"Trud ipak neko primeti": Tri naučnice iz Srbije u društvu najboljih istraživača u oblasti medicine i farmacije

O nauci u Srbiji malo se govori. I kada se povede polemika u javnosti uglavnom je to zbog lošeg materijalnog položaja istraživača, skromno opremljenih laboratorija. Retko se govori o međunarodnim uspesima domaćih istraživača. 

Da Srbija ima čim da se pohvali u sferi medicine i farmacije potvrđuje i nedavno obnjavljen podataka da se među 18 finalista međunarodnog konkursa "International Medis Awards for Medical Research" našlo troje istraživača iz Srbije. Zapravo tri dame dipl. farm. Milena Anđelković, doc. dr Maja Živković i prof. dr Ana Banko za čije naučno-istraživačke radove je stručni žiri procenio da su dali poseban doprinos nauci i da imaju primenu u praksi.

Za učešće u 10. International Medis Awards mogli su se prijaviti lekari i farmaceuti koji su svoje naučno-istraživačke radove objavili u uglednim naučnim publikacijama sa faktorom uticaja višim od 1.500. Za nagradu za najbolji istraživački rad takmičili su se lekari i farmaceuti iz devet zemalja Austrije, Bosne i Hercegovine, Bugarske, Crne Gore, Hrvatske, Mađarske, Severne Makedonije, Slovenije i Srbije.

Dr sci Milena Anđelković

Dr sci. Milena Anđelković je naučni saradnik na Katedri za toksikologiju Farmaceutskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Naučni rad kojim je konkurisala za Medis nagradu bazira se na istraživanju potencijalne uloge toksičnih metala, kadmijuma i olova, u nastanku karcinoma testisa.

Anđelković objašnjava da su kadmijum i olovo neesencijalni metali prirodno prisutni u životnoj sredini, ali je razvoj industrija značajno povećao njihovu koncentraciju u vazduhu, vodi i hrani.

Privatna arhiva

"Krajem 20. veka određene hemijske supstance, a među njima i metali, prepoznate su kao endokrini ometači, odnosno metaloestrogeni, zbog svoje sposobnosti da se umesto prirodnih hormona vezuju za njihove receptore, blokiraju njihovo vezivanje i ostvaruju ulogu hormona. Istraživanja ukazuju da pored genetskih predispozicija, uticaj hormona kao i izloženost toksičnim metalima mogu doprineti nastanku karcinoma testisa, koje sam istraživala u okviru ovog rada", objašnjava ona za Euronews Srbija.

Rezultati istraživanja su pokazali da su u krvi pacijenata obolelih od karcinom testisa značajno više koncentracije kadmijuma u odnosu na zdrave ispitanike. Takođe, i kadmijum i olovo, bili su prisutni u tumorskim tkivima pacijenata. Studija je potvrdila i narušenu ravnotežu polnih hormona u populaciji obolelih od karcinoma testisa.

Povezane vesti

Društvo

Na Stenfordovoj listi 13 naučnika sa Univerziteta u Novom Sadu

Reč je o 13 naučnika sa Univerziteta u Novom Sadu, među kojima je deo njih rangiran u okviru liste za postignuća u toku celokupne karijere

27/12/2023

09:20

https://www.euronews.rs/srbija/drustvo/109421/na-stenfordovoj-listi-13-naucnika-sa-univerziteta-u-novom-sadu/vest

pročitaj celu vest

Nauka

Novo istraživanje: Naučnici genetskom analizom došli do preciznih podataka o nasleđenom riziku od hipertenzije

Skoro trećina odrasle populacije u Australiji pati od visokog krvnog pritiska ili bolesti povezanih sa hipertenzijom.

25/12/2023

09:32

https://www.euronews.rs/magazin/nauka/109208/novo-istrazivanje-naucnici-genetskom-analizom-dosli-do-preciznih-podataka-o-nasledenom-riziku-od-hipertenzije/vest

pročitaj celu vest

"Istraživanja naše katedre nastavljaju se na temu istraživanja uloge endokrinih ometača, a među njima i toksičnih metala, pored kadmijuma i olova, tu su i nikl, arsen, hrom i živa, u hormon zavisnim bolestima", navela je ona.

Anđelković kaže da joj ulazak u finale konkursa Medis Awards puno znači, da je to veliki uspeh za nju, ali i prof. Zoricu Bulat koja joj je mentor na doktorskoj disertaciji, kao i za ostale profesore i kolege sa Katedre za toksikologiju Farmaceutskog fakulteta u Beogradu koji su učestvovali u ovom istraživanju.

