Može li se sprečiti karcinom debelog creva i koja hrana je važna u prevenciji te bolesti

Komentari

Autor: Euronews Srbija

29/12/2021

11:54

Euronews TV

veličina teksta

Aa Aa

U Srbiji rak debelog creva drugi je vodeći uzrok umiranja od malihnih bolesti. Svake godine dijagnozu te teške bolesti dobije više od 4.500 ljudi. Onkolozi kažu da je ključno da se realizuje skrining program i savremena terapija bude dostupna u "prvoj liniji lečanja" .

Tatjani Čortan iz Novog Sada (41) pre pet godina dijagnostikovan je karcinom debelog creva sa metastazama. Imala je bolove u stomaku i krenula sa standardnim procedurama da se utvrdi o čemu je reč. Urađena je osnovna laboratorija, ultra zvuk stomaka, rendgen pluća i na kraju kolonoskopiju koja je pokazala da je u pitanju karcinom pluća.

Tatjanina kaže da se sa dijagnozom teško suočila, da joj sve delovalo kao "ružan san", košmar iz koga će da se probudi, greška.

"Nisam mogla da prihvatim da sam tako teško bolesna. Suočavanje sa dijagnozom je bilo najteže, život vam se menja iz korena", kaže Čortan za Euronews Srbija i dodaje da bi volela da je imala više informacija o samoj bolesti na početku.

Euronews TV

Ne zanemarujte tegobe

Onkolog Vladimir Kovčin objašnjava da je karcinom debelog creva podmukla bolest i da su simptomi nespecifični, te da ne treba zanemarivati tegobe, već ih razjasniti.

"Znaci bolesti mogu biti nespecifični, od najobičnijih svakodnevnih tegoba kao što su tupi bolovi, gađenje, mučnine, promena u navikama pražnjenja- dijareja ili opstipacija. Pacijenti ne treba da čekaju da to samo prođe. U Srbiji se sprovodi skrining program, ali nedovoljno i građani nisu dovoljno obavešteni da se jave na vreme lekaru u slučaju okultnog krvarenja u stolici", rekao je Kovčin za Euronews Srbija.

napominje da je teško razlikovati da li je krvarenje u stolici od hemoroida ili iz tumora koji je nisko lociran u debelom crevu, te da se obavezno radi kolonoskopija da se vidi da li ima patoloških promena na debelom crevu.

Kada se otkrije tumor, najbolji vid lečenja je operacija (ukoliko je moguće) da se tumor odstrani. Kovčin objašnjava da u nekim situacijama, kada je bolest napredovala, ne može u prvom aktu da se sprovede operacija, već se sprovodi terapija.

"Sada je dostupna biološka terapija, koja može da smanji tumor i metastaze do te mere da je moguće uraditi operaciju", naveo je on.

Upitan koliko je pacijentima koji boluju od karcinoma debelog creva dostupna najsavremenije terapije, on je rekao da Srbija ima sve lekove koji su registrovani u svetu i Evropi, ali da postoje ograničenja od RFZO.

"Najveći problem je ograničenje gde se neki od efikasnih lekova primenjuju u drugoj i trećoj liniji lečenja, a bilo bi bolje da se koriste u prvoj liniji lečenja", rekao je on.

Kako hrana utiče na stvaranje raka

Kovčin objašnjava da genetske predispozicije kod karcinoma debelog creva ne igraju presudnu ulogu i da je to bolest koja se može prevenirati izmenama načina života i ishrane. Podseća da najmanje karcinoma debelog creva ima u Africi i siromašnim zemljama, jer su kod njih u ishrani zastupljene žitarice, povrće, a manje imaju mesa.

"S druge strane način pripreme mesa povećava rizik od nastanka karcinoma. Roštilj, recimo, koji se priprema na ćumuru, gde imamo tokom pečenja meso koje gori i isparenja od drveta, koja su kancerogena. To ne znači da će svako dobiti karcinom ko jede roštilj, ali treba smanjiti količinu te hrane da bi se smanjio rizik", naveo je on.

U prethodne dve godine, zbog epidemije virusa korona, skoro su zaustavljeni skrining programi, a mnogim pacijentima bila je nedostupna dijagnostika jer su četiri najveća KBC u Beogradu bili u kovid sistemu.