Prva dekanka FPN-a za Euronews Srbija: Najvažnije je doprineti smirivanju strasti i tenzija u društvu

Komentari

Autor: Euronews Srbija

11/02/2025

11:38

Euronews Srbija

veličina teksta

Aa Aa

Na mesto dekana Fakulteta političkih nauka u Beogradu prvi put došla je jedna žena. Profesorku Maju Kovačević jednoglasno su izabrale njene kolege, što je za nju, kako kaže, i najvažnija stvar. O tome kako vidi stupanje na funkciju dekanke u trenutku društveno-političke krize u zemlji i koja je uloga univerziteta u njenom prevazilaženju, govorila je za Euronews Srbija. Kako je navela, najvažnije je doprineti "smirivanju strasti i smirivanju tenzija u društvu i da zajedno pokušamo da nađemo izlaz i što pre se vratimo normalnim aktivnostima na fakultetu".

Kako dodaje, zasad ne vidi kraj društveno-političke krize, ali misli da je ohrabrujuće što se Univerzitet u Beogradu angažovao, formirajući dve radne grupe koje treba da pomognu i studentima u proceni u kojoj meri su njihovi zahtevi ispunjeni ili nisu.

"Znam da te komisije rade intenzivno. Tako da mislim da će to doprineti pojašnjavanju situacije i olakšati nakon toga izlazak iz blokade", rekla je ona.

Kako dodaje, složila bi se da su zahtevi studenata "delimično ispunjeni".

"Daću vam primer poslednjeg, četvrtog zahteva, koji se tiče finansiranja univerziteta, povećanja sredstava za finansiranje univerziteta. Studenti su tražili da to bude uneto kao izmene i dopuna Zakona o visokom obrazovanju. Mi znamo da bi tek trebalo da bude pokrenut taj postupak. To je recimo jedan primer nepotpune ispunjenosti uslova", rekla je ona.

Na pitanje da li će i jedna i druga strana olako da prihvate mišljenje komisije kada ona bude dala svoje mišljenje, Kovačević ističe da je moguće da će tu biti još dodatnih nesporazuma, ali da misli da će to ukazati na put izlaska iz ove situacije, te da komisije mogu pojasniti i pomoći da ti nesporazumi nestanu.

Govoreći o plenumima, Kovačević ističe da se nalazimo u jednoj paradoksalnoj situaciji. Kako kaže, plenumi u ovom trenutku imaju moć i to je jedna realnost na fakultetima, ali da se može postaviti pitanje njihovog legitimiteta.

"Iz jednostavnog razloga što vi ni na jednom fakultetu ne možete da dokažete da studenti koji učestvuju u plenumima predstavljaju većinu studenata. Tako da, problem legitimiteta postoji, ali ova situacija je naša realnost. Drugo što je važno napomenuti je da plenumi nisu nastali slučajno. Mi na univerzitetu imamo situaciju da su studentski parlamenti koji su predviđeni zakonom i koji bi zapravo trebalo da budu ključne institucije koje predstavljaju interese studenata, oni su na velikom broju fakulteta zapravo zarobljene institucije. Nisu reprezentativni", rekla je ona.

Na pitanje šta konkretno misli time, Kovačević naglašava da nisu reprezentativni u smislu da se sprečava autentično studentsko organizovanje.

"One studentske organizacije koje su zatečene na tom mestu u trenutku stupanja na snagu Zakona o studentskom organizovanju, one zapravo ne dozvoljavaju drugim studentima ili ih ometaju u tom procesu da registruju svoje studentske organizacije, da izbori za studentski parlament budu demokratski, da svi učestvuju ravnopravno u tom procesu itd. To objašnjava zašto su studentski parlamenti donekle skrajnuti u ovom procesu, a trebalo bi da budu vodeći i da se zapravo umesto njih pojavljuje plenum kao organ odlučivanja studenata, što nije predviđeno zakonom. Ja mogu da kažem, doduše, kada je reč o Fakultetu političkih nauka, meni je situacija olakšana utoliko da mi imamo funkcionalan studentski parlament. Taj parlament radi zajedno sa plenumom, to je već njihova volja, ja se u to ne mešam. Ne želim, naravno, da ometam studente koji su već toliko angažovani i toliko se bore za ispunjavanje ovih zahteva, da ih sada ometam ovim proceduralnim pitanjima", navela je ona.

