Novi Pazar ima samo jednu hraniteljsku porodicu - zbog čega mnogi odustaju od hraniteljstva

Novi Pazar ima samo jednu hraniteljsku porodicu što nije dovoljno s obzirom na broj dece koja traže dom, govore podaci Centra za socijalni rad u tom gradu. Broj dece bez roditeljskog staranja nekoliko puta je veći od broja hraniteljskih porodica tako da se ne može govoriti o zavidnoj poziciji, kažu u pisanom odgovoru za Euronews Srbija u Centru za socijalni rad. Dodaju da u ovom gradu postoje srodničke hraniteljske porodice što se nekoliko puta pokazalo i te kako korisnim.

Sa druge strane, predstavnici Kulturnog centra Damad kažu da nije problem u građanima nego u sistemu i stigmatizaciji 

"Ako se prijave za hraniteljstvo pitanje je da li će zadovoljiti kriterijume, da li oni zaboga znaju da budu vaspitači ili hranitelji dece, da li imaju kapaciteta i snage da se nose sa javnim priznanjem 'mi nismo bili u stanju da imamo decu, a sad hoćemo da zarađujemo od tuđe dece' i u toj stigmatizaciji mnoge porodice ili mnogi bračni parovi odustaju od toga", kaže Zibija Šarenkapić iz KC Damad.

U Udruženju psihologa smatraju da postoji više faktora zbog kojih se Novopazarci ne odlučuju da se prijave kao hraniteljska porodica.

"Generalno u našem gradu vlada neinformisanost o hraniteljstvu, o prednostima hraniteljstva, o tome kako država i ustanove generalno mogu pružiti podršku hraniteljima. Smatram da je ljude potrebno informisati, da je potrebno promovisati dodatno sam program hraniteljstva i sve prednosti koje on nosi", navela je Marija Tiosavljević iz Udruženje psihologa Novog Pazara.

Novopazarci ističu da je Novi Pazar grad humanosti, što je dosad i mnogo puta dokazao, a da je razlog zbog kojeg postoji svega jedna hraniteljska porodica u ovom gradu isključivo nedovoljna informisanost.

Deca bez roditeljskog staranja zaslužuju da imaju srećno detinjstvo. Zbog toga je mnogo važno infomisati građane koliko su hraniteljske porodice bitne. 

"Davanja vrlo transparentna i jasna"

Kako je za Euronews Srbija rekla rukovodilac Službe za procenu, praćenje, podršku i obuku hraniteljskih porodica u Beogradu Ana Simić, i u Novom Pazaru i u delovima centralne Srbije gde ne postoje ustanove koje se bave hraniteljstvom kojima je osnovna delatnost popularizacija hraniteljstva, taj deo posla obavljaju centri za socijalni rad. 

"Znam da u ostalim delovima Srbije gde ne postoje ustanove za porodični smeštaj i usvojenje, centri za socijalni rad prosto i nemaju i dovoljno kapaciteta da bi se bavili popularizacijom hraniteljstva. To ne opravdava, ali jeste razlog", rekla je ona.

Kada je reč o davanjima, odnosno novčanoj nadokanadi koju primaju hraniteljske porodice, ona ističe da su ona vrlo transparentna i jasna.

"Kada hraniteljska porodica prima dete na smeštaj, zasniva ugovor o porodičnom smeštaju, na osnovu kog ostvaruje penziono i zdravstveno osiguranje kod svih hranitelja osim srodnika prvog reda i na osnovu toga ostvaruju materijalna davanja koja im država daje koja su vezana za izdržavanje deteta. Sada je taj iznos oko 35.000 dinara. Ostvaruju i nakadu za svoj rad koja je negde oko 22.000. Hraniteljstvo u Srbiji je prepoznato kao poluprofesionalni posao i tu nema potrebe da se pravi neka mistifikacija da neko uzima novac zato što čuva decu", rekla je ona.

Kako ističe, ljudi nisu dovoljno informisani i u jednom momentu se zaista i povela javna diskusija oko zloupotrebe novca od strane hranitelja, koja, kako dodaje, nije imala nikakvog utemeljenja.

"Tu se javnost uznemirila i došlo je do debate da li je sada opravdano da se novac daje hraniteljima. Da opravdano je, znači država je odredila da imaju pravo na nadoknadu za svoj rad", rekla je ona.

Napominje da pandemija jeste uticala negativno, te da nisu mogle da se drže obuke za nove kandidate za hranitelje, te da se situacija poboljšava tek sada.