Igre 
Tri zahteva Sofije za Prištinu: Traže da Bugari budu nacionalna manjina na Kosovu, Goranima pripisuju bugarsko poreklo
Komentari14/01/2024
-13:56
Kosovo su ove godine posetili i potpredsenica i predsednik Bugarske Iliana Jotova i Rumen Radev. Jotova je u februaru, sa juga Kosova, iz Dragaša i Prizrena, zatražila da bugarska zajednica, kako je rekla, dobije status nacionalne manjine i bude uvrštena u Ustav Kosova. Bugarski predsednik Rumen Radev je iz Prištine pre nekoliko nedelja, isto to zatražio od kosovske predsednice Vjose Osmani.
Sofiju i Prištinu povezuje postojanje bugarske zajednice na Kosovu, izjavio je bugarski predsednik Rumen Radev posle skorašnjeg razgovora sa kosovskom predsednicom Vjosom Osmani.
"Ona je most saradnje između dve zemlje i verujem da ćemo nastaviti da radimo tako, da započenomo praktične zakonske korake da ova zajednica slobodno izražava svoj identitet, da očuva jezik i kulturološke tradicije", rekao je Radev.
Na to je dobio odgovor da na popisu u aprilu svako može da se izjasni kako želi.
"Kosovo je multietničko i njegov Ustav kaže da je ono država Albanaca i ostalih zajednica. Dakle, nema ograničenja i niko nikoga ne sprečava da se samoidentifikuje kojoj zajednici pripada", rekla je Osmani.
A na jugu Kosova, u Prizrenu, kancelariju Udruženja za razvoj i integraciju bugarske zajednice, otvorio je sam predsednik Radev.
"Ovaj put nam je pružena prilika, predsednik jedne evropske države koja je priznala Kosovo, naša prijateljska država Bugarska, hoće da nam pomogne i šta ima tu loše? Za sada nema Bugara u Prizrenu. Nema. Ne postoji, zvanično nema. To ako neko sakupi 500-600 potpisa i kaže nekome da je Bugarin, to ne pije vodu. Zvaničan podatak je popis. Ako će Bugari da rade na tome neka rade, nemam ništa protiv, ali sa nama imaju saradnju po pitanju ekonomskog razvoja Župe", rekao je Abaz Ademi iz Udruženja za razvoj i integraciju bugraske zajednice na Kosovu.
Povezane vesti
Ekonomski najnerazvijeniji delovi Kosova, Župa i Podgora, naseljeni su većinski Gorancima, autohtonim narodom muslimanske veroispovesti čiji je jezik arhaičan slovenski govor. Ima ih oko 15.000, a bugarska potpredsednica Jotova je izjavila da je njihovo poreklo bugarsko.
"Mnogi su posebno iz Prizrena upućeni na školovanje u Bugarskoj s nadom da će tokom toga ili nakon školovanja možda uspeti da dođu i do bugarske vize. To su razlozi zbog čega ljudi popunjavaju te obrasce i formulare kojima žele i da se školuju, a i da dobiju pasoš. A inače u tom obrascu, imao sam prilike da ga vidim, u prvoj rečenici stoji da na bugarskom 'Az' taj i taj po imenu 'se bulgarski proishod' dakle Ja sam taj i taj, bugarskog porekla", naveo je Sadik Idrizi, profesor Univerziteta u Prizrenu.
Zahtevi bugarskog predsednika, inače, su priznanje postojanja bugarske manjine na Kosovu, zatim zagarantovano mesto u veću za zajednice i na kraju Bugari kao ustavna kategorija.
Podaetimo, Albanija još 2017. godine, na zahtev Bugarske, uvrstila bugarsku nacionalnu manjinu u Ustav, a razlog zašto Severna Makedonija još uvek ne počinje pregovore sa Evropskom unijom jeste što još nije ispunila takođe zahtev iz Sofije, da uvrsti bugarsku nacionalnu manjinu u svoj Ustav.
Mladenović: Gorani se ne osećaju Bugarima
Govoreći za Euronews Srbija, Radivoje Mladenović iz Instituta za srpski jezik SANU rekao je da je stav Bugara da veruju "da su planetu Zemlju najpre nastanili Bugari".
"Već više od stotinu godina deo bugarske državne politike i bugarske nauke i kvazi nauke pokušava da dokaže da je veći deo Balkanskog poluostrva zapravo pripada perifernim bugarskim govorima i da je u tom kontekstu formiran jedan projekat koji je vrlo agresivan, koji deluje kako na Kosovo i Metohiju, tako i u unutrašnjem delu Srbije", rekao je on.
Govoreći o Goranima, rekao je da se oni ne osećaju Bugarima i da bi oni najradnje da pripadaju posebnoj etno-kulturnoj zajednici.
Povezane vesti
"Gorani, znate, to je slovenski idiom, koji je u najstarijem sloju pripadao bez dileme srpskom jezičnom sistemu, međutim to je šarplaninska stočarska oblast i da je sa južnog dela Šarplanina stizalo stanovništvo koje je bilo drugačijeg dijalekatskog tipa i to stanovništvo je promenilo jezičnu strukturu goranskog govora. U ovom trenutku, govorim u ovom trenutku, goranski govor je u svojoj osnovi periferni zapadno-makedonski sa infiltracijom srpskih crta", rekao je on.
Na pitanje koji je njihov motiv da uzimaju bugarsko državljanstvo, ako se ne osećaju Bugarima, Mladenović kaže da je on lukrativan.
"Razlozi su vrlo lukrativni, od onog trenutka kada neko uzme bugarsko državljanstvo, dobija bugarski pasoš, sa bugarskim pasošem se može ići u Evropsku uniju. To je suština. Da vam navedem jedan drugačiji primer. U rumunskom Banatu postoji jedna grupa srpskog porekla katoličke veroispovesti. Devedetih godina Hrvatska im je ponudila hrvatske pasoše sa kojima su mogli tada da putuju u Evropsku uniju i veliki broj Karaševaka je prihvatio hrvatsko državljanstvo iz lukrativnih razloga. Isto se događa i sa ljudima u Gori", rekao je on.
Povezane vesti
Kako kaže, Gorani uspešno uspevaju da se odupru asimilaciji.
"To je jedna etnokulturna zajednica koja je duboko ukorenjena, koja je u svom identitetu jako uporna. Da samo kažem da u Albaniji, da Gora nije sva na Kosovu i Metohiji, dakle u Srbiji, nego je devet naselja u Albaniji, iako su naterani da pohađaju škole na albanskom od 1945. godine, oni i dalje u međusobnoj komunikaciji koriste goranski govor. Šta će biti? Nažalost, Gora je dobrim delom ispražnjena u ovom trenutku. Više je goranske dece u Borči pored Beograda nego u samoj Gori", dodao je on.
Preporuka za vas
Komentari (0)