Borislava Perić Ranković o životu posle tragedije i osvojenim medaljama: Postoje neke stvari koje ipak ne mogu

Procenjuje se da 15 odsto svetske populacije živi sa nekom vrstom invalidnosti, dok u Republici Srbiji ima između 800.000 i 1.000.000 ljudi sa invaliditetom. Iako njihov život nije lak, ima primera koji pokazuju da se i u kolicima može najnormalnije živeti i ostvariti izvanredna karijera. Ovo je jedna od takvih priča.

Kada je imala 22 godine jedan trenutak nepažnje promenio joj je život. Od tada je u invalidskim kolicima, ali to je nije omelo da osvoji 25 medalja na evropskim, svetskim i paraolimpjiskim takmičenjima i da postane najbolja stonoteniserka sa invaliditetom na svetu.

"Velika podrška moje porodice, mojih prijatelja, moje okoline u tom trenutku je bila presudna da budem danas ovo što jesam", rekla je za Euronews Srbija Borislava Perić Ranković, stonoteniserka.

Uprkos tome što u karijeri ima zlato sa olimpijskih igara u Riju, srebra iz Londona i Pekinga i bronzu iz Tokija najdraže joj je bilo kada je istovremeno postala evropski šampion i saznala da je u drugom stanju. Od tada svaku medalju posvećuje ćerki Dragani.

"Između nas dve je takav odnos da kad se nešto obeća ne može da se prekrši, a što se tiče Rija ona je pred meč finala meni poslala crtež i taj crtež je meni bio pred očima u finalu i bilo mi je drago zbog nje što sam uspala da se domognem i tog zlatnog odličja jer ako sam toliko odsutna onda želim da znamo zašto sam bila odustna", rekla je i dodala:

"Postoje neke stvari koje ipak ne mogu bez obzira na sve što sam postigla. To su stepenice i uzana vrata. Ali sve ostalo nam je prilagodljivo i možemo da nađemo rešenje kada hoćemo tako da funkcionišemo u životu. Tražimo rešenja za neke probleme koje imamo i onda ih rešavamo zajednički".

Zahvaljujući sportu otkrila je granice, koje su se činile nedostižnim. Zahvaljujući porodici, uživa u životu i osmeh joj ne silazi s lica.