Igre 
"Na pomolu humanitarna katastrofa": KBC Kosovska Mitrovica ostaje bez lekova, sanitetskog materijala i kiseonika
Komentari10/10/2023
-16:34
Zbog nestašice lekova i sanitetskog materijala, na Kosovu i Metohiji je na pomolu humanitarna katastrofa, rekao je za Euronews Srbija direktor KBC Kosovska Mitrovica, dr Zlatan Elek.
On je naglasio da najviše nedostaju antibiotici i fiziološki rastvori, da polako nestaje kiseonik i da će za dan ili dva moći da se operišu samo hitni slučajevi.
Dr Elek tvrdi da su prištinske vlasti zabranile Srbima pravo na lečenje, dok predstavnici međunarodne zajednice ćute.
"Ukoliko se nastavi ovaj vid pritiska na zdravstvene radnike bojim se da dolazimo u situaciju da ćemo doživeti pravu humanitarnu katastrofu", rekao je on za Euronews Srbija.
Pojašnjava da je poslednji zahtev za uvoz lekova podnet 13.9 2022. godine, kao i da je pre toga ponavljan više puta. Navodi da od prištinskih vlasti 11. oktobra stiže obrazloženje da firma, koja ima potpuno urednu dokumentaciju za uvoz medikamenata, ne može da uveze lekove po Briselskom sporazumu.
EPA/STR
"Tada je rečeno da za nas važi novi vid, a to je humanitarno snadbevanje. Humanitarno snadbevanje se obavlja samo u nekim katastrofalnim situacijama, a ne za zdravstvene ustanove koje normalno funkcionišu. Pre toga u dva navrata kontigenti sa lekovima su vraćeni jer lekovi nisu imali uputstva na albanskom jeziku. Ovo nisu lekovi za preprodaju, ni za prodaju već lekovi upućeni ka daljim korisnicima, a to su naši pacijenti. Ti lekovi su ampulirani lekovi i nema razlog da budu dvojezični ili trojezični", naveo je Elek.
Problem sa nabavkom kiseonika
Direktor KBC Kosovska Mitrovica objašnjava da je teška situacija i sa nabavkom kiseonika, jer je za uvoz potrebno odobrenje lokalnih vlasti koje Srbi na KiM ne smatraju legalnim i legitimnim.
Povezane vesti
"Postoji firma koj ima uredne papire, registrovana je kod prištinskih vlasti. Međutim, to se ignoriše. Lopta je u dvorištu Aljbina Kurtija koji to sa svojim timom treba da reši na zadovoljstvo svih pacijenata, bez obzira na versku, rasnu, nacionalnu pripadnost ili neko političko opredeljenje, jer ovde se leči veliki broj Albanaca", naveo je Elek.
Upitao je i šta to treba da se desi srpskom narodu na KiM da bi međunarodna zajednica adekvatno reagovala.
Printskrin/Tanjug video/TV Most
Osim bolnice i apoteke su sve slabije snadbevene lekovima. Građani sa severa, koji imaju neku hroničnu bolest i moraju da koriste redovno lekove, često su primorani da putuju i po nekoliko stotina kilometara kako bi u centralnoj Srbiji obezbedili adekvatnu terapiju.
Kako je sve počelo
Podsetimo, kosovska vlada sredinom juna je donela odluku o zabrani uvoza robe poreklom iz Srbije. Takva odluka doneta je kao odgovor na hapšenje trojice kosovskih policajaca na teritoriji centralne Srbije. Policajci su u međuvremenu pušteni da se brane sa slobode, ali rampa na srpsku robu ostala je spuštena.
Zabrana se odnosi na sve proizvode iz Srbije, uključujući i lekove.
I pored jasnih poziva iz EU, SAD, privrednih udruženja i kompanija da blokada bude ukinuta i alarmantnih procena o ogromnoj šteti po ekonomiju Kosova, koja je inače u lošem stanju, vlada na čijem je čelu Aljbin Kurti nije odustala od blokade.
Komentari (0)