"Odnos Vlade i Univerziteta u Beogradu išao silaznom putanjom godinama, ali to se moe ispraviti"

Govoreći o tome da li je kompromis moguć za izlazak iz krize, ali i dali trenutno jedna strana čuje drugu, Kovačević kaže - nedovoljno.

"Kada je reč o uvažavanju, svakako ne. Tu smo imali zaista mnogo primera. Ja ću se osvrnuti na odnos Vlade i Univerziteta u Beogradu. Taj odnos je išao silaznom putanjom godinama i duboko je uvreženo nepoverenje prema Vladi. Utisak je na univerzitetu da nema dovoljno volje za saradnju i volje za rešavanje problema koji su postojali i pre studenskih blokada. A studenske blokade su dodatno zakomplikovale situaciju. Međutim, da vam kažem, i nešto što je išlo silaznom putanjom, može se ispraviti. Ja mislim da je važno da počnemo da slušamo jedni druge. Mislim da je važno da nekonfliktni ljudi, ljudi koji su sposobni za saradnju i za traženje rešenja, učestvuju u razgovoru, a sve drugo bi bilo gubljenje vremena", rekla je ona.

Na pitanje ko bi trebalo da razgovara, Kovačević kaže da svako ima deo nadlženosti.

"Recimo, javni tužilac mora da se oglašava. Ne može da ne komunicira sa javnošću. Mi ne znamo ništa šta se dešava u tužilaštvu, kakvi su stavovi, kakve su namere, u kom pravcu se ide, kako tužilaštvo vidi situaciju. To nekomuniciranje sa javnošću traje godinama. To je, recimo, jedan problem. Drugi problem, Ministarstvo prosvete bi moglo da bude mnogo aktivnije. Ono jeste sada u ostavci, ali neka se razmisli u buduće da ministar prosvete bude osoba koja je vrlo agilna i koja će sa velikom pažnjom sarađivati sa prosvetom generalno. Predsednica Skupštine, ona može da se oglasi o tome kada će biti izmene zakona o visokom obrazovanju stavljene na dnevni red i svemu što se toga tiče, ali ne, kao što smo juče čuli, da traži da joj fakulteti dostave svoje planove nadoknade nastave. Jer to nije njen posao. Dakle, samo da malo razjasnimo nadležnosti i da se svako njih pridržava uz, kažem opet, jedan pristojan rečnik, prestanak optuživanja, da gradimo poverenje i da tražimo zajedno izlaz iz krize", rekla je Kovačević.

Na pitanje čiji je posao da traži plan nadoknade nastave, Kovačević kaže da je to posao univerziteta.

"Ne možemo unapred da napravimo potpuno određen plan, zato što ne znamo u kom periodu treba da sažmemo nastavu. Ali, onog momenta kada budu okončane blokade, mi momentalno na fakultetima zakazujemo sednicu Nastavnog-naučnog veća i tu se usvaja plan nadoknade nastave, plan kako će biti odvijani ispitni rokovi i tako dalje", rekla je ona.

Kako dodaje, misli da će nastava moći da se nadoknadi i ističe da bi voleli da se sa tim počne što pre.

"Ono što je važno jeste da će sistem nadoknađivanja biti tako sproveden da zapravo nijedan student neće biti oštećen, niko neće imati prednost u tom postupku. Jednaka pravila će biti za sve, ja sam svesna da svi studenti ne podržavaju proteste, ali pravila će biti jednaka za sve. Šta je još važno i zato je potrebna jedna dobra saradnja i sa Ministarstvom prosvete, ne da odatle stižu pretnje ili slično, već dobra saradnja da bi svi studenti bili zaštićeni u smislu, neko ima studentski kredit, neko mora da sačuva dom, tu nam je potrebna saradnja da studenti ne budu oštećeni, a mi na fakultetu ćemo sve učiniti da do toga ne dođe", rekla je on.

