Cela grupa bojkotuje dolazak u vrtić na Zvezdari: Roditelji zabrinuti jer deca trpe nasilje od jednog dečaka

U jednom vrtiću na Zvezdari 25 mališana se u utorak nije pojavilo u svojoj predškolskoj grupi. Roditelji kažu da su na taj način želeli da izraze revolt i zabrinutost zbog dečaka koji već mesec i po dana maltretira ostalu decu.

Dečak je od septembra trebalo da krene u prvi razred, ali zbog emotivne nezrelosti nije upisan u školu već je vraćen da još godinu dana pohađa predškolski program u vrtiću. Roditelji dece koja idu sa njim u grupu tvrde da se mališani svaki dan vraćaju kući sa masnicama, podlivima, ogrebotinama, ujedima.

"Zanima me da li neko zna koje korake mi kao roditelji možemo da preduzmemo da bi se detetu dodelio asistent?", napisala je jedna majka na društvenim mrežama. 

U PU Zvezdara svesni su da problem postoji i kažu da su preduzeli sve mere kako bi se dečak uključio u grupu, a da sa druge strane i ostala deca budu bezbedna.

"Bavimo se kontinuiranom podrškom ovom detetu, ali i ostaloj deci u grupi. U više navrata smo razgovarali sa roditeljima kako rukovodioci tako i vaspitači i uveravali smo ih da je u redu da prihvatimo dete, da mu damo priliku da se adaptira", rekla je za RTS direktorka PU Zvezdara Milica Pavlović.

I roditelji da se uključe

Dodala je da će u narednih nedelju dana roditelji dobiti neku vrstu uputstva na koji način mogu kod kuće da razgovaraju sa svojom decom o novoj situaciji, kako da decu usmere.

"Mi smo konkretne korake preduzeli, ali pozvaćemo i roditelje, kao aktivne učesnike u kreiranju svakodnevnih aktivnosti u vrtiću, da se na neki način uključe kako bi i oni pružili podršku ovom detetu", navela je ona.

I dok u PU tvrde da su preduzeli sve korake, roditelji na društvenim mrežama traže savet kako da se problem prevaziđe i kako da pomognu svom, ali i tuđem detetu. 

Google Maps

Svaki oblik nasilja, pa i vrtićkog može da se prijavi na platformu "Čuvam te", koja obaveštava inspekciju, ali i sve druge relevantne ustanove koje treba da se uključe.

Školski psiholog Branka Tišma kaže da na testiranju za školu dete sigurno nije dobilo samo odgovor "nezrelo je", već je psiholog u razgovoru sa roditeljima dao preporuke koje aktivnosti dodatno treba preduzeti, osim toga što je ponovo vraćeno u vrtić.

"Ako je išlo na interesornu komisiju, onda je i komisija dala svoje mišljenje šta treba roditelj sa detetom da uradi. I ja sam vraćala decu zbog nezrelosti i zbog drugih razloga, ali uvek je komisija davala mišljenje i predlog kako dete uklopiti ponovo u vršnjačku grupu i šta sve treba da se poradi da bi se dete pripremilo za školu", navela je ona.

Dodaje da se obično preporučuje rad sa psihologom, ali i neke druge aktivnosti kao što je učenje socijalnog ponašanja.

"Ne znam u čemu se sastoji ta nezrelost deteta, ima različitih uzroka, neka deca jednostavno sporije napreduju. Imala sam dečaka koji je od druge do šeste godine proveo u bolnici. On je intelektualno bio za školu, ali nije bio spreman za grupu nije se družio do tada sa decom. Tada sam dala preporuke roditeljima šta da rade, kako da ga pripreme za školu, a i interesorna komisija je dala svoje mišljenje i preporuke. To mišljenje su sigurno dobili i roditelji dečaka", pojašnjava ona.

Tišma: Dobra fizička aktivnost 

Sugeriše da bi predškolska ustanova trebala da traži mišljenje školskog psihologa ili preko roditelja ili da stupi u kontakt sa interesornom komisijom koja je odložila polazak u školu, da vide šta sve mogu da urade.

"Nije rešenje da grupa ne ide u vrtić, a ni dečaka ne mogu da izbace iz vrtića. Obično je teško roditelje takve dece navesti na saradnju. To je najveći problem. Važno je da roditelji budu svesni problema koji dete ima i da sarađuju kako bi se pomoglo detetu. Ako predškolaska ustanova ima psihologa, pedagoga treba i oni da se uključe", pojašnjava Tišma.

Profimedia, Euronews

Iz ličnog iskustva zna da je fizička aktivnost dobra za takvu decu. Veliki korak napred mogu da naprave saradnici u vrtićima za fiskulturnu nastavu.

"Takvo dete je dobro uključivati u fizičke aktinosti koje podrazumevaju neku vrstu saradnje. Recimo, saradnja u nošenju lopte. Dobro je videti šta dete najviše interesuje pa ga okupirati sa tom vrstom aktivnosti", pojasnila je ona.

Tišma kaže da je isto tako kao psiholog u školi odložila polazak u prvi razred dečaku koji je ispoljavao znake agresivnosti prema deci, ali i prema roditeljima. 

"Dete je imalo 60 kilograma i sedam godina. To je prvi znak da se on ne kreće. Rekla sam majci da ga uključi na plivanje, ali i druge fizičke aktivnosti. Kada je sledeće godine ponovo došlo na testiranje za školu bilo je to drugo dete. Znao je da kanališe svoje emocije, a tome je pomogao sport. Dečak je bio i vidno mršaviji. Verovatno tu leži rešenje problema i za ovo dete", zaključila je ona.