Pregovori o "Rafalima" podsetili na projekat "Novog aviona" u SFRJ: "Šveđani imali sreće, Gripen ostao bez konkurencije"

Kupovina borbenih aviona "Rafal" za Ratno vazduhoplovstvo Srbije postala je izvesnija posle nedavne posete predsednika Srbije Francuskoj. Na taj način bi značajno trebalo da se povećaju sposobnosti srpske vojske i to u trenutku kada budu istekli resursi "migovima 29". Zanimljivo je da Francuska zauzima značajno mesto u istoriji srpskog vojnog vazduhoplovstva još od samih početaka, a u Jugoslaviji su postojali planovi za razvoj "Novog aviona", koji bi na neki način bio verzija jednomotonog Rafala.

"Novi avion" je zapravo radni naziv za jugoslovenski program višenamenskog nadzvučnog borbenog aviona, a u radnoj komunikaciji se koristila i skraćenica NA.

Ideje o pokretanju tog programa nastale su odmah nakon poletanja prototipa "Orao" 1974. godine. Motivi su bili da se održi kontinuitet opremanja RV i PVO vlastitim borbenim avionima, korišćenjem sveže stečenog iskustva na "Orlu" i G-4, i kontinuitet zapošljavanja postojećih kapaciteta vazduhoplovne industrije kroz vlastiti razvoj i proizvodnju, navedeno je u knjizi "Vazduhoplovna tehnologija SFRJ uoči raspada države" koju je napisao Sava Pustinja.

Pustinja je bio vazduhoplovni inženjer i general-pukovnik Vojske Srbije, a gotovo čitavu karijeru je proveo u Vazduhoplovnotehničkom institutu u Žarkovu. Bio je vođa programa "Novog aviona". 

On je u knjizi napisao da su postojale ambicije da se preskoči vlastiti prag koji razdvaja klasične od naprednih vazduhoplovnih tehnologija i da se uđe u proces razvoja i proizvodnje nadzvučnog borbenog aviona koji ne zaostaje za svetskim projektima. 

Promo

Kako je dodao, početna ideja se zasnivala na skromnoj nadogradnji koncepcije aviona "Orao", razvijanjem njegovog naslednika, aviona "Orao 2". Posle preliminarnih razmatranja i analiza ta ideja je odbačena, a realnije se artikulisao razvoj aviona četvrte generacije koja je u to doba bila najnaprednija na svetskom nivou.

"Da sam juče umro, ne bih znao da ovo ima na Balkanu"

Program realizacije za "Novi avion" je urađen i razmatram osamdesetih godina prošlog veka, ali su svi radovi na tom programu prekinuti raspadom SRFJ. U suštini, Vazduhoplovni institut je, u saradnji sa Vojskom i Ministarstvom odbrane koncipirao savremenu verziju jednomotornog višenamenskog nadzvučnog borbenog aviona. U to vreme slični projekti u svetu su bili francuski "Rafal", švedski "Gripen", projekat saradnje nekoliko evropskih država "Jurofajter Tajfun" i još nekoliko projekata u svetu.  

Nivo znanja i raspoložive tehnologije u Jugoslaviji bio je na nivoima programa "Orao" i G-4, što je bilo nedovoljno da bi se samostalno ušlo u projekat nadzvučnog borbenog aviona.

Sava Pustinja je jednom prilikom za emisiju Dozvolite na RTS-u govorio o projektu "Novog aviona", ističući da je prelazak od “Orla” i G4 predstavljao veliki iskorak i da je bilo zaključeno da za to nedostaju određeni segmenti znanja i tehnologije. Zbog toga je doneta odluka da se traži tehnološka podrška neke od poznatih svetskih kompanija.

Kada je završen idejni projekat, rezultati su se analizirali i odlučeno je da se nastavi saradnja sa Francuzima. Nadležnim organima je upućen predlog da se ugovori nastavak saradnje na realizaciji programa novog aviona upravo sa francuskom firmom "Marsel Daso". To je kompanija koja proizvodi aviona "Rafal" i sa kojom su predstavnici Srbije nedavno pregovarali u Parizu. 

