Igre 
Šta stoji iza ekspanzije vukovaca i odlikaša u Srbiji: U knjižici najviše ocene, na maturi osrednji rezultati
Komentari21/11/2021
-08:11
Sa odličnim uspehom osmi razred je u junu završilo 43,2 odsto učenika, a svaki sedmi đak iz osnovne škole izašao je sa Vukovom diplomom. I dok se u knjižicma ređaju dobre ocene sa druge strane reultati završnog ispita pokazuju da je znanje mnogih vukovaca ispod republičkog proseka.
Analiza junske male mature koju je uradio Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja pokazuje da prosečan broj poena iz srpskog jezika bio 13,37 poena, iz matematike 12,50, a na kombinovanom 14,82 poena, od mogućih 20.
Sagovornici Euronews Srbija kažu da je više faktora uticalo na pojavu većeg broja vukovaca. Jedan od najvažnijih je to što je nastavnička profesija izgubila status u društvu, te teško mogu da se odupru ogromnom pritisku roditelja koji insistiraju na boljim ocenama, jer se tako povećavaju šanse njihove dece za upis u željenu srednju školu.
Profesor Filozofskog fakulteta UB Aleksandar Baucal smatra da sama činjenica da je više od 40 odsto osmaka završilo razred sa odličnim uspehom navodi na razmišljanje. Ističe da bi na nacionalnom nivou trebalo jasno definisati šta znači petica.
"Nemamo na nacionalnom nivou definisano šta to znači petica, a od toga zavisi da li je ovih 40 odsto malo ili puno. Da li je petica znak da je đak naučio sve što smo mi želeli ili se od učenika sa peticama očekujemo da ima posebne veštine i znanja", kaže Baucal.
Navodi da je ogroman pritisak pojedinih roditelja na nastavnike da njihovo dete dobije peticu iako đak realno zna za četvorku ili trojku.
"Nastavnička profesija je izgubila status u društvu. Često se žale da su pod ogromnim pritiskom roditelja. Nastavnik da bi se odupro pritiscima mora da ima dovoljno podrške na nivou škole, ali i na nivou obrzaovnog sistema. Međutim, ako radite u profesiji koja nema visok status u društvu onda nemate autoritet", pojasnio je on.
Povezane vesti
Odlikaši, a loše prođu na završnom ispitu
Ima primera i da se na nivou cele škole "popravljaju ocene" kako bi ta obrazovna ustanova bila na boljem glasu. Dobre ocene jesu važne za upis učenika u srednju školu, ali nisu jedino merilo, jer đaci na kraju osnovne škole polaže malu maturu.
Zbog poklonjenih ocena roditelji često upadaju u zamku, jer misle da njihovo dete zna mnogo, a kada dođe na završni ispit doživi neuspeh.
Direktorka 14. beogradske gimnazije Marija Miletić kaže da imaju sporadične slučajeve nerealnih ocena đaka iz osnovne škole, što se odmah vidi nakon polaska u prvi razred. Inače ta gimnazija spada u tri najtraženije škole u Beogradu.
Tanjug/Strahinja Aćimović
"Stoji i da deca imaju veliki pritisak, jer se stvorila fama da ukoliko nisi odličan, nisi dobro dete i dobar čovek. To je greška nas roditelja. Veliki je pritisak na decu jer imaju puno predmeta i moraju mnogo da rade da bi odgovorili na sve zahteve. To nije nimalo jednostavno", navela je ona.
Predsednik Nacionalnog prosvetnog saveta Radivoje Stojković objašnjava da pre nekoliko decenija nije bilo toliko odlikaša i vukovaca, ali da je da je sada drugačije i da se sa uvođenjem formativnog ocenjivanja kod učenika nagrađuje i trud, zalaganje.
"Mladima je sada mnogo toga dostupno. Oni su u nekim sposobnostima i veštinama neuporedivi u odnosu na generacije pre. Ono što im nedostaje je čitanje, studiozno, duboko razmišljanje promišljanje, jer sve ide ka površnom", smatra on.
Pritisak roditelja
Da dobre ocene u đačkim knjižicama poslednjih godina često nisu merilo znanja osim završnog ispita pokazuju i neka međunarodna testiranja. Rezultati poslednjeg PISA testiranja su pokazali da je svaki treći petnaestogodišnjak u Srbiji funkcionalno nepismen, jer naučeno ne zna da primeni u praksi.
Povezane vesti
Stojković objašnjava da samo kroz završni ispit u osnovnoj školi i kroz međunarodna testiranja možemo da vidimo gde smo u skladu sa željenim rezultatima, sa standardima koji su predviđeni za određeni nivo obrazovanja i koja postignuća su ostvarili učenici.
Smatra da je velika odgovornost na nastavnicima, ali i roditeljima da procene da li će nagrada u vidu dobre ocene pozitivno uticati na učenika ili će bolji efekat postići ukoliko ga kazne kroz lošu ocenu.
"Nekoga ćete podstaći na učenike ako ga nagradite, nekoga ćete podstaći ako mu date lošiju ocenu. Ima pritiska roditelja, ali i oni treba da procene šta je za njihovo dete dobro- nagrada koju baš nije zaslužio ili kazna koju je zaslužilo kroz nižu ocenu", naveo je on.
Povezane vesti
Da škole moraju više da raditi na unapređenju školskog ocenjivanja, preporuka je Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja u poslednjem izveštaju sa male mature.
Navode da svaka škola treba da analizira postignuća na završnom ispitu i da ih uporedi sa opštim uspehom đaka, te da sagledaju razloge eventualnog odstupanja u odnosu na republički prosek. Na školama je i da osmisli načine za ublažavanje tih razlika.
Preporuka za vas
Komentari (0)