Ugovore o stanu dobilo 14 izbegličkih porodica u Beogradu

Za 14 izbegličkih porodica iz Bosne i Hercegovine i Hrvatske koje imaju prebivalište u Beogradu, večeras su u Skupštini grada uručeni ugovori o kupovini stanova u Beogradu, čime oni trajno rešavaju svoj stambeni problem.

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković koji je i predsednik Komisije za koordinaciju procesa trajne integracija izbeglica rekao je tom prilikom da su stanovi kupljeni u okviru Sedmog potprojekta Regionalnog stambenog projekta u Srbiji.

Prema njegovim rečima, više od 6.000 porodica iz bivših jugoslovenskih republika dobilo je stanove iz ovog projekta.

"Danas sam na Ubu od komesara za izbeglice Vladimira Cucića čuo da je preko Komesarijata za izbeglice i države Srbije blizu 100.000 izbegličkih porodica u Srbiji dobilo krov nad glavom", rekao je Selaković i naveo da je u jednom trenutku u Srbiji bilo čak oko 650.000 izbeglih.

Regionalni stambeni projekat je višegodišnji zajednički program Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Hrvatske, čiji je cilj da obezbedi trajna stambena rešenja za najugroženije izbegličkke porodice u regionu.

Sprovodi se uz podršku OEBS-a, UNHCR-a, a finansiran je sredstvima Evropske unije, koja je i najveći donator, SAD, Nemačke, Norveške i drugih zemalja.

Selaković je zahvalio donatorima što je uz njihovu pomoć rešen jedan od životnih problema ovih ljudi.

"Reč je o vrednim i čestitim ljudima koji su došli u Srbiju i srećan sam što oni sada dobijaju krov nad glavom" rekao je Selaković.

Tanjug/Rade Prelić

Posebno je istakao pomoć grada Beograda u rešavanju ovog problema i naveo da do pre nekoliko godina glavni grad nije pokazivao interesovanje da se uključi u njegovo rešavanje.

Ambasador Evropske unije u Srbiji Emanuele Žiofre je istakao da su među projektima EU u našoj zemlji najznačajniji oni vezani za ljude, njihovo dostajanstvo i sreću kao što je Regionalni stambeni projekat.

"EU je posvećena zajedničkom cilju sa Srbijom da se izbegli trajno integrišu i reše svoje stambeno pitanje. Ponosan sam što smo najveći donator ovog programa a nastavićemo da ga podržavamo sve dok bude radio, odnosno do kraja 2022. godine", rekao je Žiofre.

Obraćajući se prisutnima, ambasador Norveške u Beogradu Jern Eugen Gjelstad je ukazao da je kovid uticao na ceo svet a posebno na ranjive grupe stanovnoštva, gde svakako spadaju i izbegli i istakao da je za vreme epidemije više od 1.000 izbegličkih porodica dobilo rešenje svoj stambenog problema.

Prema rečima šefa predstavništva UNHCR u Beogradu Frančeske Boneli veliki broj izbeglih je došao i ostao u Beogradu a Beograd je pokazao da podržava njihovu integraciju.

"UNHCR decenijama radi na trajnoj integraciji izbeglih a Regionalni stambeni program je veoma važan u tom procesu", istakla je Boneli i dodala da će UNHCR i OEBS nastaviti da pomažu ovaj program.

Da će stanova biti još potvrdio je i direktor Jedinice za upravljanje projektima u javnom sektoru Dušan Kovačević, rekavši da je ovo samo prvih 14 stanova i da ima još nekoliko stanova koji su u proceduri.

Zahvaljujući na pomoći, jedan od dobitnika ugovora o stanu Dragan Gnjatović je istakao da je rešavanje stambenog pitanja, za njega i njegovu porodicu jedna od najlepših stvari koja im se u Srbiji dogodila.

"Došao sam iz Dalmacije 1995. i ovde stvorio porodicu. Supruga i ja imamo troje dece, dva studenta i ćerku u osnovnoj školi. Gledali smo samo napred i evo dešavaju nam se dobre stvari", rekao je Dragan.

Tanjug/Rade Prelić

Zamenica komesara za izbeglice i migracije Svetlana Velimirović je istakla da joj je drago što Dragan i ostali dobitnici stanova sada kreću u novi život.

Navela je da je veliki broj izbeglih, oko trećine njih stigao u Beograd, te da se u glavnom gradu ispod crte nalazi više od 1.000 njih.

"To znači da su ispunili uslove da im se reši stambeno pitanje ali zbog nedostatka sredstava, moraju da čekaju. Ipak, verujem da ćemo uspeti da i njima pomognemo", rekla je Velimirovićeva.

Gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić je istakao da je Beograd mnogo bolji grad sa porodicama koje su izbegle baš u glavni grad, jer kako je rekao prethodnih nedelja je obišao par porodica u Surčinu i Batajnici i fasciniran je kako su uspeli da krenu od nule i izgrade nove živote.

"Beograd je mnogo dobio sa tim ljudima koji su došli i bez njih se ne bi ovako brzo razvijao i gradio", istakao je gradonačelnik Radojičić.