"Čak su Francuzi rekli, a to je bilo i logično, da su oni jako zainteresani za taj program, pošto im daje mogućnost da pored dvomotornog Rafala imaju i indirektnu mogućnost ponude i jednomotornog aviona iste tehnologije", naveo je Pustinja.  

Govorio je da je, pre nego što su započeti razgovori o “Novom avionu” i pre nego što je urađen idejni projekat, tehnički direktor firme "Marsel Daso došao u izvidnicu, a cilj je bio da ispita mogućnosti Jugoslavije. Obišao je fabriku "Soko" u Mostaru, a zatim su otišli u Petoletku. 

"Kada je video, rekao je: Gospodine pukovničke, da sam juče umro, ne bih znao da ovo ima na Balkanu. Toliko se oduševio. Ali je odmah imao jednu zamerku. Rekao je da tenkovska proizvodna linija ne sme da bude pored avonske pod zajedničkim krovom. Ja sam pitao zašto, iako sam znao zašto, ali zbog publike sam to pitao, da bi on to pojačao. On je rekao da se vazdušna tehnologija mora čuvati od kontaminacije drugom", objasnio je Pustinja.

"Super računar" jedinstven u ovom delu Evrope

Postavlja se pitanje šta bi Jugoslavija dobila razvojem nadzvučnog borbenog aviona? Protivvazdušna odbrana bi dobila letelice visokih borbenih karakteristika i oni bi trajali narednih dve decenije, čak i više. Integracija naprednih avionskih sistema pojačali bi borbenu moć vojske, a softver i hardver bi bili otvoreni za nadogradnju, što su sve trendovi i u današnjoj proizvodnji borbenih aviona.

"Novi avion" bi mogao da se koristi za podršku kopnenoj vojsci, u ratnoj mornarici, za operativno, taktičko i strategijsko izviđanje, za specijalne namene. Čak bi mogao i da se prodaje i izvozi u drug zemlje.

Sava Pustinja je verovao da bi, da je realizovan projekat, jugoslovenski nadzvučni avion bio u prednosti u odnosu na, na primer, švedski Gripen koji se razvijao uz tehnološku podršku "British Aerospace". 

"Ali pošto nije napravljen, ovaj ( Gripen) je praktično ostao jedini na tržištu potencijalnih kupaca kao jednomotorni avion. Šveđani su imali sreću, eto ostao je njihov avion bez konkurencije", rekao je Pustinja. 

Prinstcreen YouTube/RTS emisija Dozvolite - Zvanični kanal

Kada su u pitanju kapaciteti za proizvodnju aviona, rekao je da je postojao umreženi sistem kome je glavnu podršku pružao "super računar" koji je bio jedinstven u ovom delu Evrope. 

"U toj mreži su bili i svi računari koji su podržavali i laboratorije, a najvažnije, imali smo mlad i veoma obučen kadar, ali i kadar srednje starosne dobi i dobi sa iskustvom. Tako da smo imali jednu lepezu u kadru koji je mogao da pokriva sve te zadatke koje je institut imao. Imali smo kritičnu masu. U trenutku kada je institut ukinut imali smo hiljadu formacijskih radnih mesta. Praktično mogli smo da izvršavamo velike i ambiciozne zadatke", rekao je Pustinja.  

Različito ponašanje članova Predsedništva SFRJ

Očekivanja su bila velika, i smatralo se da bi se realizacijom programa obezbedila tehnologija budućnosti. Osim toga, računalo se da bi se sačuvao veliki broj radnih mesta i da bi bila otvorena nova širom Jugoslavije. 

Međutim, Pustinja ističe da se čekala konačna odluka Predsedništva SFRJ, do koje nikada nije došlo, a ukazuje da se videlo različito ponašanje članova Predsedništva iz različitih republika. 

"Videlo se odmah da nema sloge među njima. I to je bio predznak da se mi kao zemlja raspadamo. Naravno, nikad nije došlo do te odluke. Sa onim događajima u Sloveniji praktično je pao i JNA. Projekat nije više ušao u finansijski plan i obustavljen je program", zaključio je Sava Pustinja.