Život na čekanju: Nedostatak donora ključni problem transplantacije organa u Srbiji

Komentari

Autor: Euronews Srbija

15/10/2023

19:38

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

Evropski dan donora, koji se obeležava 7. oktobra, Srbija je dočekala sa 2.000 pacijenata koji čekaju na transplantaciju organa. Novi bubreg čeka više od 800 pacijenata, jetri se nada više od 60 osoba, srce čeka više od 50 osoba, pluća više od 70 pacijenata. Čeka se i na rožnjaču i koštanu srž.

Jedan donor može da spase osam života, ali svest o tom humanom činu u Srbiji još uvek nije dovoljno razvijena. Porodice preminulog pacijenta, samo sporadično daju saglasnost da mogu da se koriste organi.

A kako je čekati u Srbiji organ, najbolje zna Zoran Čolić. On je 11 godina bio na dijalizi i isto toliko je čekao na poziv koji život znači. Izgubio je nadu da će u Srbiji nešto da se promeni i odlučio da ode na transplantaciju bubrega u Belorusiju.

"Predugo sam čekao, morao sam da nađem neko rešenje. Na listi čekanja sam 11 godina i za to vreme nisam dobio nijedan poziv. Presekao sam i morao da budem odlučniji. Od mog sugrađanina, koji je na dijalizi, saznao sam da se priprema za Belorusiju, da je bio tamo na pripremama. Tako sam i ja odlučio da uđem u sve to", priča Čolić za Euronews Srbija.

Tokom korone skoro potpuno je obustavljen program transplantacije organa u Srbiji. U poslednjih godinu dana stvari se polako pomeraju na bolje, ali je još uvek daleko od toga da se reše liste čekanja.

U poslednjih godinu dana bilo je 10 donora i urađeno je skoro 30 kadaveričnih transplantacija.

Problem nedostatak donora

Dr Saša Knežević, anesteziolog i koordinator za transplantaciju organa UKCS kaže da je u Srbiji, ali i celom svetu, veliki problem mali broj donora. Navodi da je sve veća potreba za organima, jer je sve veći broj hroničnih nezaraznih obolenja koje uništavaju organe - dijabetes, hipertenzija, autoimuna oboljenja.

"Mi smo tokom korone imali pauzu od dve godine, gde je skoro zamro program transplantacije organa. Sada se polako oporavljamo. Za godinu dana urađeno je skoro 30 kadaveričih transplantacija, bilo je 10 donora. To je znatno bolji rezultat nego prethodnih godina, ali nedovoljno da se zbrinu svi naši pacijenti. Nadam se da ćemo se vratiti u najbolje godine 2017- 2018 kad smo imali oko 40 donora na godišnjem nivou i radili više od 100 transplantacija", kaže dr Knežević.

Dodaje da kao lekari uvek nastoje da izleče pacijenta, ali da nekada izgube bitku sa bolestima.

"Kada izgubimo bitku sa bolestima kod jednog pacijenta nastojimo da se borimo za druge pacijente koji čekaju na transplantaciju organa i pokušavamo da dobijemo saglasnost porodica da se organi. Mnogo je veća šansa da vam zatreba organ, nego da budete donor. Takođe, ne može svako da bude donor, samo dobro lečen pacijent bez hroničnih bolesti, i infektivnih bolesti", pojašnjava Knežević za Euronews Srbija.

U Srbiji još uvek nije dovoljno razvijena svest o značaju zaveštanja organa. Još uvek se moždana smrt poistovećuje sa komom i da pacijent može da se probudi. Lekari kažu da tu postoji ogromna razlika, da je moždana smrt kraj za pacijenta, jer kada je mozak mrtav nijedan organ ne može da živi.

"U bolničkim uslovima postoje aparati koji omogućavaju da srce radi na aparatima, ali je mozak mrtav. Bez mozga ne može nijedan organ da živi", priča Knežević.

On se zahvalio svim porodicama koje su izgubile najmilije, a uspeli su da prevaziđu ličnu tragediju i pomognu ljudima kojima je organ jedini lek.

"Na žalost organ se ne može napraviti, život pacijenata koji čekaju na transplantaciju zavisi od tuđe volje, želje, razumevanja. Tu su porodice koje su doživele ličnu tragediju najznačajnije. Mi lekari tu ne možemo ništa da uradimo, jer pacijenti koji čekaju organ će umreti bez saglasnosti porodica preminulog pacijenta. Zato njima treba da se zahvalimo na razumevanju, humanom gestu. Voleli bi da nije došlo do toga da smo njihove najmilije povratili, ali nismo svemoćni i dešavaju se takve situacije", naveo je on.

"Čekaš, a bolest te oduzima, kopniš"

Mladen Todić iz Udruženja "Zajedno za novi život" zna kako je čekati organ u Srbiji, a znate da je vremena svakim danom vremena sve manje. Imao je sreću da se pre šest godina pojavi donor i transplantirana mu je jetra. Tada je dobio priliku za novi život.

"Strašno je čekati organ, kada znate da nema dovoljno donora. Bubreg ima prelazno rešenje, a to je dijaliza. Kod jetre nema prelaznog rešenja. Non stop gledate u telefon, da li će vas neko pozvati, a vama život ističe, osećate kako vas bolest oduzima, kopnite. Svesni ste da će doći dan kada vama više neće biti spasa", priča on za Euronews Srbija.

Naglašava da pojavljivanjem donora sačuvan je njegov život, ali je i jedna porodica ostala na okupa- jedna devojčica odrastaće uz svog oca.

Dodaje da je svest građana i dalje na niskom nivou što se tiče donorstva i transplantacija, da taj program prate predrasude i strahovi.

"Sve to proističe iz loše informisnosti građana na ovu temu. Naš zakon o programu transplantacije je preslikan od evropskih zemalja. U Hrvatskoj je svest o transplatacijama na visokom nivou. Kod njih liste čekanja ne postoje", rekao je on.

Naglašava i da je za sprovođenja programa transplantacije bitna podrška Srpske pravoslavne crkve koja još uvek nema zvaničan stav o programu transplantacije, za razliku od katoličke crkve koja ima zvaničan stav i koja podržava transplataciju i donorstvo.

"Koristim priliku da pozovem patrijarha SPC da razgovara sa pacijentima, lekarima, da crkva konačno zauzme pozitivan stav po tom pitanju", zaključio je Todić.