Novi sistem plata u nauci: Na koliko novca mogu računati istraživači od naredne godine?

Plate u nauci ubuduće će se određivati prema zvanjima, a ne po kategorijama kao do sada. To bi značilo da od 1. janura 2024. godine osnovna plata naučnog savetnika iznosi 151.200 dinara, višeg naučnog saradnika 126.200 dinara, naučnog saradnika 107.000, a za istraživača saradnika 90.400 dinara. 

Novi sistem plata u nauci, koji je nedavno resorima ministarka predstavila istraživačima, zasniva na nekoliko važnih principa - uvođenje osnovnih zarada po zvanjima (jedna plata za jedno zvanje), povećanje najnižih plata, ali neće biti smanjena najviših, nagrađivanje najboljih.

Predsednica Sindikata nauke Srbije dr Đurđica Jovović kaže da se taj sindikat zalagao za neke od ovih principa godinama. Za njih je najvažnije da se konačno izađe iz zarada po kategorija i da se plate određuju po zvanjima.

"Dok ste u kategorijama raspon plata ne može da se pohvata. Dešavalo se da naučni saradnik sa osnovnom zaradom preskoči zaradu višeg naučnog saradnika ili naučnog savetnika. Sve moguće kombinacije smo imali u sistemu - šest zvanja i šest kategorija, što znači da smo ima 36 različitih zarada. To se menja novim sistemom plata u nauci", kaže Jovanović.

Razlika u plati i do 100.000 dinara

Primera radi, naučni savetnik u A1 kategoriji sada ima platu 175.000 dinara, dok njegov kolega u A6 kategoriji ima 80.000 dinara. To je razlika od skoro 100.000 dinara samo u okviru jednog naučnog zvanja.  

"Ovaj model jeste, načelno, prihvatljiv za Sindikat, ali ostaje pitanje kako će se to u praksi primenjivati. Predlog ministarke je da se najveće plate koje sada imaju istraživači u prethodnoj A1 kategoriji, "zalede", a da se ubuduće povećavaju plate istraživačima sa manjim platama (niže kategorije) dok ne dostignu taj najviši iznos. Kako se radi o povećanjima koja idu iz budžeta, pitanje je kako će se to povećanje selektivno raspoređivati? Pored ovoga, ostaje još tema za diskusiju, ali će Sindikat o tome razgovarati na sednici Republičkog odbora koja je zakazana za 5. oktobar, a onda ćemo verovatno zatražiti i sastanak sa ministarkom, kako bismo dobili i neke dodatne odgovore vezane za uvođenje novog Sistema plata u nauci", navela je Jovović.

Pixabay

Osim plata, Ministarstvo za nauku najavilo je i uvođenje novog sistema stimulacije (nagrađivanje) istraživača koji su postigli izuzetne rezultate u svom naučnom radu u prethodnom period. Na svake dve godine planirano je da se radi evaluacija rezultata istraživača, a stimulacija za najbolje će iznositi 30 odsto na osnovnu zaradu po zvanjima.

Povezane vesti

Društvo

Na Stanfordovoj listi najuticajnijih istraživača u svetu 72 iz Srbije, najbolje rangiran prof. Ivan Gutman

Od oko osam miliona istraživača, koliko se procenjuje da ih ima u svetu, na Stanfordovoj listi se našlo nešto manje od 200.000.

12/10/2022

17:06

https://www.euronews.rs/srbija/drustvo/65223/na-stanfordovoj-listi-najuticajnijih-istrazivaca-u-svetu-72-iz-srbije-najbolje-rangiran-prof-ivan-gutman/vest

pročitaj celu vest

Društvo

Naučnici traže hitno ukidanje razlike u platama istraživača i siguran posao

Sindikat zaposlenih u naučno-istraživačkoj delatnosti predao je zahtev Vladi Srbije za hitno ukidanje razlika u platama istraživača.

21/02/2022

13:56

https://www.euronews.rs/srbija/drustvo/38380/naucnici-traze-hitno-ukidanje-razlike-u-platama-istrazivaca-i-siguran-posao/vest

pročitaj celu vest

"Kriterijumi za izvrsnost još nisu određeni i tim se još nismo detaljno bavili. Jedan od predloga je da to budu objavljeni radovi i citiranost. Na svake dve godine radila bi se reevaluacija naših rezultata i najbolji će dobiti stimulaciju, nagradu. To će biti 30 posto dodatak na osnovnu zaradu. I taj deo sindikat podržava da se nagrade izvrsni", navela je Jovović.

Novi sistem plata bi počeo da se primenjuje od 1. januara 2024. godine, ali je neophodno prethodno promeniti Zakon o nauci i istraživanjima i verovatno doneti Uredbu kojom bi se definisao novi sistem plata, uvođenje koeficijenata za obračun osnovnih zarada po zvanjima.

Strah od izbora

Međutim, među istraživačima provejava bojazan da bi najava vanrednih parlamentarnih izbora mogla da odloži najavljenu reformu.

"Ono što je najveća bojazan to je najava parlamentarnih izbora i da se istorija ne ponovi. Kada je državni sekretar u tadašnjem Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja bio prof. Vladimir Popović u oktobru je predstavio novi sistem plata u nauci, a onda je došlo do izbora i taj sistem je pao u vodu. Očekujemo da se to reši kako treba, ali ova najava parlamentarnih izbora je neka vrsta bojazni da nećemo stići da se promeni Zakon o nauci, da se donese Uredba i da sistem zaživi od 1. januara. To bi značilo da nam plate po kategorijama ostanu, verovatno, još godinu dana ", pojašnjava Jovović.

Trenutno u nauci radi oko 5.500 istraživača i to oko 3.500 u institutima, a ostali kao istraživači na fakultetima.