Napadi na nastavnike- izolovani slučaj ili sistemski problem: Euronews Centar o nasilju u školama
Komentari17/06/2024
-22:38
Samo u poslednjih nekoliko nedelja beležimo nekoliko napada na nastavnike. Napadali su ih učenici, nekadašnji učenici, pa i roditelji. Da li je nastavnik postalo zanimanje opasno po život,šta je uzrok ovog problema, šta se preduzima i ako ne daje rezultate, zašto se ne menja? Da li je reč o izolovanim slučajevima, kako to tvrde pojedini predstavnici vlasti, ili sistematski problem za koje je potrebno ponuditi sistemsko rešenje?
Ovo su neka od pitanja na koje su večeras odgovorali Mirjana Gašić iz Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, Svetlana Stanarević, profesorka na Fakultetu bezbednosti u Beogradu i Borko Petrović, nastavnik engleskog jezika u OŠ "Stevan Jakovljević".
Mirjana Gašić iz Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije kaže da kada je počinjala da se bavi ovim poslom, to je bio njen prvi i jedini izbor. Kaže da je i danas, posle 22 godine rada u prosveti, i dalje njen apsolutno prvi i jedini izbor, ali da više nije sigurna da je to isti posao, s obzirom na bezbednost profesora u učionici.
"Škola je nekada bila mesto na kome su deca, sasvim sigurno, i deca i odrasli najbezbedniji, nekada srećni, nekada ne, nekada zadovoljni, nekada ne, ali je svakako bilo mesto u koje ste mogli poslati dete, znajući da će neko sa njim raditi, voditi obrazovno-vaspitni rad, i da će sve to proteći u nekoj drugarskoj atmosferi, kada su druga deca u pitanju. Danas, međutim, poslednji događaji nas demantuju", rekla je Gašić.
Kaže da nije imala neprijatnih situacija i pretpostavlja da je jedan od razloga to što radi u školi koju upisuju najbolji đaci.
"Moja škola funkcioniše zaista odlično. Čitava škola, čitav tim, čitav kolektiv radi na funkcionisanju škole i možda je razlog i u tome što ja predajem srpski jezik i književnost u srednjoj školi i to je predmet koji nam pruža mnogo mogućnosti da mi vodimo raznorazne razgovore sa decom, da razvijamo empatiju, da postavljamo ozbiljna pitanja, da se nekada smejemo, da se družimo, da idemo u pozorište i sad, može biti da je to razlog što sam ja uspela nekako da sa njima stvorim jednu komunikaciju na zavidnom nivou. Ali to ne znači da nisu neke druge moje kolege po osnovnim ili nekim drugim srednjim školama", dodala je Gašić.
Iz Paraćina se u emisiju uključio Borko Petrović, nastavnik engleskog jezika u OŠ "Stevan Jakovljević", koji je nedavno u Nju Delhiju dobio nagradu za najboljeg nastavnika na planeti.
Petrović je rekao da je prva rekacija na poslednje događaje tuga i pitanje kako nam se to desilo.
"Pitam se šta sam mogao ja lično da uradim drugačije. I šta bih mogao da uradim da se nekako to ne bi desilo. Ja takođe kao koleginica nikad nisam imao takve slučajeve, ali mi je žao kolega, i jako mi je žao kad se tako nešto desi. A onda druga moja reakcija još veća je tuga jer znam da mi onda gledamo i prebacujemo krivicu na sebe. Da li smo mi krivi? Šta smo mogli bolje i drugačije da uradimo? Koliki je udeo naše krivice? Kako da sprečimo da se to desi u budućnosti", rekao je Petrović i dodao:
"Mi smo jedna velika porodica. Mi nekad damo nekoj deci 100 šansi da uspeju i one ne iskoriste nijednu, a nekada ne damo ni drugu, ni treću nekom detetu koja bi možda tu šansu iskoristila. Takav je sistem, to je vaša lična procena i mi moramo sa tim da živimo. Kao što i pojedini lekari, specijalisti moraju sa mnogim odlukama da žive i da nauče da žive u životu i mi moramo da individualne odluke da donesemo svakog dana".
Petrović kaže da profesori rade u nesavrešenom sisitemu od mnogo učesnika gde ko zna koliko tempiranih bombi postoji, i odbrojava svoje poslednje sekunde do nekog incidenta.
"Jako je teško raditi ako izgubite poverenje i u te roditelji, i u decu, ako stalno morate da se osvrćete iza sebe i gledete preko ramena, šta li će vas snaći? Zbog toga ja saosećam sa svim kolegama, apelujem stvarno da se vrati ugled. Ja sam neko ko radi godinama stvarno na vraćanju ugleda ovoj profesiji", rekao je Petrović.
