Evropski parlament usvojio Izveštaj o prostituciji u EU, izvesno kažnjavanje korisnika - kakva je situacija u Srbiji?

Evropski parlament je prošle nedelje usvojio Izveštaj o prostituciji u EU, te pozvao na borbu protiv trgovine ljudima i seksualnog iskorišćavanja žena. Prema ovom dokumentu prostitucija je oblik nasilja prema ženama pa se zbog toga države članice pozivaju da dekriminalizuju žene u prostituciji, a da kriminalizuju klijente i treća lica.

Sa druge strane, u Srbiji je situacija drugačija. Prema Zakonu o javnom redu i miru, koji je na snazi od 2016. godine i članu 16, za pružanje seksualnih usluga mogu se kazniti kako oni koji usluge pružaju, tako i oni koji ih kupuju. 

"Ko se odaje prostituciji, koristi usluge prostitucije ili ustupa prostorije radi prostitucije - kazniće se novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara ili kaznom zatvora od 30 do 60 dana. Ko maloletnom licu ustupa prostorije radi prostitucije - kazniće se zatvorom od 30 od 60 dana", navodi se u ovom članu zakona.

Međutim sagovornice Euronews Srbija saglasne u tome da su ipak, žene te koje su daleko više kažnjavane i to za razliku od muškaraca koji su inače većinski korisnici tih usluga. Iz NVO "Atina" poručuju i da su reagovali ovim povodom tako što su zajedno sa Poverenicom za zaštitu ravnopravnosti zvanično uputili inicijativu za izmenu postojećeg zakona u kojoj su zatražili dekriminalizaciju žena u prostituciji.

Jelena Hrnak iz NVO Atina kaže za Euronews Srbija da je važno da se Srbija u bliskoj budućnosti izjasni po pitanju regulacije prostitucije.

"To od nje očekuju nadležne međunarodne instance, a pre svih pomenuti Komitet Ujedinjenih nacija. Za to vreme važno je da radimo na tome da se tražnja za prostitucijom u našoj zemlji smanjuje", kaže Hrnjak.

Sanja Pavlović iz Autonomnog ženskog centra kaže da nema vidljivog efetka postojećeg zakona i pored toga što on nalaže kazne za obe strane.

"U praksi Prekršajnih sudova, koji su nadležni za ovo pitanje, vidimo da se žene u prostituciji daleko više kažnjavaju. Tačnije 3,5 puta više u odnosu na muškarce koji su korisnici tih usluga. Podatak kaže i da preko 90 odsto osoba u prostituciji jesu žene, nekih osam do devet odsto su muškarci. Međutim, sa druge strane oni koji kupuju usluge isključivo su muškarci", objašnjava Pavlović pozvajući se na petogodišnji monitoring Zakona o javnom redu i miru koji se odnosi na period od 2016. do 2020. godine i koji je radila njena organizacija.

Da zakon nije dao vidljive efekte potvrđuje i Hrnjak koja objašnjava da su žene u prostituciji loše tretirane kako unutar nje, tako i kroz sam sistem.

"Premda zakon jednako tretira sve koji su uključeni u prostituciju, žene se nažalost višestruko više kažnjavaju nego muškarci. Ova činjenica neretko dodatno pogoršava položaj žene u prostituciji, s obzirom na to da ih kažnjavaju na novčane iznose koje one nisu u mogućnosti da plate, te mnoge završe u zatvoru – ponovo kažnjene od sistema", kaže ona.

Na pitanje ima li i političke volje u Srbiji da se kao država bavimo problemima žena u protituciji i da se možda ugledamo na neke evropske zemlje, Pavlović odgovara odrično.

"Do sada na žalost to nismo videli. Ova tema nikako nije deo javnog diskursa, sem kada postoji sučeljavanje oko toga da li ćemo da legalizujemo prostituciju ili ne, šta država može da zaradi preko leđa žena... Međutim, ozbiljnu političku volju ne vidimo. Političari i politčarke o ovome pričaju kada dobiju konkretno pitanje. Neki čak i odbijaju da kažu šta misle o tome. Čini mi se da i dalje živimo u društvu u kojem se misli da će legalizacija doprineti boljem položaju žena. Nažalost, vidim da se to ne dešava ni u Nemačkoj i Holandiji. Treba na drugačije načine pristupiti ovom problemu", rekla je ona.

Šta donosi izveštaj Evropskog parlamenta?

Pavlović u razgovoru za Euronews Srbija kaže da izveštaj Evropskog parlamenta vidi kao dobru vest i kao poruku da su evropski poslanici na ovaj način poručili da prepoznaju problem, a to je da je prostitucija vid nasilja prema ženama. Ona ocenjuje da je i upravo izveštaj EP-a smer koji bi i Srbija trebalo da prati.

"Izveštaj daje veliku količinu podataka koji zapravo upućuju na to zašto je ovo vid nasilja prema ženama. Vidimo da na pitanje "kada bi mogle, da li bi izašle iz prostitucije", devet od njih deset dalo potvrdan odgovor. Takođe, vidimo da gotovo 70 odsto žena koje se nalaze u prostituciji u EU su migrantkinje, što dodatno komplikuje njihov pravni položaj i pristup zdravstvenoj i socijalnoj nezi", kaže Pavlović.

Izveštaj je naime usvojen prošle nedelje u Strazburu i podvlači da asimetrija između nacionalnih pravila o prostituciji unutar EU, s obzirom da članice imaju prekograničnu saradnju, dovodi do sve većeg broja žrtava trgovine ljudima u svrhu seksualne eksploatacije i stvara plodno tlo za organizovani kriminal. Njega su usvojili poslanici sa 234 glasa za, 175 protiv i 122 uzdržana, navodi se na sajtu ove institucije.

