.
Komentari (0)