TEMPERATURNI ŠOK ZA VIKEND Hladnije za skoro 20 stepeni, raste rizik i od superćelijske oluje

Nakon vrelog petka i temperature od 38 stepeni u toku večeri se očekuje promena vremena - potencijalna superćelijska oluja u subotu i naglo zahlađenje za više od 15 stepeni.

Republički hidrometeorološki zavod Srbije (RHMZ) upozorio je da će u zemlji danas biti sunčano i veoma toplo sa maksimalnom temperaturom od 34 do 38 stepeni Celzijusa.

Štaviše, u jugoistočnoj Srbiji i na Kosovu i Metohiji na snazi je crveni meteoalarm, koji označava vrlo opasno vreme, dok je u ostalom delu zemlje na snazi je narandžasti meteoalarm, što znači da je vreme opasno. RHMZ je takođe upozorio i na promenu vremena u subotu, kao i na veću količinu padavina u subotu u drugom delu dana.

Meteorolog Euronews Srbija Milena Lazarević kaže da će hladan front sa severa u kombinaciji sa ciklonom iz Đenove usloviti burne procese u atmosferi.

"Promena vremena prvo će stići u region. Na udaru će prvo biti Slovenija i Hrvatska. Očekuju se padavine preko 100 litara po metru kvadratnom za vrlo kratak vremenski period. Ta promena vremena stiže sutra i u Srbiju, nadamo se, znatno oslabljena", kaže Lazarević.

Miljan Svorcan

U subotu poslepodne očekuju se oluje, koje vrlo moguće mogu biti i superćelijske. O tačnom intenzitetu znaćemo par sati pre formiranja istih.

"Ono što je izvesno da će se u toku dana formirati olujni oblaci kumulonimbusi. Može se desiti da se više takvih oblaka spoji i da se formira jedna višećelijska oluja koja može biti razornog karaktera", upozorava Lazarević.

Ona objašnjava da se u meteorologiji razlikuju jednoćelijske, višećelijske i superćelijske oluje i naglašava da nije svaka jaka oluja superćelijska.

"U subotu poslepodne gotovo da neće biti mesta koje će u Srbiji ostati suvo, a lokalno se očekuje veća količina grada, olujni vetar i jaki pljuskovi", dodaje.

Pad temperature za više od 15 stepeni

Nakon prolaska tog fronta doći će i do naglog pada temperature za više od 15 stepeni. Tako bi nedelja trebalo da bude stabilnija bez oluja, ali uz kišu i pljuskove i temperaturu koja je daleko ispod proseka.

"Vrednosti temperature biće par stepeni iznad 20. podeljka. U većem delu Srbije biće oko 23, 24 stepena u najtoplijem delu dana", ističe Lazarević.

I u prognozi RHMZ-a navodi se da će subotu temperatura biti u padu za oko 7 stepeni, kao i da će se u većini mesta kretati od 25 do 30 stepeni, osim na krajnjem jugu, gde će i dalje biti veoma toplo, oko 34 stepena.

U nedelju u svim predelima svežije, od 23 do 28 stepeni Celzijusa.

Šta je zapravo superćelijska oluja?

Superćelijska oluja predstavlja posebnu vrstu intenzivne oluje sa grmljavinom, koju karakteriše rotirajuće uzlazno strujanje, a nastaje u nestabilnoj vazdušnoj masi. Uslov za nastanak ove vrste oluje jeste ispunjene meteoroloških uslova kao što su vlaga, toplota i smicanje vetra.

"Pojava superćelijskih oluja se vezuje za nestabilan period početkom leta, kada još uvek postoje prodori hladnog vazduha sa severa, dok u isto vreme direktno sunčevo zračenje intenzivno zagreva tlo. Voda sa tla tada ispara i tako imamo sve potrebne sastojke za formiranje ovih oluja", objašnjava meteorolog Euronews Srbija Ljubica Gojković.

Dodaje da se najčešće javljaju u državama u kojima se zovu i "Tornado države" (Tornado states) jer se zbog specifične strukture ovih olujnih oblaka stvara vrtložnost, a ukoliko je razlika u temperaturi vazdušnih masa velika, oblak će imati dovoljno energije da proizvede tornado.  

Iako su ovakve pojave karakteristične za područje Amerike, ukoliko se navedeni meteorološki uslovi ispune do superćelijske oluje može doći bilo gde. Ovi sistemi nose sa sobom veliku energiju, imaju razornu moć i na snazi gube kada im ponestane energije (toplote i vlage).

Nekoliko ovakvih oluja pogodi područje naše zemlje svake godine, ali kako kaže Gojković, one su do sada bile ređe, odnosno vremenski raspon između njihovog formiranja je bio veći.

"Izvesno je da ćemo do kraja leta imati još oluja, ali bi one trebalo da budu nešto slabijeg intenziteta jer će i sunce slabije sijati i manje zagravati tlo kako se bližimo kraju leta", rekla je Gojković.  

profimedia

Inače, superćelijske oluje koje su donele ozbiljna razaranja širom naše zemlje stigle su iz Italije, a stručnjaci ukazuju da je ruta koju oluja pređe od Italije do Srbije specifična zbog načina na koji se formira, ali i stiže na naše područje.

Kako objašnjava Gojković, sever Italije pogodan je za nastanak superćelijskih oluja zbog blizina planinskih Alpa koji prouzrokuju vertikalno podizanje vazduha.

"Ovo znači da hladan vazduh koji nam stiže sa severa nailazi na prepreku koju predstavljaju Alpi, ide na velike visine i tu dolazi do formiranja jakih grmljaviniskih nepogoda, odnosno vetra koji sa sobom nosi određenu količinu vlage i podiže se na visinu i do deset kilometara", kaže Gojković.

Dodaje da na toj visini temperatura dostiže vrednost i do -30 stepeni, zbog čega dolazi do eksplozivnih procesa kondenzacije i zaleđivanja kapljica, što dovodi do oslobađanja velike količine energije.   

S obzirom da vetrovi u našem delu sveta, odnosno u Evropi, uglavnom duvaju sa zapada ka istoku, oluje koje nastanu u oblasti Alpa prenose se ka Balkanskom poluostrvu.

"Zbog toga je ova ruta specifična za proizvodnju i transport oluja ka Srbiji", ističe Gojković.

profimedia

Objašnjava da se Alpi nalaze u blizini dva veoma topla mora, sa zapadne i istočne strane Italije, koji potpomažu ne samo količinom vlage u vazduhu, već i temperaturom.

"Ovo znači da kombinacije visoke temperature vode, velika količina vlage i sama zasićenost vazduha iznad mora daje dodatnu energiju oluji i ona jača kada pređe na kopno, na jadranske obale Hrvatske, Slovenije i same BiH gde ima dosta planinskih predela koji prouzrokuju talasanje u atmosferi koje dodatno potpomaže vertikalno strujanje", rekla je Gojković.

Na taj način, oluja se razvija i održava, zbog lega u Srbiju često stižu sa zapada koje se kasnije prenose ka istoku.

"Ove oluje u Srbiji uglavnom oslabe jer iznad naše zemlje nema dovoljno vlage, ima dosta kopna a oluja slabi, oslobađa se velika količina vode i energije, pa do Rumunije već stiže kao oslabljeni sistem", kaže Gojković.