"Države članice treba da procene postojeće zakonodavstvo kako bi izbegle bilo kakve rupe koje dozvoljavaju kriminalcima da deluju nekažnjeno, dok bi Komisija trebalo da razvije zajedničke smernice EU koje garantuju osnovna prava ljudi koje se bave prostitucijom", navodi se u saopštenju.

Kako se dodaje, prostitucija i trgovina ljudima u svrhu seksualne eksploatacije postoje jer postoji potražnja za njima. Poslanici smatraju da je smanjenje potražnje stoga ključno za sprečavanje i smanjenje trgovine ljudima i mora se raditi na način koji ne šteti onima koji se bave prostitucijom.

Oni pozivaju zemlje članice da preduzmu hitne mere kako bi se pozabavile onlajn oglašavanjem koje direktno ili indirektno podstiče prostituciju.

Poslanici EP-a takođe zahtevaju podršku i saradnju sa policijom i drugim agencijama za sprovođenje zakona, socijalnim i medicinskim službama i nevladinim organizacijama u borbi protiv trgovine ljudima i seksualnog iskorišćavanja i zaštite žena u prostituciji. Očekuje se da izveštaj sada bude upućen Evropskoj komisiji koja nakon toga treba da izradi zakonski predlog i da se nakon toga vrati parlamentu na usvajanje.

Nemačka socijaldemokratkinja Marija Najhol, koja je inače jedna od autorki ovog izveštaja, rekla je za Euronews da je cilj ovog izveštaja da se pošalje poruka da telo žene nije na prodaju.

"Prostitucija nije vrsta posla ili seksualni rad. Prostitucija je vrsta nasilja prema ženama. Moramo da smanjimo potražnju kako bi stavili do znanja da nije dozvoljeno kupiti telo žene. Mislim da je jasno: sve što nije dozvoljeno prvi put treba da dobije kaznu, a za drugi put treba da sledi zatvor", rekla je ona.

Pavlović je takođe ocenjuje da je važno to što je jedna od inicijatorki ovog izveštaja nemačka poslanica. 

"U ovoj zemlji je prostitucija legalna od 2002. godine. Tamo mladi momci za maturu odlaze u bordele. Nemačka poslanica koja je ovo predložila je takođe rekla da je i jedan od pokretača za ovakvu inicijativu rat u Ukrajini i veliki broj žena i deca koje su napuštale ovu zemlju. Kao je rekla, pokazalo se da su in na granicama dočekivali makroi ali i korisinici koji su na različite načine pokušavali da ih zloupotrebe", kaže Pavlović.

Autori izveštaja za Euronews takođe tvrde da će nove smernice izveštaja pomoći u rešavanju prekograničnih implikacija prostitucije, uključujući i trgovinu ljudima koja je, kako dodaju, usko povezana sa prostitucijom.

Podeljena mišljenja 

Međutim, mišljenja o ovom izveštaju u svetu su podeljena. Dok ga većina bivših seksulanih radnica pozdravlja kao hrabar korak ka regulisanju položaja žena unutar evropskog bloka, neke od stranih organizacija smatraju da se na ovaj način problem prostitucije generalizuje i ocenjuju da je "naklonjeniji jednoj strani".

Amelija Tiganus bivša seksualna radnica iz Španije izveštaj EP ocenjuje kao priliku da se na određeni način povrati dostojanstvo Evorope.

"U pitanju je dostojanstvo same Evrope, koja treba da se drži modela napretka. Ono što je najvažnije je da imamo model ravnopravnosti, poštovanja i dobrog tretmana žena i muškaraca. To je ono čemu težimo", rekla Tiganus.

Sa njom se slaže i Mari Markling, bivša seksualna radnica iz Nemačke, koja je  za Euronews rekla da je suština u tome da ni jedna žena ne želi da prodaje svoje telo i da fokus treba da bude upravo na tome.

"Diskriminacija žena mora da prestane i važno je da im se pomogne", rekla je.

Međutim, Evropska koalicija za prava i inkluziju seksualnih radnika kritikovala je izveštaj i ocenila da je on "pristrasan". Naime, oni tvrde da izveštaj "ignoriše skup dokaza o negativnom uticaju koji bi proizašao kada bi se kriminalizovali klijenti", što, smatraju, dovodi do većeg ali i skrivenog nasilja.

Teri Reintke kopredsedavajući Zelenih u Evropskom parlamentu se slaže sa ovim i navodi da svemu treba pristupiti potpuno drugačije.

"Ono što želimo jeste da imamo zakonodavne korake kao što je na primer revizija Direktive o pravima žrtava kako bismo mogli bolje da zaštitimo one ljude koji su pogođeni seksualnom eksploatacijom, a da pritom ne pravimo generalizaciju", rekla je ona za Euronews.

Takođe, nekoliko organizacija UN-a, odnosno Svetska zdravstvena organizacija (SZO) i Populacioni fond UN, kao i organizacija za ljudska prava kao što su Amnesti internenšnal i Hjuman rajt voč, takođe se protive kriminalizovanju kupovine seksa. 

Komentarišući  ove kritike, Pavlović kaže da postoje žene koje su dobrovoljno ušle u prostituciju, ali da je njihov broj jako mali. Objašnjava da je fokus pre svega na suzbijanje tražnje ovakvih usluga.

"Izveštaj koji je potkrepljen raznim istraživanjima kaže da je takvih žena jako malo. Većina njih je tu pod nekim vidom prisile. Potražnja je velika i nužno je da se ona suzbije. I te žene koje su možda ušle svojom voljom, vremenom shvate da to nije dobro za njih i onda ne mogu da izađu. Tu nastaju oštećenja na fizičkom, psihičkom, emotivnom nivou", kaže ona.