Prava jesen stigla u Srbiju: Košava još danas, a onda kreću obilnije kiše i sneg na planinama

Poslednji radni dan nedelje obeležiće košava, tmurni oblaci, povremeno kiša, na visokim planinama sneg i temperatura do 14 stepeni.

Prema trenutnoj prognozi urednice vremenske prognoze i meteorologa Milene Lazarević, košava u Srbiji duvaće do sutra, nakon čega nas očekuje novi kišni talas, po svemu sudeći znatno obilniji nego ovaj sada.

Danas nas pak, očekuje potpuno oblačno vreme, povremeno uz kišu, a maksimalna temperatura se neće previše menjati u odnosu na jutarnju.

U najtoplijem delu dana biće izmereno od 12 do 14 stepeni, a na planinama tek koji stepen iznad nule.

Košava će krenuti da slabi u narednim satima, tako da već u subotu ujutru očekujemo njen izostanak. Do kraja dana neće biti orkanskih udara, odnosno brzina vetra neće prevazilaziti 100km/h.

Narednih dana biće mirnije u pogledu vetra, ali dinamičnije što se kiše i pljuskova tiče. Tmurni oblaci bogati vlagom stižu nam sa Jadrana, dok nam temperaturu diktira spuštanje hladnog vazduha sa severa.Tokom vikenda prognoze su da će oblaci sa Jadrana količinu kiše iznad proseka. Duž obale, može biti i lokalne grmljavine.

Kada je reč o temperaturama, minimalna i maksimalna imaće približne vrednosti.

Uz košavu i subjektivno hladnije

Prisustvo košave može da podigne ili da spusti temperaturu za 5 do 10 stepeni, a takođe moramo uzeti u obzir i subjektivni osećaj koji ona stvara. Naime, zbog velike brzine vetra povećava se isparavanje sa kože, koje mi osećamo kao hlađenje, zato u ovim jesenjim danima imamo utisak da je svežije nego što su to meteorolozi prognozirali.

Razlog je sinoptička situacija, odnosno raspodela vazdušnog pritiska iznad Srbije i okoline.

Naime, košava u Srbiji duva kada se anticiklon, visok vazdušni pritisak, nalazi severoistočno od nas, iznad Rumunije i Ukrajne, a ciklon (nizak vazdušni pritisak) na jugozapadu, iznad Đenovskog zaliva.

Pri takvoj sinoptičkoj situaciji gradijent pritiska, odnosno strujanje vazduha usmereno je od istočne Evrope prema zapadnom delu Mediterana.

Ono što je zanimljivo jeste da se najjači udari vetra beleže u Vršcu u periodu između 5 i 10h ujutru.

Razlog je orografija, odnosno položaj Vršačkog  brega zbog kog vetar dobija na dodatnom ubrzanju.

Kada bi košavu predstavili u brojkama, njena maksimalna brzina bila bi 150 km/h koliko je izmereno u Vršcu, dok je najjači udar takođe zabeležen u ovom gradu na severoistoku Srbije, kada je anemometar (uređaj koji meri brzinu vetra) zabeležio 173 km/h.

Što se trajanja tiče, Beograđani su bili svedoci da je ovaj slapovit vetar, u glavnom gradu, duvao čak 29 dana neprekidno.