Poslednji reprezentativni sindikat prosvete potpisao dogovor sa vladom - šta to znači za prosvetare?

Izmene i dopune Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika potpisao je i Sindikat radnika u prosveti Srbije, čime su sva četiri reprezenatativna sindikata potpisali ovaj ugovor, saopštilo je Ministarstvo prosvete. 

Prethodno, ovaj dokument potpisali su predstavnici Sindikata obrazovanja Srbije, Ujedinjenih granskih sindikata prosvetnih radnika “Nezavisnost” i Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije.  

Potpisivanjem tog dokumenta značajno se unapređuje materijalni položaj prosvetnih radnika. Inače, poseban kolektivni ugovor za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika, važi do marta 2028. godine. 

Podsetimo, ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović potpisala je 30. januara Poseban kolektivni ugovor sa predstavnicima tri reprezentativna prosvetna sindikata koji je regulisan na način na koji će biti usklađene početne plate nastavnika u školama sa rastom prosečne zarade u Srbiji.

Ovaj ugovor, inače, bio je jedan od zahteva sindikalaca u pregovorima sa vladom na osnovu koga su pred početak drugog polugodišta stavili moratorijum na štrajk. 

Milorad Antić, predstavnik Foruma srednjih stručnih škola i član Sindikata radnika u prosveti je u razgovoru za Euronews Srbija istakao da je ovaj ugovor "ustav" za sve zaposlene u prosveti, jer, kako je objasnio, pruža niz novih prava i prava zaštite za nastavnike. 

Jedna od ključnih stavki ovog ugovora je, kako je objasnio, obaveza direktora škola da zaposli učitelje koji su ostali bez posla, ukoliko se otvori odgovarajuće radno mesto.  

"Ukoliko ste ostali bez posla, direktor je obavezan da vas primi na to radno mesto, ako postoji", kaže Antić, dodajući da se na ovaj način rešava problem kada nastavnici "lutaju" između škola, što je često bio slučaj u prošlosti.  

profimedia

"Do sada to nije bilo, a sada će direktor biti obavezan da zaposli tog učitelja ako postoje zakonske norme u školi", pojašnjava Antić. 

Takođe, ugovor donosi i povećanje broja dana za plaćeni odmor za dobrovoljno davanje krvi, koji je sada povećan na tri dana. Ovaj korak smatra se napretkom u obezbeđivanju boljih radnih uslova za prosvetne radnike. 

Iako je ugovor sveobuhvatan, Antić je ukazao na sporni deo koji se odnosi na članove sindikata i njihove privilegije. 

"Članovi sindikata imaju određene benefite koji nisu dostupni onima koji nisu članovi", objašnjava Antić, naglašavajući da su te privilegije, poput jubilnih nagrada, "dodeljene onima koji su se borili za prava radnika. 

On takođe ističe da sindikat pokušava motivisati što veći broj radnika da se učlane i navodi da je to nešto što je inače u svetu praksa: "Niko vam ne brani da se učlanite u sindikat. To je dobra organizacija." 

Uticaj na autoritet škole i nastavnika 

U razgovoru o trenutnoj situaciji u školama, Antić je izrazio zabrinutost zbog gubitka autoriteta kod učenika. On smatra da je autoritet kako direktora, tako i nastavnika, ozbiljno narušen, što se odražava na disciplinu i rad u školama.  

"Svi su izgubili autoritet prema deci. Da li je to direktor škole, da li je to ministarstvo prosvete, pa i sam nastavnik", upozorava on, dodajući da učenici više ne slušaju nikoga.  

Smatra da bi školska godina trebalo da se prolongira, jer nije realno očekivati da se sav sadržaj nadoknadi samo tokom vikenda.  

"Moraće da se prolongira. Vi ne možete sve subote da radite", kaže Antić.  

Prema njegovim rečima, prolongiranje školske godine biće neizbežno, jer jednostavno nije dovoljno vikend nastave da bi se nadoknadili svi izgubljeni časovi.  

"Mora da se prolongira školska godina. Sve zavisi od ministarstva, kako će i na koji način organizovati nastavu", naglašava Antić. 

Kaže da potpisivanje Koletivnog ugovora znači i korak ka boljim radnim uslovima za zaposlene u prosveti. Uprkos tome, dodaje, posebno je pitanje kako tačno da se nadoknadi izgubljeno vreme i normalan nastavak obrazovnog procesa za sve učenike. 

Haotičan početak drugog polugodišta

Podsetimo, prvo polugodište ove školske godine počelo je burno i obeležio ga je štrajk prosvetara koji je podrazumevao jednodnevnu obustavu rada, i skraćenje časova na po 30 minuta. Zbog nepostignutih dogovora, polugodište je iznenada skraćeno, a početak drugog je takođe bio upitan. Međutim, on je počeo, prema planu i programu 20. januara, ali haotično.    

Naime, tokom raspusta su četiri reprezentativna sindikata dala saglasnost za nastavak pregovora ali uz odluku o moratorijumu na štrajk. Drugi sindikati su se nisu složili sa njima, naveli su da nastavljaju sa štrajkom ali i da podržavaju studente koji su uveliko u blokadi - pa se haotična situacija prolongira i dalje.   

Jedan od zahteva četiri reprezentativna sindikata bio je Poseban kolektivni ugovor za zaposlene u prosveti, koji su najpre tri sindikata 30. januara i potpisala sa ministarkom prosvete Slavicom Đukić Dejanović.   

Tanjug/Rade Prelić

Ministarka Đukić Dejanović rekla je tada novinarima da su nađena rešenja za sporne odredbe tog protokola, navodeći primer izjednačavanja početne plate u prosveti sa prosečnom republičkom platom od oktobra ove godine, kao i da se materijalna davanja realizuju za prosvetare koji boluju od ozbiljnih bolesti i da čitav niz davanja obezbedi bolji materijalni položaj. 

Ona je tada izrazila uverenje da će ovim potpisivanjem doći do stimulacije svih onih koji su imali dileme kakav materijalni položaj imaju uposleni u osnovnim i srednjim školama. 

Muđutim, ni gotovo dve nedelje od početka drugog polugodišta i dalje nije precizno jasno koliko je tačno prosvetnih radnika je u štrajku. Naime, ono što je poznato je da su neke škole u delimičnom, neke u potpunom štrajku, dok neke nastavu održavaju redovno. I dok vlasti saopštavaju jedno, kada je u pitanju raširenost štrajka, pojedini sindikati tvrde da je slika sa terena nešto drugačija.