Upozoravajući podaci o kvalitetu vazduha u Srbiji i Evropi: SZO upozorava da nijedan nivo zagađenja nije bezbedan

Samo u Srbiji na godišnjem nivou pre vremena izgubi život 12.700 ljudi usled zagađenja vazduha. Nove studije pokazuju da vazduh gotovo nigde na planeti nije bezbedan, a podaci Evropske agencije za životnu sredinu pokazuju da je od zagađenog vazduha umrlo više od pola miliona ljudi u EU 2021. godine.

Sa prvim mrazom i hladnijim danima, toplane, termoelektrane kao i individualna ložišta, pojedine gradove Srbije stave na vrh neslavne liste najzagađenijih gradova na svetu. Prema procenama iznetim u Programu zaštite vazduha od 2022. do 2030. zagađujuće materije godišnje dovode da oko 14.000 stanovnika završi u bolnicama zbog respiratornih i kardiovaskularnih tegoba.  

"Po mojim proračunima, prosek koncentracija suspendovanih čestica u 2023. godini će u proseku biti niži za oko 10 odsto nego prošle godine. Međutim, ono što drugo možemo da uočimo je da je cela 2023. godina imala kraću grajnu sezonu i samim tim je velika verovatnoća da je to smanjenje posledica kraće grejne sezone, znajući da su mala ložišta i kotlanice veliki doprinos povećanju  koncentracije suspendovanih čestica", rekao je Dejan Lekić sa portala xEco.

Nataša Gligorijević iz Mreže za čist vazduh Eko blok napominje da je otvoren prostor za polemiku o tome da li je Beograd najzagađeniji grad na svetu ili nije. 

"Država, odnosno gradske vlasti su utvrdile da nije, jer su koristile određenu satnicu za merenje koje je pokazivalo da zagađenje nije baš toliko prisutno, ali ako uzmete 24 sata, sigurno da jeste i zbog toga je važno građansko merenje koje kod nas sprovodi xEco aplikacija, gde u svakom trenutno možemo da pratimo koliko je vazduh realno zagađen"; navela je Gligorijević.  

U izveštaju o kvalitetu vazduha u Srbiji za 2022. godnu stoji da je ukupno 21 grad u Srbiji, uključujući Beograd, Novi Sad i Niš, ocenjen kao prekomerno zagađen.

Alarmantni podaci iz Evrope

U međuvremenu, podaci Evropske agencije za životnu sredinu pokazuju da je od zagađenog vazduha umrlo više od pola miliona ljudi u EU 2021. godine. Navodi se da je polovina smrtnih slučajeva mogla da bude izbegnuta smanjenjem zagađenja na preporučene granice, piše Gardijan, a prenosi Tanjug. 

Istraživači iz Evropske agencije za životnu sredinu (EEA) pripisali su 253.000 prevremenih smrtnih slučajeva koncentracijama finih čestica u vazduhu poznatih kao PM2,5 koje su prekršile maksimalne granice preporučene od Svetske zdravstvene organizacije za pet mikrograma po kubnom metru.

AP/Darko Vojinović

Evropski istraživači još 52.000 smrtnih slučajeva povezali su sa prekomernim nivoom azot-dioksida, dok je, kažu, 22.000 smrtnih slučajeva nastupilo zbog kratkotrajnog izlaganja prekomernom nivou ozona.

"Brojke koje je danas objavila EEA podsećaju nas da je zagađenje vazduha i dalje primarni zdravstveni problem životne sredine u EU", rekao je evropski komesar za životnu sredinu Virginijus Sinkevičijus.

SZO: Nijedan nivo zagađenja ne može se smatrati bezbednim

Iako je zagađenje vazduha jedan od najvećih ubica na svetu, stručnjaci ističu da bi broj umrlih brzo mogao da opadne ukoliko države očiste svoje ekonomije. Između 2005. i 2021. godine, broj smrtnih slučajeva od PM2,5 u EU pao je za 41 odsto, a EU ima za cilj da dostigne 55 odsto do kraja decenije.

Svetska zdravstvena organizacija, koja je pooštrila svoje smernice za kvalitet vazduha 2021. godine, upozorava da se nijedan nivo zagađenja vazduha ne može smatrati bezbednim.

Evropski parlament je u septembru glasao za usklađivanje pravila EU o kvalitetu vazduha sa SZO, ali je odlučio da to odloži do 2035. godine. 

Osim što su posmatrali broj smrtnih slučajeva, istraživači EEA su, po prvi put, utvrdili koliko je još godina stanovništvo živelo sa bolestima izazvanim lošim vazduhom. 

AP/Darko Vojinović

"Kada ljudi dobiju rak pluća, obično umiru vrlo brzo", rekao je Alberto Gonzales Ortiz, istraživač zagađenja vazduha iz EEA napominjući da je i za druge bolesti, posebno astmu, ali i dijabetes ili hroničnu opstruktivnu bolest pluća, takođe važan doprinos koje zagađenje ima. 

Za hroničnu opstruktivnu bolest pluća izazvanu zagađenjem PM 2,5 čestica 2021. godine, EEA je procenila da je oko 150.000 godina života izgubljeno širom EU i otprilike isti broj godina života sa invaliditetom.

Zašto su PM 2,5 čestice opasne?

Sagorevanje fosilnih goriva, vožnja automobila i uzgoj stoke oslobađaju velike količine toksičnog gasa i štetnih čestica koje ljudi potom udišu. Najmanje od ovih čestica, poznate kao PM 2,5 mogu proći u krvotok, gde se šire kroz telo i oštećuju organe od mozga do reproduktivnih organa. 

Ovogodišnje istraživanje koje je sproveo Gardijan otkrilo je da 98 odsto ljudi u Evropi udiše vazduh čije zagađenje prelazi granice dozvoljenih smernicama SZO-a. Teret bolesti, kao što se vidi i u rezultatima EEA,  pada uglavnom na istočnu i jugoistočnu Evropu. 

"Pozitivna vest je da vlasti na evropskom, nacionalnom i lokalnom nivou preduzimaju mere za smanjenje emisija, kao što su promovisanja javnog prevoza ili biciklizma u gradskim centrima, ali i kroz ažurirano zakonodavstvo", rekla je Leena Ila-Mononen, izvršni direktor EEA.