Suđenje za ubistvo Slavka Ćuruvije: Počelo iznošenje završnih reči, tužilaštvo traži maksimalne kazne

Tužilaštvo za organizovani kriminal danas je u završnoj reči predložilo sudu da četvoricu nekadašnjih radnika Državne bezbednosti osudi na maksimanlne zatvorske kazne od po 40 godina, povodom optužbi za učešće u ubistvu novinara i vlasnika "Dnevnog Telegrafa" Slavka Ćuruvije 1999. godine.

Završne reči odbrane, okrivljenih i njihovih branilaca, zakazane su za 13. i 17. septembar. Nakon toga sud će zakazati objavu druge prvostepene presude, pošto je prva ukinuta.

Prvooptuženi u ovom slučaju je nekadašnji šef Resora državne bezbednosti Radomir Marković, tadašnji šef beogradskog centra RDR-a Milan Radonjić i operativac Ratko Romić.

Miroslav Kurak, optužen je kao neposredni počinilac ubistva, ali je u bekstvu i sudi mu se u odsustvu.

Njih četvorica su posle prvog suđenja bili osuđeni na ukupno 100 godina zatvora, ali je ta presuda ukinuta i naloženo je novo suđenje, jer je presudom u slučaj uvedeno NN lice kao neposredni izvršilac ubistva, što je suprotno optužnici.

Tužilaštvo: Motiv za ubistvo-istupanje u javnosti i kritika Slobodana Miloševića

Upravo je danas postupajući tužilac Milenko Mandić rekao je da smatra da su optužbe protiv optuženih dokazane tokom suđenja, te da u svemu ostaje pri navodima optužnice i završnim rečima koje je već iznosio u prethodnom suđenju, jer se, kako je naveo, činjenično stanje nije promenilo u ponovljenom postupku.

On smatra da je tadašnji šef DB-a optuženi Radomir Marković po nalogu vlasti sačinio plan da se Ćuruvija ubije, pa je sa tim planom upoznao optuženog Milana Radonjića koji je organizovao Ratka Romića i Miroslava Kuraka da ubistvo izvedu.

Prema stavu tužilaštva, motiv za ubistvo Slavka Ćuruvije bilo je njegovo istupanje u javnosti, domaćoj i stranoj, u kojima je kritikovao vlast Slobodana Miloševića i Mirjane Marković.

Ono što je Miloševićevu vlast naročito iritiralo, kako smatra tužilastvo, je to što je Ćuruvija imao i političkih ambicija, te da je planirao da osnuje političku stranku.

Ćuruvija je praćen sve do samog ubistva, a naročito intenzivno je praćeno njegovo kretanje 10. i 11. aprila 1999. godine, kada je, prema optužnici, on likvidiran u haustoru zgrade u Svetogorskoj ulici gde je živeo i to u periodu izmedu 16:39 i 16:45, dok je sa njim u društvu bila njegova prijateljica i očevidac ubistva Branka Prpa.

Kurak ubio Ćuruviju, a Romić pištoljem udario Branku Prpu

Sva trojica optuženih su na početklu ponovljenog suđanja negirala veze sa ubistvom i detaljno su izneli svoje odbrane.

Nasuprot ukinutoj presudi u kojoj je NN lice označeno kao neposredni izvršilac ubistva Ćuruvije, u optužinici, po kojoj se svima sudi, tvrdi se da je Ćuruviju ubio Kurak, a da mu je saučesnik bio Ratko Romić, koji je drškom pištolja udario u glavu Ćuruvijinu prijateljicu Branku Prpu.

Prema ukinutoj presudi, Ćuruviju je ubilo NN lice, a DB-ovci za to pripremili "teren".

Tužilaštvo je na ponovljenom suđenju ostalo pri navodima svoje optužnice da je ubistvo Ćuruvije počinjeno po nalogu nepoznate osobe iz vrha tadašnje vlasti, kao i da je Marković za to angažovao Radonjića, a on Romića i Kuraka.

Kako se navodi u optužnici, Ćuruvija je ubijen zbog "javnog istupanja u zemlji i inostranstvu i kritike nosilaca političke vlasti, mogućnosti da utiče na javno mnjenje i delovanje opozicionih društvenih snaga, a radi očuvanja postojeće vlasti".

Ubijen je na Uskrs 11. aprila 1999. godine, u dvorštu ispred ulaza u zgradu, gde su se nalazile prostorije marketing službe "Dnevnog telegrafa", a sa njim je tada bila Branka Prpa.