Tri godine "vakuuma" koje stare zgrade mogu koštati rušenja: Građani traže reakciju države zbog građevinskih preduzimača

Komentari

Autor: Euronews Srbija, Maja Repić

18/12/2021

17:03

Euronews TV

veličina teksta

Aa Aa

Period "pravnog vakuuma" od tri godine koji se u mnogim slučajevima pojavljuje nakon što istekne prethodna zaštita, a ne bude sačinjena dokumentacija i obezbeđena trajna zakonska zaštita pojedinih objekata ili celina omogućava investitorima čak i da sruše objekat koji je prethodno bio i može ponovo biti zaštićen kao kulturno ili istorijsko dobro.

Tim povodom, zbog svakodnevnih zahteva za gradnju i dograđivanje u delu Beograda koji je prepoznatljiv upravo po zaštićenim starim zdranjima, društvo za uređenje i ulepšavanje Krunskog venca i Društvo za ulepšavanje Vračara uputili su predsedniku Srbije i premijerki otvoreno pismo kojim se traži zaštita za Krunsku ulicu i time spreči narušavanje izgleda starih zgrada. Udruženja traže zaštitu Vračara od, kako kažu, bezobzirnih građevinskih preduzimača.

Upravo u tom "vakuum periodu" je porušena i vila u Internacionalih brigada 74 poslednja u nizu zaštićenih zgrada koju je investitor menjao bez dozvole. U međuvremenu, radovi su zaustavljeni, a ceo slučaj je na sudu.

Gradski urbanista Marko Stojčić rekao je za Euronews Srbija da je to je objekat koji je bez saglasnosti bilo kog organa Grada Beograda porušen u određenoj meri, a kako je istakao još postoji deo fasade prema ulici.

Ova vila deo je celine Kotež-Neimar, jedne od pet zaštićenih kulturno-istorijskih celina na Vračaru, gde je utvrđeno koje zgrade su pod zaštitom i u kojoj meri mogu da se menjaju. Problemi, međutim, nastaju kada period zaštite istekne.

"Pre svega imamo problema sa nelegalnom gradnjom gde su oštećeni objekti pokvareni ili porušeni najčešće u periodu isteka prethodne zaštite, koja je istekla po zakonu, i to je bio period nekog vakuuma gde služba zaštite nije stigla da završi elaborate i nije stigla da ih dobaci do Vlade kako bi oni bili zaštićeni i tu smo izgubili neke od objekata. Sreća pa to nisu bili nejreprezentativniji primeri", naveo je gradski urbanista Stojčić.

Takođe, pred vilu u Topolskoj 19 u opštini Vračar inspekcija je na teren izlazila najmanje pet puta, ali su radovi nastavljeni. Sadašnji vlasnik tvrdi da nema nameru da ugrozi izgled vile i da poštuje zahteve gradskog Zavoda za zaštitu spomenika. Udruženja koja se bave zaštitom istorijskih zgrada na Vračaru tvrde da bi izmene na ovoj i drugim vilama nepovratno ugrozile duh i izgled ovog dela Beograda. Dodatno brine i što je broj zainteresovanih investitora sve veći.

Predsednik Društva za ulepšavanje Vračara Aleksandar Arsenijević rekao je da je oko 30 objekata je ugroženo na Neimaru, dok se uveliko radi i u Krunskoj ulici.

"U Krunskoj se radi na nekoliko građevina za sada. Jedna od njih je i nekadašnje sedište Demokratske stranka, Krunska 69, a radi se takođe o vili na uglu Smiljanićeve i Krunske. Imamo investitore koji su voljni da tu podignu desetak spratova. Isti investitor koji 'pikira' na tu lokaciju usmerio se i na Muzej Nikole Tesle, Genčića vilu, i on predlaže da tu nadogradi dva sprata", kazao je Arsenijević za Euronews Srbija.

Grad Beograd ozbiljno shvata potrebu za zaštitom ovih objekata, poručuje gradski urbanista i uverava da će uskoro u Beogradu pod zaštitom biti 20 celina koje se moraju čuvati kao deo kulturnog nasleđa.

Sa te strane, jedan od retkih primera adekvatne reakcije nadležnih je vila u Krunskoj 79, gde je nelegalno nadograđen deo objekta srušen, a zgrada vraćena u prvobitno stanje. Udruženja građana kažu da su, iako ovaj slučaj uliva nadu, češći oni u kojima se bespravna gradnja nastavi ili se pretvori u dugotrajan sudski proces.

"Vakuum period" od tri godine

Arhitekta Sonja Pavlović istakla je za Euronews Srbija da je problematičan period od tri godine, koliko lokalne samouprave imaju rok da odluče koji će objekti biti stavljeni pod zaštitu.

"Postoji ta siva zona gde Zavod za zaštitu spomenika evidentira objekte koji bi trebalo da budu pod zaštitom, i ta evidencija se dostavlja lokalnim samoupravama koje imaju tri godine vremena da odluče koji objekti će biti stavljeni pod zaštitu - znači tokom te tri godine su objekti ranjivi", navodi Pavlović.

Euronews TV

Ona je rekla da se zaštita daje na određeni period od objekta do objekta, a da je greška institucija što investitori tokom tri godine čekanja odluke mogu i da sruše objekat, što se najčešće radi bez dobijene dozvole.