"Studenti traže ispunjenje zahteva, a ne kompromis"

Na pitanje ko bi, prema njenom mišljenju, trebalo da učestvuje u tim razgovorima kada je reč o studentima s obzirom na to da se niko ne ističe kao pojedinac, Kovačević kaže da "studenti ne žele da pregovaraju, generalno". Naglašava da studenti traže ispunjavanje svojih zahteva, a ne kompromis.

"Ja kad govorim o kompromisu, to samo kažem širi društveni kontekst, ali kada je reč o samim zahtevima studenata, oni traže ispunjavanje i kažu naši zahtevi su jasni i imaju merila. Evo opet ću se vratiti na taj četvrti, izmene zakona o visokom obrazovanju. Dakle, i zato oni kažu mi nemamo o čemu da razgovaramo sa, na primer, Zagorkom Dolovac", navela je ona.

Kako je naglasila, jedan od razloga velikog nepoverenja koje postoji između vlade i univerziteta jeste i to što postoji iskustvo da, na primer, vlada i one troškove koje treba da snosi za univerzitet, deo tih troškova, ona ne uplati i "univerzitet mora sam iz svojih sopstvenih sredstava to da nadoknađuje".

"Zahtev studenata, kada je reč o povećanju finansiranja fakulteta je povezan i sa njihovim zahtevom da 50 odsto školarina kod samofinansirajućih studenata bude zapravo finansirano iz tih sredstava. Dakle, praktično, najveći deo tih sredstava će ići da studentima olakša da za 50 odsto od njihovih školarina ne plaćaju njihovi roditelji, nego država", rekla je ona.

"Da bi se pripremili izbori, prelazna vlada jedino rešenje"

Govoreći o rešenjima za trenutnu situaciju, kao i o prelaznoj vladi koja se pominje kao jedno od rešenja, profesorka ističe da ne misli da bi vlast podržala prelaznu vladu u ovom trenutku, ali da misli da će ona kad-tad morati da bude formirana.

"Ja mislim da održavanje novih izbora, bez stvaranja uslova za demokratsku političku utakmicu, nije moguće, odnosno da političke stranke ne bi smele da izađu na takve izbore. Da bi se pripremili, dakle, pripremili izborni uslovi, adekvatni, ja mislim da je jedino rešenje prelazna vlada, koja bi zapravo pripremila te izbore", navela je ona.

Kako naglašava, još jedna paradoksalna slika u kojoj se nalazimo je da sada različiti delovi društva na studente prebacuju odgovornost i gotovo kažu da studenti treba da formiraju vladu.

"Molim vas, pa to je neodrživo. Ja mislim da ne treba uopšte vršiti nikakav pritisak na njih, kada se ispune zahtevi da se mi vratimo našim aktivnostima, a politikom neka se bavi kako ko hoće, u kom obliku, u to se mi ne mešamo. Ali tražiti od studenata da upravljaju političkim procesom je sasvim neprikladno", rekla je ona.

Kada je reč konkretno o Fakultetu političkih nauka i da li će se FPN u budućnosti više oglašavati po pitanju aktuelnih tema, ali i temama o novinarstvu u Srbiji, Kovačević kaže da hoće.

"To je jedna od mojih ideja, da fakultet bude mnogo aktivniji. Ne samo da se bavi naučnim radom, već prosto i komunikacijom sa javnošću i obraćanjem široj javnosti, jer mi zaista imamo izvanredne stručnjake vezane i za medije generalno, medijsku situaciju, funkcionisanje i tako dalje, za izborne procese, za delovanje partija, za kompetitivne izbore i tako dalje. I ja mislim da bi bilo jako dobro da imamo jednu vrstu analiza koje društvu izražavaju, dakle, stav naših stručnjaka, šta je to što treba menjati u našem društvu. Ova situacija sa studentima je pokazala da je društvu potrebno da generalno, ne samo naš fakultet, nego i univerzitet, više komunicira sa javnošću. Javnost je zaista prepoznala da je, bar Univerzitet u Beogradu, mogu da govorim u to ime, jedna ugledna institucija i javnosti su potrebne nepristrasne analize. Tako da ja mislim da iz tih razloga da bi bilo jako dobro da budemo aktivni", naglasila je profesorka.