Igre 
Sprema li se "savršena oluja": Drastičan pad broja dece vakcinisane MMR-om mogao bi da ima ozbiljne posledice
Komentari13/03/2022
-09:18
U poslednje dve pandemijske godine fokus zdravstvenog sistema bio je na kovidu 19, da se što više građana Srbije vakciniše protiv virusa korona. "Ispod radara" prošlo je upozorenje pedijatara da je smanjen broj dece koja su primila MMR vakcinu protiv malih boginja, zauški, rubeole i da to otvara put ka novoj epidemiji. Pad broja vakcinisane dece ne beleži se samo u Srbiji već na celom Balkanu.
Male boginje su virusno oboljenje, koje se brzo širi, te se kolektivni imunitet postiče sa 95 odsto vakcinisanih. Poverenje u MMR vakcinu poljuljano je 1998. godine zbog studije koja je to cepivo povezala sa autizmom. U međuvremenu je ta teza više puta opovrgnuta, ali je nepoverenje nastavilo da raste.
Srbija je visoku cenu platila u poslednjoj epidemiji malih boginja koja je buknula oktobra 2017. godine kada je zaraženo više od 5.800 ljudi, a preminulo 15 osoba, među njima najviše dece. I tada se epidemija mogla naslutiti jer je obuhvat vakcinacijom MMR vakcinom drastično opao. Tokom 2016. godine cepivo je primilo 81 odsto mališana, a u godini izbiljanja epidemije 85,2 odsto mališana. Roditelji su se trgli tek kada su počele da se pune bolnice i umiru deca, te je 2018. godine vakcinu primilo 93,4 odsto dece.
Inače, MMR vakcina se daje u dve doze - prvu dozu deca primaju u drugoj godini života, sa 13. ili 14. meseci, a druga pred polazak u školu. U Beogradu je prvu dozu vakcine, prošle godine, primilo samo 68,84 odsto dece, dok je godinu dana ranije obuhvat bio 72,48 odsto.
Nešto bolji obuhvat je drugom dozom - prošle godine pred polazak u školu vakcinu je primilo 78,81 odsto dece, dok je 2020. godine obuhvat bio 74,80 odsto.
"To je jako malo. Obuhvat vakcinacijom MMR vakcinom treba da bude najmanje 95 osto, pošto su male boginje veoma zarazna bolest. To što sada nema morbila ne znači da ih neće biti. Treba još jednom podstaći svest o značaju što većeg obuhvata vakcinacijom", kaže za Euronews Srbija predsednik Udruženja pedijatara Srbije prof. Georgios Konstantinidis.
profimedia
Evropska pedijatrijska akademija skrenula je pažnju da su mere primenjivane tokom epidemije virusa korona - maska, distanca, često onlajn nastava umesto odlaska u školu, dovele do toga da se smanji broj mnogih virusnih i bakterijskih zaraznih bolesti kod dece, a tu spadaju i morbile. Međutim, popuštanje tih mera i vraćanje u normalnom životu, uz smanjen obuhvat vakcinacijom, može dovesti do nove epidemije.
Povezane vesti
Ujedinjene nacije su u više navrata upozoravali da se sprema "savršena oluja" za nove epidemije onih bolesti koje se mogu sprečiti jer postoji vakcina. Epidemija virusa korona dodatno je doprinela širenje nepoverenja u vakcinaciju.
"Vakcina protiv virusa korona, koliko god da je dobra, pravljena je brzo i sigurno nije napravljena konačna verzija. Možemo reći da je žrtva svoje efikasnosti i to je pradoksalno. Ona je efikasna, ali ne kao poznate vakcine napravljene ranije za druge zarazne bolesti. U epidemiji virusa korona zaražavali su se i vakcinisani. To je poljuljalo poverenje u sve vakcine. Biće teško da se to poverenje povrati i da roditelji vakcinišu decu", rekao je Konstantinidis.
Otvoren put ka epidemiji malih boginja
Srbija je uspela da 2018. godine vrati obuhvat vakcinacije dece MMR vakcinom na 93, 4 odsto, ali čim se stišala epidemija ponovo je broj vakcinisane dece počeo da opada. U 2019. godini vakcinisano je 88 odsto dece, dok je 2020. godine obuhvat pao na 78,1 odsto. To su podaci iz Stističkog godišnjaka Srbije koji svake godine objavljuje Zavod za statistiku.
profimedia
Epidemiolog Zoran Radovanović kaže da je jasno da smanjen obuhvat MMR vakcinom predstavlja pretnju i da postoji mogućnost da izbije epidemija.
"Ne mora epidemija da se javi odmah, može posle dve, tri godine kada se kumulira dovoljan broj nevakcinisanih. Sigurno da je smanjen obuhvat vakcinacijom pretnja i da će pre ili kasnije to da se odrazi na obolevanje", naveo je Radovanović za Euronews Srbija.
Virus malih boginja može da prouzrokuje brojne komplikacije kao što su slepilo, oštećenja na mozgu i plućima, uključujući i smrt.
Radovanović kaže da je tokom epidemije virusa korona dodatno ojačao antivakcinalni lobi, koji je u pandemiji dobio i medijski prostor. Dodaje da je danas ozbiljan problem i to što su antivakseri ušli u političke partije, te u kampanji za predstojeće izbore iznose svoje stavove.
Povezane vesti
"I partijama su atraktivni takvi ljudi, jer je jedan deo populacije skeptičan prema vakcinaciji te misle da je to dobitna kombinacija za osvajanje glasova, bez obzira na objektivnu štetu", zaključio je on.
Vakcinacija u Srbiji protiv malih boginja počela je 1971. godine primenom monovalentne vakcine. Primena kombinovane vakcine protiv malih boginja i zauški počela je 1981. godine, dok je MMR vakcina (protiv malih boginja, zauški i rubele) počela da se primenjuje od 1994. godine.
Komentari (0)