Predsednica AKS: Pet dana za eksproprijaciju je malo, građani čekaju na ozakonjenje objekata deset i više godina

Komentari

Autor: Euronews Srbija

02/12/2021

17:31

Euronews TV

veličina teksta

Aa Aa

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o eksproprijaciji, koji je u petak usvojila Skupština Srbije, uzburkao je javnost prethodnih dana, a zbog novog propisa koji između ostalog predviđa skraćenje rokova za prinudni otkup zemljišta u slučaju javnog interesa, održani su i protesti građana i ekoloških aktivista širom Srbije.

Oni ukazuju da izmene koje su unete u Zakon o eksproprijaciji najviše odgovaraju stranim kompanijama, jer se osim za kapitalne infrastrukturne projekte koje sprovodi država, sada za javni interes mogu proglasiti i projekti iz međunarodnih ugovora, čiji Srbija može biti samo jedan od potpisnika.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da još nije potpisao Zakon o eksproprijaciji, jer čeka mišljenje svog stručnog tima. Advokatska komora Srbije (AKS) mu je uputila poziv da razmotri primedbe i da odbije da potpiše ukaz o proglašenju izmena i dopuna tog zakona.

AKS je na sednici u nedelju zaključila da ovaj propis treba da se vrati Narodnoj skupštini na ponovno odlučivanje. Oni smatraju i da je o predloženim izmenama i dopunama morala pre skupštinske procedure da se sprovede javna rasprava koja nije smela da izostane zbog velike zainteresovanosti građana i stručne javnosti.

Jasmina Milutinović, predsednica Advokatske komore Srbije u pismu predsedniku Srbije iznela je nekoliko primedbi na Zakon o eksproprijaciji i pozvala ga da akt vrati Skupštini.

"Posle jučerašnjeg obraćanja javnosti predsednika Srbije zadovoljna sam što je shvatio ozbiljno naše primedbe i na njih delimično odgovorio na konferenciji. Advokatska komora Srbije smatra da jeste bilo hitno postupanje i da nije bilo dovoljno vremena za javnu raspravu, što je i predsednik Republike rekao. Prema činjenicama koje su lako dokazive, predlog Zakona je objavljen 27. septembra i ostavljen je rok samo do 4. oktobra za primedbe. Od 4. oktobra do 4. novembra nalazio se u Vladi i od 4. novembra u Skupštini. Ako je bilo javne rasprave ona je trajala od 27. septembra do 4. oktobra što je manje od 20 dana koliko je minimum za javnu raspravu za bilo koji propis," navodi Jasmina Milutinović.

"Smatramo da je povređen Ustav"

Ona tvrdi da je sporno što u roku od svega pet dana vlasnik sopstvenih nepokretnosti koje su predmet eksproprijacije treba da se izjasni o predlogu za eksproprijaciju i ponuđenu cenu.

"Pet dana je veoma kratak rok. Ono što je još predsednik osporio na konferenciji a na čemu mi insistiramo i smatramo da je povređen Ustav i pravo na imovinu je taj što je on rekao da ne mogu vlasnici nelegalnih objekata da očekuju da dobiju tržišnu vrednost za te objekte. U zakonu se pominje da će oni koji su dobili Rešenje o ozakonjenju dobiti tržišnu nadoknadu, a koji nisu - da neće dobiti. Ali nisu građani koji su podneli zahteve za ozakonjenje krivi što njihovi zahtevi stoje po deset, petnaest godina i ne rešavaju se. Time će biti dovedeni u neravnopravan položaj oni kojima je rešeno po zahtevu i onima kojima nije", objašnjava predsednica AKS.

Ona navodi da su i jedni i drugi prekršili zakon u momentu izgradnje bez odobrenja za gradnju, ali, ako su svi poštovali rok i podneli zahteve za legalizaciju u rokovima predviđenim zakonima i izgradili objekte pre 2015. da bi oni svi trebali da budu u ravnopravnom položaju.

Sagovornica Euronews dana je navela da je privatna svojina svetinja i da je zaštićena i Ustavom.

"Ustav kaže da, kad vam se oduzme pravo svojine, mora vasm se nadoknaditi tržišna vrednost te nepokretnosti. Time smatramo da je ova naša primedba opravdana. Ljudi koji još nisu dobili rešenja o ozakonjenju, ne svojom krivicom, već sporošću organa državne uprave biće dovedeni u neravnopravni položaj jer će dobiti građevinsku vrednost, a ne tržišnu vrednost objekta", objašnjava ona.

Dalje je navela, da, što se tiče privremenih zastupnika, u zakonu stoji, ne samo za preminule sopstvenike za koje je postupak raspravljanja o zaostavštini u toku, nego i za one kod kojih je u toku postupak za utvrđivanje prava svojine da će im se postaviti privremeni zastupnik.

"Mi smo predsedniku ukazali da se kod sprovođenja zakona mora voditi računa o postavljanju privremenih zastupnika preko kol centra Advokatske komore Srbije kako bi se sprečile eventualne zloupotrebe i korupcija i kako bi taj postupak bio transparentan. Postavljali bi se advokati sa liste advokatske komore Srbije i to po redosledu kao i za svako postavljenje po službenoj dužnosti", objasnila je predsednica Advokatske komore Srbije.