Najugroženija kulturna baština u Evropi: Kako Priština pokušava da preuzme srpske crkve i manastire?

Među najugroženijom kulturnom baštinom u Evropi su crkve i manastiri na Kosovu i Metohiji, zaključak je evropske organizacije Evropa nostra. Dok su 1999. i 2004. godine, hramovi, među njima veliki broj srednjovekovnih, rušeni, paljeni i devastirani, poslednjih godina su sve češći tekstovi i navodni naučni radovi o tome da je srpska srednjovekovna baština, dardanska, ilirska ili albanska. 

Kosovsko ministarstvo kulture započelo je 2019. godine restauraciju hrama Svetog Nikole u Novom Brdu, gde je čak služena i misa, iako postoje pisani tragovi da se radi o srpskom katedralnom hramu, sa početka 14. veka.

"Dominantan narativ u javnosti na Kosovu je i da su Albanci bili katolici. Da su oni potomci Ilira, da su živeli na Kosovu i da su Srbi u 12. veku okupirali Kosovo i da su na temeljima albanskih crkava i manastira katoličkih, sagradili svoje crkve i manastire", kaže za Euronews Srbija istoričar Aleksandar Gudžić.

Posle reakcije Srpske pravoslavne crkve i javnosti, obnova u Novom Brdu je obustavljena, ali je ove godine prištinsko ministarstvo započelo popravku srpskih srednjovekovnih crkava u Donjem Vinarcu kod Mitrovice i Gornjem Strmcu kod Zubinog Potoka, nazivajući ih katoličkim.

"To su da kažem stari pokušaji da se umanji srpski uticaj, odnosno da se umanji srpska vidljivost na Kosovu, jer su te crkve koje su srednjovekovne i koje su mnoge na listi Uneska nešto što dokazuje dodatno srpsku prisutnost na Kosovu", kaže direktor RTV KiM, Isak Vorguči.

"Za njih su čak i Gračanica i Bogorodica Ljeviška dardanski hramovi"

"Dominantan diskurs u poslednjih decenija na Kosovu je Kosovsko postojanje imaginarnog Kosovskog kulturnog nasleđa. Dakle, ne srpskog, ne pravoslavnog, nego kosovskog kulturnog nasleđa. To je prvi korak ka pretapanje srpskog kulturnog nasleđa na Kosovu u albansko kulturno nasleđe", dodaje Gudžić.

Za većinu albanskih istoričara, postoji osnova za tvrdnje da svetinje nisu srpske, kako kažu.

Povezane vesti

Politika

"Australija kupuje rakete za 60 miliona, a Priština za 75": Da li je nabavka Džavelina novo zaoštravanje u regionu?

U fokus javnosti rakete Džavelin su stigle kada je počela ruska invazija na Ukrajinu

13/01/2024

13:59

https://www.euronews.rs/srbija/politika/111022/australija-kupuje-rakete-za-60-miliona-a-pristina-za-75-da-li-je-nabavka-dzavelina-novo-zaostravanje-u-regionu/vest

pročitaj celu vest

Politika

Marko Jakšić za Euronews Srbija: Odluka suda u Prištini pokazala da je postupak eksproprijacije protivpravan

Pravnik iz Kosovske Mitrovice Marko Jakšić za Euronews Srbija: Odluka suda u Prištini pokazala da je postupak eksproprijacije protivpravan

11/01/2024

19:31

https://www.euronews.rs/srbija/politika/110949/marko-jaksic-za-euronews-srbija-odluka-suda-u-pristini-pokazala-da-je-postupak-eksproprijacije-protivpravan/vest

pročitaj celu vest

"Albanci su bili hrišćani. Krajnje vreme kada su Albanci masovno prešli u islam, i Bošnjaci, i Sanžak i neki drugi delovi, to je bilo sedamnaesti vek. I pre, ovi ljudi koji su bili pravoslavni, imali su pravo na te crkve, kao i drugi", rekao je istoričar Enver Redža za Euronews Srbija.

Euronews/Vladislav Ćup

Za njih su čak i Gračanica i Bogorodica Ljeviška, koje su pod zaštitom Uneska, vizantijski, odnosno dardanski hramovi, što Srpska pravoslavna crkva i stručnjaci smatraju falsifikovanjem istorije.

"Devedeset deveta i 17. mart 2004. pokazali su da nije dovoljno srušiti crkve i manastire, potrebno je kreirati jednu novu istoriju, jednu novu prošlost koja treba da kaže da Srbi ovde nikada nisu živeli, da su u nekom trenutku došli kao okupatori i da su se Albanci oslobodili", napominje Gudžić.

Od 1999. godine, na Kosovu i Metohiji je zapaljeno, srušeno i devastirano više od 150 srpskih pravoslavnih svetinja. Bogorodica Ljeviška u Prizrenu, zbog bezbednosti, opasana je žicom, dok manastir Visoki Dečani i dalje čuvaju vojnici KFOR-a.

Fon Kramon: Ako želite da prekrajate istoriju, možete pokušati, ali...

Posle sastanka sa vladikom raško-prizrenskim i kosovsko-metohijskim Teodosijem, izvestiteljka Evropskog parlamenta za Kosovo, Viola fon Kramon, rekla je da je srećna što može da vidi različito kulturno nasleđe na Kosovu, a bez sumnje su manastiri Visoki Dečani i Gračanica, najznačajniji među njima. Ona je komentarisala i sve češće pokušaje da se srpsko kulturno nasleđe proglasi albanskim ili kosovskim, kao i da se srpske pravoslavne svetinje nazivaju katoličkim.

"Ne znam šta da kažem. Mislim da ovakve izjave govore same za sebe.  Ako želite da prekrajate istoriju, možete pokušati, ali ne verujem da će te biti uspešni u tome. Mislim da ovde imate sve potrebne dokaze da je ovo pravoslavna srpska crkva. Takođe, u Nemačkoj možete reći da su sve protestantske crkve bile katoličke pre nego što je protestantizam postao zvanična religija, jer jesu. Ali, to nije slučaj ovde i nadam se i pozivam na racionalnost da se ove činjenice ne dovode u pitanje", zaključila je Fon Kramon.