Upozoravajući podaci: Beograd opet na listi gradova sa najzagađenijim vazduhom, a sezona tek počinje

Prema merenjima sajta IQ Air, Beograd je u nedelju uveče bio prvi po zagađenosti vazduha u svetu, dok je vazduh ocenjen kao nezdrav sa indeksom zagađenosti od 154 i visokog nivoa čestica PM 2.5. Indeks zagađenosti bio je visok i jutros kada se Beograd našao na drugom mestu, iza pakistanskog Lahorea.

Kako pokazuju podaci sajta IQ Air, najveće zagađenje zabeleženo je sinoć od 22 sata do ponoći. S obzirom na to da je sezona grejanja tek počela, i da nas očekuju sve niže temperature, izvesno je da bi, kao i prethodnih sezona, glavni grad Srbije često moga da bude u vrhu neslavnih lista.

Kao jedan od razloga za povećano zagađenje, načelnik jedinice za ispitivanje kvaliteta vazduha u gradskom Zavodu za javno zdravlje Andrej Šoštarić vidi aktiviranje individualnih ložišta i niske temperature tokom noći. 

Na nepovoljne meteorološke uslove ukazuje stručnjak za kvalitet vazduha iz Nacionalne ekološke asocijacije Milenko Jovanović. On naročito ističe odsustvo vetra, padavina i duge noći, ubog čega, kaže dolazi do nagomilavanja onoga što emituju najveći izvori zagađenja - "ložišta, saobraćaj i industija u pojedinim gradovima".

Jovanović za Euronews Srbija kađe da višegodišnji uticaj polutanata može dodatno zakomplikovati situaciju u kojoj se godinama unazad nalazimo kada je zagađenje u pitanju.

Kako se meri kvalitet vazduha?

I prema podacima sajta Beoeko, koji objavljuje podatke Gradskog zavoda za javno zdravlje, tokom noći je u Beogradu vazduh bio zagađen, dok je tokom dana vazduh ocenjen kao "prihvatljiv".

Kada je reč o načinu merenja kvaliteta vazduha u Beogradu, Andrej Šoštarić kaže za Euronews Srbija da su zagađujuće materije koje se mere utvrđene Uredbom o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha.

"Mere se suspendovane čestice PM 10 i PM 2.5, to je čestično zagađenje, a mere se i gasovite zagađujuće materije, azot dioksid, sumpor dioksid, ugljen monoksid, prizemni ozon", naveo je Načelnik Jedinice za ispitivanje kvaliteta vazduha GZJZ.

On je rekao da se kvalitet vazduha meri u realnom vremenu u 10 mernih stanica i da se podaci obrađuju na svakih sat vremena, te se na osnovu tih podataka dobije indeks kvaliteta vazduha.

"To je gruba ocena kvaliteta vazduha kako bi opštoj populaciji bilo jasno kakav je kvalitet vazduha, da li je odličan, dobar, prihvatljiv ili zagađen", naveo je Šoštarić.

Šta su PM 10 i PM 2.5 čestice?

Čestice koje se mere da bi se ocenio kvalitet vazduha, tzv. suspendovane PM 10 i PM 2.5 čestice vrlo negativno utiču na zdravlje ljudi jer zbog svoje veličine lako dospevaju u organizam. One mogu biti prirodnog ili antropogenog porekla. Antropogene čestice nastaju upravo zbog nekompletnog sagovrevanja čvrstih goriva koja se koriste tokom grejne sezone u Srbiji.

"PM 10 čestice su suspendovane čestice u koje spadaju sve one velične do 10 mikrona. Druge, PM 2.5 čestice su one koje je je kao posebno opasne označila i Svetska zdravstvena organizacija. Njihova veličina im omogućava da direktno uđu u alveole pluća i da negativno utiču na zdravlje i to ne samo respiratornih organa", naveo je stručnjak za kvalitet vazduha Milenko Jovanović za Euronews Srbija.

Unsplash

Kako je rekao, te čestice su često nosioci teških metala, toksičnih jedinjenja, olova, arsena, koja su vrlo opasna po zdravlje. Takođe, dodaje da je i SZO dodatno snizila kriterijume za te polutante, ali da se ni to ne poštuje i da često imamo prekoračenje i do 50 odsto od dozvoljenog stepena zagađenja.

Kako da se ponašamo?

Kada govorimo o zaštiti od zagađenja, glavni savet stručnjaka je da se ne boravi na otvorenom, a savetuje se da se zatvaraju prozori i koriste prečišćivači vazduha. Tokom perioda visokog stepena zagađenja ne bi trebalo upražnjavati ni fizičke aktivnosti.

Andrej Šoštarić navodi da je za građane najvažnije da budu pravovremeno informisani o kvalitetu vazduha u realnom vremenu i da svoje ponašanje prilagode tome.

"Ukoliko je moguće, kada je vazduh zagađen ili jako zagađen trebalo bi izbegavati boravak na otvorenom prostoru i smanjiti fizičku aktivnost", naveo je Šoštarić.

Od posledica zagađenja godišnje premine 6.000 ljudi

Visok stepen zagađenosti vazduha negativno utiče na zdravlje svih ljudi, a prema procenama Svetske zdravstvene organizacije (SZO), više od 90 odsto svetskog stanovništva izloženo je lošem vazduhu, a zbog lošeg kvaliteta vazduha u svetu umre sedam miliona ljudi, a u Srbiji - 6.000 ljudi godišnje.  Kako je za Euronews Srbija ranije istakla pulmolog Tatjana Radosavljević, u trenucima kada je Beograd u vrhu svetske zagađenosti, tegobe nemaju samo bolesni, već i najzdravije osobe.

"Aerozagađenje može uticati na pluća, srce... PM čestice idu direktno u krv i mogu izazvati maligne bolesti... čak se smatra da je zagađen vazduh jedan od uzroka Alchajmerove bolesti", navela je Radosavljević.

Milenko Jovanović naveo je da bi pre svega država trebalo da prizna ovaj problem i aktivno radi na njegovom rešavanju. "Treba pristupiti merama, a to je smanjenje emisija štetnih materija, odnosno smanjenje broja individualnih ložišta, saobraćaja dominantno, u nekim gradovima i industrija", naveo je Jovanović. 

Dodaje da bi trebalo krenuti sa promenom lokalnih individualnih ložišta, o trošku države, a onda krenuti sa smanjenjem i drugih izvora zagađenja. "Ne postoji čarobni štapić koji će to da reši za tri meseca, već se to mora rešiti adekvatnim ulaganjem. Daleko je veći gubitak i trošak lečenje i nažalost smrt ljudi zbog zagađenja, u odnosu na investiciju potrebnu da se smanji nivo zagađenja", zaključio je Jovanović iz Nacionalne ekološke asocijacije.