Godišnje u Beogradu 108 kilograma hrane završi u kanti: "Bacamo hranu samo zato što nam se može"

Godišnje se u Beogradu baci oko 165 hiljada tone hrane, što znači da jedan Beograđanin prosečno baci oko 108 kilograma, tačnije 300 grama svakoga dana. Podaci istraživanja Centra za unapređenje životne sredine otkrila su da domaćinstva sa manjim prihodima češće bacaju namirnice, dok oni dobrog materijalnog stanja to čine manje.

Vladan Šćekić, programski direktor Centra za unapređenje životne sredine rekao je za Euronews Srbija, koje namirnice najčešće završe u kanti za đubre.

"Povrće vodi na toj listi i bacimo 10 kilograma svake godine, zatim voće sa 8,5 kg godišnje. Potom bacamo najviše hleb i peciva, proteinsku grupu – meso, ribu, jaja, dok se mlečni proizvodi najmanje bacaju", objasnio je Šćekić.

On dodaje da četvoročlane porodice bacaju najviše, prate ih tročlane, dok domaćinstva sa manje ili više članova obično bolje vode račina o tome. Prema istraživanju, stariji ispitanici manje bacaju namirnice, a kao najzanimljiviju informaciju Šćekić ističe da domaćinstva koja imaju najveće prihode najmanje bacaju hranu, dok se to najčešće dešava u porodicama sa prihodom od 50.000 do 80.000 dinara.

Ekološki i društveni problem

Hrana kada završi na deponiji, predstavlja veliki problem, pre svega zbog samog raspadanja i procesa koji se dešavaju sa bakterijama. Takođe, tokom kvarenja oslobađa se gas metan, koji je, kako kažu iz Centra za unapređenje životne sredine, 20 do 30 puta opasniji od ugljen dioksida.

Ako hrana nije odložena u sanitarnu deponiju, ocedne vode sa štetnim materijama završavaju u rekama i okeanima.

"Veliki je društveni problem. Moramo da imamo u vidu da je gotovo 10 odsto populacije u svetu gladno, što je oko 700 miliona ljudi. Mi bacamo hranu samo zato što nam se može, a na to možemo da utičemo svakoga dana", dodaje Vladan Šćekić .

Promene u navikama kupovine

Socijološko istraživanje Centra pokazalo je da čak 60 odsto ispitanika nije promenilo navike u kupovini hrane tokom pandemije koronavirusa, dok je 30 odsto njih priznalo da su kupovali više hrane na početku epidemije.

"Čak 90 odsto ispitanika se neplanski upušta u kupovinu hrane na osnovu akcija ili nečega što lepo miriše u prodavnici", podvlači Šćekić,

On je naglasio da problem sa prekomernim bacanjem hrane pojedinci mogu da reše promenom određenih navika, ukoliko obrate više pažnje tokom planiranja, kupovine, odlaganja i pripreme hrane.