Crne brojke na putevima u Srbiji: Od januara 427 poginulih u saobraćaju, pešaci među najugroženijima

Šezdesetčetvorogodišnja žena juče je nastradala u beogradskom naselju Mirijevo jer ju je pokosio mladi vozač. To je najnoviji u nizu slučajeva pogibije pešaka koji je potresao Srbiju ove godine. Statistika kaže da je u prva četiri meseca u Srbiji poginulo 39 pešaka. Sagovornici emisije Euronews veče ističu da je potrebno da se promeni svest i da se osudi nebezbedno ponašanje u saobraćaju, kao i da moramo da budemo odgovorniji prema tuđim životima.

U Agenciji za bezbednost saobraćaja kažu da pešaci najviše stradaju u delovima naselja gde nema trotoara, iako bi deo koji se proglasi za naselje morao da ima trotoar. 

Porazna je statistika i kada je reč o ukupnim saobraćajnim nesrećama od 1. aprila do 30. juna ove godine. Prema podacima MUP-a, bilo ih je 38,5 odsto više u odnosu na prošlu godinu. U tom periodu u saobraćaju je poginulo 120 ljudi, a bilo je 5.000 povređenih.  

Ivana Stanić iz Agencije za bezbednost saobraćaja rekla je u emisiji Euronews veče da je do ovog trenutka u udesima od početka godine poginulo 427 lica, što je 13 manje u odnosu na prošlu godinu, ali je ukazala i da je prošle godine bila na snazi zabrana kretanja.

Kako je dodala, pešaci su jedna od kategorija koja je dominantno ugrožena, a pored njih je istakla i bicikliste.  

"Zašto nekoga smatramo za heroja ako vozi brzo"

Na pitanje da li bi se jučerašnja nesreća u Mirijevu dogodila da je bilo oštrije ograničenje brzine, urednik emisije SAT Mladen Alvirović je odgovorio potvrdno. Kako je rekao, uzrok nesreće je samoživost, bahatost i preterano samopuzdanje, kao i totalna neodgovornost prema tuđem životu.  

On je upitao zašto podržavamo kada vidimo da se neko ponaša neodgovorno i zašto nekoga smatramo za heroja ako vozi brzo. Smatra da bi trebalo takve osobe da izopštimo iz društva, jer ugrožavaju tuđe živote.

"Automobil može da ubije nekog. Da li bismo pozitivno gledali nekog ako vidimo da vitla pištoljem na ulici svaki dan", upitao je on. 

Ivana Stanić je rekla da bi trebalo da shvatimo da smo, onog trenutka kad izađemo iz stana, učesnici u saobraćaju. Kako kaže, Srbija pokušava da prepiše najbolju praksu iz razvijenih zemalja kada je reč o propisima, ali je istakla da je potreban rad sa decom.  

"Moje ponašanje, moj prelazak pešačkog prelaza, ukoliko dete gleda, je primer kako treba da se ponaša", navela je.  

Ona kaže da ne postoji čarobni štapić koji bi rešio probleme, već da je potrebno da se promeni svest.  

"I da razumemo rizik. Mi ne razumemo rizik kojem se izlažemo odlukom da učestvujemo u saobraćaju", rekla je i dodala da je potrebno na sve načine da ga smanjimo. 

"Crnih tačaka" ima onoliko koliko ih napravimo

Kada je reč o takozvanim "crnim tačkama" u saobraćaju, Mladen Alvirović je naveo da ih ima onoliko koliko smo spremni da ih napravimo.  

"Ne zavisi to od nekog drugog, samo od nas koji učestvujemo u saobraćaju. Vrlo često ljudi kod nas ne znaju najosnovnija pravila. Neka su zaboravili, neka nisu ni naučili", rekao je Alvirović.  

Ističe da smo sami sebi najveći neprijatelji jer olako shvatamo saobraćaj i vožnju u sredini gde ima drugih učesnika.  

"Shvatamo to kao pravo, a ne kao privilegiju. Ne shvatamo kao opasnu aktivnost, kao nešto što može da utiče na život", rekao je Alvirović.