Tragedija u vrtiću na Novom Beogradu uznemirila javnost: Kako se desi da potpuno zdrava deca preminu u snu?

Kako je došlo do smrti dečaka od godinu i po dana, u vrtiću na Novom Beogradu utvrdiće obdukcija. Zaštitnik građana Zoran Pašalić pokrenuo je postupak kontrole rada predškolske ustanove u kojoj je preminulo dete. Pedijatri kažu da postoji mogućnost da je reč o sindromu iznenadne smrti kod dece (SIDS), ali konačnu reč daće patolozi.

Do smrti dečaka došlo je juče oko 13.30 sati, u periodu kada se deca u vrtiću bude posle popodnevnog odmora. Kako nezvanično saznajemo dečak se probudio i počeo da povraća. Zaposleni su odmah pozvali hitnu pomoć, dok su dežurne sestre  započele reanimaciju. Međutim, dečak je preminuo.

Sindrom iznenadne smrti dešava se na spavanju, kada se dete ne produdi iz sna. Nije prvi put da se desi i u vrtićima. Bilo je takvih situacija i ranije. U vrtiću u Malom Mokrom Lugu 2016. godine preminuo je dečak (2). Samo dve godine kasnije u vrtiću u Vrčinu preminula je devojčica od godinu i po dana. U vrtiću u Zemunu 2020. godine preminula je u snu devojčica od godinu dana.

Lekari kažu da je to najtraumatičnija situacija u pedijatriji i da se ne zna tačan uzrok kao nastaje. Dete se iz punog zdravlja, bez ikakvih prethodnih simptoma samo ne probudi iz sna. 

U SAD svake godine oko 2.000 dece umre od sindroma iznenadne smrti. Postoji sindrom iznenadne smrti odojčeta (deca do godinu dana) i sindrom iznenadne smrti deteta (do tri godine). Statistika je pokazala da se češće javlja kod dečaka nego kod devojčica.

Smrt u kolevci

Pedijatar Saša Milićević za Euronews Srbija kaže da se to često zove "smrt u kolevci" ili "smrt i krevecu", jer se deca bez ikakvih znakova bolesti, iz punog zdravlja ne probude iz sna.

"To je jedna od najdramatičnijih situacija u pedijatriji i medicini uopšte, kada se dete iz punog zdravlja, bez ikakvih simptoma i znakona bolesti ne probudi iz sna, kada dođe do smrtnog ishoda. Ne zna se tačan razlog zašto dolazi do iznenadne smrti", kaže Milićević.

Tanjug/Novak Đoković Fondacija/Dalibor Danilović

Dodaje da se smatra da nekoliko faktora mogu dovesti do smrtnog ishoda u snu - nezreo sistem za disanje, poremećaj srčanog ritma, poremećaj centra za termoregulaciju.

"Prevremena smrt se češće dešava kod dece koja su prevremeno rođena. Takođe, kod dece koja imaju manju telesnu težinu na rođenju, ispod 2.500 grama, zatim kod dece čije su majke pušile u trudnoći.  Američki autori kažu da trudnice koje puše do 10 cigara dnevno četiri puta povećavaju šansu da dete dobije sindrom iznenadne smrti odojčeta", priča Milićević.

Ono što posebno brine je što nema nikakvih naznaka da bi mogao da se desi fatalan ishod. Deca deluju potpuno zdrava, normalno jedu, nemaju nikakve bolove. Sindrom iznenadne smrti češći je kod novorođenčadi nego kod starije dece.

Dr Milićević kaže da su svetska iskustva pokazala da ipak postoje neke mere prevencije koje roditelji mogu da preduzmu.

Šta svaki roditelj treba da zna

"Jedino što možemo da uradimo je da bebe spavaju na dušeku koji nije previše mekan, već da to bude tvrđa podloga. Takođe, decu ne treba stavljati da spavaju na stomaku, već na leđima. Osim toga nije poželjno da deca u kreveci imaju puno jastučića ili plišanih igračaka. To može da napravi problem detetu", priča Milićević.

Savetuje i da se deca ne stavljaju između roditelja da spavaju, posebno ne ako roditelji koriste sedative ili su previše umorni.

"Dete do šest meseci treba da spava sa roditeljima u istoj sobi, ali ne u istom krevetu. Bebi je mesto u krevecu, pored kreveta roditelja. Nije loše koristiti i bejbi alarm. On tokom popodnevnog spavanja može da pokaže kada dođe do prestanka srčane radnje i disanja", objašnjava Milićević.

Tanjug/Beoinfo

Napominje i da ne treba da bude previše toplo u prostoriji u kojoj dete spava i da je idealna temperatura od 18 do 22 stepena. Ćebence kojim se pokriva beba treba da se navuče do pazuha ili ramena deteta, nikako preko.

Milićević kaže da dete ne treba stavljati da spava odmah posle jela, već sačekati 45 minuta do sat vremena.

"Može se desiti da dete u snu povraća i da aspirira taj sadržaj u pluća. Tako dolazi do gušenja. Znam da je nekada decu posle jela teško održati budnim, ali treba voditi računa o tome", zaključio je Milićević.