Svetlana Stanarević, profesorka na Fakultetu bezbednosti u Beogradu, tvrdi da institucionalno, organizaciono i zakonski to sve dobro funkcioniše, ali da je problem primena u praksi.
"Ono što je meni sa aspekta bezbednosti važno da kažem, to je da sistem ne čine samo regulativa, zakoni, tehnologija koja se kupuje. Sistem, najvećim delom, najvažniji element su ljudi. I zapravo to je ono što je zakazalo. Dakle, ljudi su taj element koji brinu o toj bezbednosti i brinu o svim aspektima. Mi sad govorimo samo o nekim pojedinačnim, a prisutni su zapravo i mnogi drugi koji nisu prosto stigli sada na dnevni red i nisu medijski pokriveni, ali postoje", rekla je Stanarević.
Bezbednosni protokol u slučaju nasilja
Govoreći o bezbednosnom protokolu u slučaju zanemarivanja, zlostavaljanja ili bilo kog oblika nasilja u školama, Gašić kaže da postoje situacija prvog, drugo i trećeg stepena.
"Te nasilne situacije idu i u jednom, i u drugom, i u trećem smeru. Mogu biti između učenika, međusobno, roditelj-nastavnik, učenik-nastavnik. One su poređene po stepenu ponavljanja, uvreda, izuzev kada se radi, i to je jedna od izmena koja je nedavno uvedena u ovaj pravilnik, kada se radi o odnosu učenik prema nastavniku, odnosno roditelj prema nastavniku. Svaki takav oblik nasilja pripada trećem stepenu i tačno se postupa po izvesnim koracima".
Odmah se obaveštava direktor obrazovne ustanove. On zatim kontaktira roditelje i Centar za socijalni rad, policijsku upravu i tu se odmah dalje postupa po koracima koji su prosto propisani protokolom.
Gašić tvrdi da je naš sistem zaštite dobar kada se dogodi nasilna situacija, ali da nedostaju dva koraka.
"Onaj prvi, da sprečimo ideju da dođe do nasilne situacije. To je prvi i mnogo je bitan. On je zapravo najbitniji u svemu. A drugi je onaj koji mi očekujemo do kraja ove godine, kada se bude krivičnim zakonikom tačno odredilo, kada se bude znalo da će neko zaista biti kažnjen. Jer u vaspitnom procesu postoji nagrada i kazna. Ne može jedno bez drugog. Kada vi imate učenika koji je očigledno sklon nasilničkom ponašanju i ponavlja izvesno, a to su uvek isti učenici koji vrše nasilje i prema drugim đacima, tada prosto očigledno je to model ponašanja tog učenika i taj učenik ili njegov staratelj mora biti kažnjen, kako bi to bila adekvatna kazna i tom učeniku upućena, ali i svim drugim potencijalnim počiniocima".
Petrović, koji je doživeo vršnjačko nasilje kada je bio u školi, kaže da je sadašnji obrazovni sistem bolji od onog koji je on pohađao.
"Ne sećam da su moji roditelji znali koji su ti koraci u tim situacijama, nekako je uvek sve bilo prepušteno nastavniku, učitelju, direktoru, onako na nekom ličnom nivou, drugačije su bila vremena. Nije bilo toliko transparentnosti u tim situacijama, nije bilo ni toliko medija koliko danas imamo, nije bilo mobilnih telefona da se mnoge situacije snime, da se okače na društvene mreže, tako da verovatno je dosta toga bilo i zataškavano".
"Mi nismo imali kome toliko da se obratimo, niti je neko popričao sa mnom nakon te stresne situacije, čak i direktor, ništa se nije desilo od tih nekih koraka koje danas postoje. Znači priča je ključna, jer kad se desi već nasilje onda smo svi zakazali. To naše prispitivanje i danas razgovor sa učenicima, mislim da je mnogo otvorenije, mnogo lakše u tom nekom smislu da đaci mogu više da priđu, naročito pošto mene znaju iz medija i znaju tu neku moju priču, ja se nje ne stidim. Ja njima često upoređujem neke stvari koje sam ja doživljavao kao đak".
Rekao je da to što mu se dešavalo u mladostio je definisalo njegov životni put i da je hteo da pokaže da naše obrazovanje može biti bolje.
"Jako je bitno da ste vi otvoreni tu. Što je jedna moja koleginica pričala, svako dete zaslužuje šampiona, ja ne moram da budem taj šampion. Dovoljno je samo da moja ruka bude ispružena, na svakom odmoru, na ulici, u marketu, na pijaci, u kafani, gde god, da oni znaju da ja nisam samo neko ko prima platu tog dana, koji mora da ih sasluša, nego neko ko želi, ko je njihov zaista prijatelj, da kažemo, roditelj, staratelj, kad roditelji nisu tu", poručio je Petrović.
Kompletnu emisiju pogledajte u video snimku sa početka teksta.
Komentari (0)