Oftalmolog doc. dr Maja Živković

Osim Milene Anđelković u uži krug konkursa ušla je i ofralmolog doc. dr Maja Živković koja se bavi lečenjem bolesti žute mrlje oka. To je bila tema njenog naučnog rada.

"Žuta mrlja je jedan od najvažnijih delova oka zaslužan za naš dobar vid, da možemo da čitamo, da raspoznajemo boje, lica. Nažalost, koliko god se mi borili, jedan od najčešćih uzroka slepila je senilna (staračka) degeneracija žute mrlje. Moje istraživanje je bilo fokusirano na najsavremenije lečenje bolesti žute mrlje", rekla je ona za Euronews Srbija.

Za naučno istraživanje je najvažnije da nađe primenu u praksi. Živković kaže da se svaki njen rad naslanja na praksu, zapravo nastaje kao rezultat prakse. 

"Primenom inovacija se unapeđuje dalja praksa. Zahvaljujući ovoj terapiji održavamo vidnu oštrinu, što je i potvrđeno primenom kod velikog broja pacijenata. U mojoj praksi je do sada primenjeno kod više od hiljadu pacijenata sa ovim problemom i kod svih je sprečen nastanak slepila", navela je ona.

Privatna arhiva

Živković je član Evropskog društva očnih hirurga za kataraktu koje okuplja samo vrsne stručnjake. Cilj joj je, kaže, da hirurgija oka koju primenjuje bude u korak sa svetom.

Povezane vesti

Zdravlje

Naučnici rade na revolucionarnom testu za sepsu: Rezultate za manje od 45 minuta, ključ za spasavanje mnogih života

Sepsa, koja se javlja kada imuni sistem preterano reaguje na infekciju, ubije oko 48.000 ljudi svake godine u Velikoj Britaniji.

17/12/2023

11:26

https://www.euronews.rs/magazin/zdravlje/108410/naucnici-rade-na-revolucionarnom-testu-za-sepsu-rezultate-za-manje-od-45-minuta-kljuc-za-spasavanje-mnogih-zivota/vest

pročitaj celu vest

"Želim da donosim inovacije kao što je bilo izvođenje prve operacije laserskog skidanja dioptrije u ovom delu Srbije i regiona", navela je ona.

Ovo je njena druga nominacija na konkursu Medis Awards. Prva je bila 2017. godine.

"Za svaku medicinsku oblast je nominovano samo dva lekara. To je pokazatelj da sam deo grupe od 18 najzapaženijih lekara ovog dela Evrope i jedna od troje lekara iz Srbije koji će biti deo ovog događaja. Uži izbor znači ustvari da su dva oftalmologa u prethodnoj godini nešto značajnije dali, da je neko video vaš rad, da neko vrednuje rad u nauci, za koju uglavnom ostane noć jer je dan proveden u ordinaciji ili sali. Upravo je to motivacija da nastavim da i dalje dajem doprinos razvoju očne struke u našoj zemlji. Hvala svima na podršci, bitna je", rekla je ona.

Međunarodna stručna komisija na konkursu Medis Awards imala je težak zadatak. Pregledala je 242 naučno-istraživačka rada, a kriterijume za nominaciju ove godine zadovoljilo je 148 prijava. Od njih odabrala je 18 finalista.

Prof. dr Ana Banko

Prof. dr Ana Banko iz Instituta za mikrobiologiju i imunologiju, Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu nominovana je za nagradu iz oblasti reumatologije na temu "Uloge markera infekcije Epštajn Bar virusom za remisiju kod reumatoidnog artritisa".

Fonet/Ana Paunković

Ona je rekla da biti finalista na takvom međunarodnom konkursu imponuje svakom istraživaču.

"Iako je za naučnika glavna motivacija razumevanje istraživačke misterije i on bi to svakako radio i bez nagrade, kada se ona ipak dobije to predstavlja validaciju značaja dobijenih rezultata i uloženog truda. Naš rad u oblasti reumatologije po prvi put u literaturi pokazuje da regresija bolesti (reumatoidnog artritisa) može da se predvidi detekcijom specifičnih antitela na Epštajn Bar virus. Ovaj podatak baca novo svetlo na interakciju između virusa i domaćina i potencijalnu primenu virusoloških parametara u praćenju ove i drugih autoimunskih bolesti", rekla je prof. dr Banko, a navedeno je u saopštenju organizatora konkursa.