Zašto su kućni testovi za koronu pet puta skuplji u Srbiji nego u Francuskoj ili Nemačkoj
Komentari20/02/2022
-16:10
Skoro da nema osobe koja se u prethodne dve godine nije bar jednom testirala na virus korona i nije čekala u redu ispred kovid ambulante, često i po velikim hladnoćama. Mnogi nisu imali nikakve simptome, ali su se mrzli zbog kontakta za inficiranima. Umesto takvih redova, brojne zemlje zapadne Evrope našle su rešenje u masovnom korišćenju kućnih testova, koji su se pokazali kao dobro rešenje ukoliko je neko imao rizičan kontak ili, na primer, odlazi u posetu kod starijih, a ne želi da ih izlaže riziku. Takvih testova ima i u Srbiji, ali postoji veoma važna razlika.
U nekim zemljama, poput Austrije i Švajcarske, svaki građanin na mesečnom nivou dobija besplatno određenu količinu testova od države za samotestiranje. U drugim zemljama, gde se plaćaju, u apotekama koštaju od dva do tri evra. Međutim, u Srbiji da bi se testirali kod kuće morate da platite višestruko više u proseku oko 1.000 dinara.
U Francuskoj pakovanje od pet testova košta 9,80 evra, što je oko dva evra po komadu. U Holandiji su dva evra, u Nemačkoj 3 do 3,5 evra (a mogu se naći i jeftiniji) u Sloveniji 2 do 3 evra, Španiji 3 evra, Hrvatskoj 35 kuna, što je malo manje od pet evra.
Kućni testovi mogu se kupiti i u apotekama u Srbiji, ali po znatno višim cenama. Reporter Euronews Srbija proveravao je na terenu koliko treba izdvojiti novca za samotestiranje. U dve apoteke različite cene, u jednoj košta 930 dinara, dok je u drugoj cena 1.060 dinara. Mnogi, opravdano, postavljaju pitanje zbog čega je tolika razlika u ceni za isti proizvod i zašto ga u Srbiji građani plaćaju višestruko više?
U Agenciji za lekove i medicinska sredstva (ALIMS) kažu da su registrovali sedam testova za dijagnostiku bolesti COVID-19, kao testove za brzo testiranje u kućnim uslovima. Dodaju da su u pitanju testovi koje proizvodi šest kompanija, a zastupaju ih pet različitih predstavnika u Srbiji.
Distributeri: Države uključene u nabavku
Distributeri kućnih testova u Srbiji kažu da je razlika u ceni velika jer zemlje zapadne Evrope, na neki način, subvencionišu nabavku kućnih testova. U nekim od njih, poput Austrije, građani određenu količinu kućnih testova dobijaju besplatno na mesečnom nivou.
"Tamo su države aktivno uključene u nabavku kućnih testova. To su milionske količine koje se nabavljaju. Kada država uzme 80 miliona testova može da dobije povoljniju cenu od proizvođača, na koju ne mogu računati uvoznici iz Srbije koji naruče 50.000 testova", kaže za Euronews Srbija jedan od distributera kućnih testova koji nije želeo da mu se pominje ime.
Dodaju i da u Srbiji država nije stala iza nabavke, i da u ovom momentu to sve reguliše "privatno tržiste", te da zbog toga građani plaćaju višetruko više. U apotekama pojašnjavaju da problem u Srbiji predstavlja i to što da bi priozvod došao do potrošača postoji minimum tri posrednika i svi imaju svoje marže.
"Mi smo malo trziste i početna cena već kod uvoznika je velika. U najboljem slučaju imamo tri posrednika u lancu da proizvod stigne do apoteke, nekada bude i više. Svi oni imaju svoju maržu, što poskupljuje proizvod", kaže Dragutin Rajevac iz Saveza privatnih apoteka Srbije (SPAS).
Smatra da je mnogim građanima u Srbiji, koji rade za minimalac ili imaju najniže penzije, skupo čak i da mogu da se kupe testove po ceni kao u zemljama zapadne Evrope. Da li bi država mogla da stane iza nabavke kućnih testova i da li bi građani Srbije mogli da računaju na određenu količinu besplatno pokušali smo da saznamo u Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje. Do objavljivanja teksta nismo dobili odgovor.
Pouzdanost kućnih testova?
Sa druge strane postavlja se i pitanje pouzdanosti kućnih testova (testova za samotestiranje). Virusolog prof. Aleksandra Knežević iz laboratoriji Institutu za mikrobiologiju i imunologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu kaže da kućni testovi nisu "idealno pouzdani" i da ne može neko ko ima simptome prehlade da uradi kućni test i kaže "nemam koronu", jer je rezultat negativan.
"Ako neko ima simptome i ako je negativan na kućnom testu on bi ipak trebao da se proveri sa boljim testovima. Kućni testovi nisu oni idealno pouzdani", rekla je Knežević za Euronews Srbija.
"To je skrining više kod ljudi koji nemaju simptome. Ukoliko neko ima simptome i ako je negativan na tom testu mora da uradi dijagnostiku regularno, da se potvrdi da li ima ili nema koronu. Imate slične brze testove i za HIV i ostale stvari, ali to nisu pouzani testovi na osnovu kojih vi možete da potvrdite infekciju ili ne, zaključila je Knežević.
Testovi koje je odobrila Agencija za lekove
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS) je registrovala sedam testova za dijagnostiku bolesti COVID-19, kao testova za brzo testiranje namenjenih za upotrebu od strane nestručnih lica, odnosno u kućnim uslovima.
Iz Agencije za Euronews Srbija kažu da su testovi proizvedeni od strane šest različitih stranih proizvođača, koje zastupaju pet vlašćenih predstavnika u Srbiji.
Proizvođač "Hangzhou AllTest Biotech Co., Ltd.", Kina, - ovlašćeni predstavnik "Medipro MPM d.o.o.“, Beograd.
Proizvođač "Guangdong Wesail Biotech Co., Ltd", Kina, - ovlašćeni predstavnik "MAGNA PHARMACIA DOO“, Beograd.
Proizvođač "Lomina AG", Švajcarska, - ovlašćeni predstavnik "AURORA2222 DOO", Beograd.
Proizvođač "MP Biomedicals Germany GmbH", Nemačka, - ovlašćeni predstavnik "MP Biomedicals d.o.o.“, Beograd.
Proizvođač "Xiamen Boson Biotech Co., Ltd.", Kina, - ovlašćeni predstavnik "AURORA2222 DOO“, Beograd.
Proizvođač "SD Biosensor, Inc.“, Južna Koreja, - ovlašćeni predstavnik "ROCHE D.O.O.", Beograd.
Komentari (0)