Slučaj Ćuruvija: Tužilac traži maksimalne kazne optuženima za ubistvo novinara i vlasnika Dnevnog Telegrafa

Komentari

Autor: Euronews Srbija, Tanjug

29/03/2023

13:28

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

Tužilaštvo za organizovani kriminal traži od Apelacionog suda u Beogradu da pravosnažno osudi na po 40 godina četvoricu nekadašnjih radnika Državne bezbednosti zbog učešća u ubistvu novinara i vlasnika "Dnevnog Telegrafa" Slavka Ćuruvije 1999. godine.

Postupajući tužilac je u završnim rečima naveo da je dokazima potkrepljeno da su Radomir Marković, Milan Radonjić, Ratko Romić i Miroslav Kurak pratili Ćuruviju 10. i 11. aprila te godine, planirajući njegovo ubistvo.

Kao motiv, tužilac navodi Ćuruvijino istupanje u javnosti, domaćoj i stranoj, u kojima je kritikovao sam vrh tadašnje vlasti. Tužilac je naveo da su okrivljeni postupali sa umišljajem i da su zbog ratnog stanja mislili da javnost neće reagovati.

Kada je u pitanju iskaz Branke Prpe, koja je u trenutku ubistva bila u društvu Ćuruvije, tužilac tvrdi da taj iskaz nije mogao puno da pomogne u ovom postupku, jer je ona bila potpuno zatečena i nije mogla da prepozna izvršioce.

Tužilac je istakao da je Ćuruviju njegova hrabrost koštala života, jer je govorio o pobuni protiv tadašnjeg predsednika Slobodana Miloševića što je izazvalo bes najviših državnih organa. Dodao je da smatra da su optužbe protiv optuženih dokazane tokom suđenja, te da u svemu ostaje pri navodima optužnice i završnim rečima koje je već iznosio jer se, kako je naveo, činjenično stanje nije promenilo u ponovljenom postupku.

Branilac optuženog Markovića advokat Vladimir Marinkov u završnim rečima naveo je da se Marković ne pominje u predmetu zbog čega smatra da je svaka presuda koja je doneta bila "skandalozna".

Marinkov je istakao da su sada sve oči uprte u ovo veće očekujući da pokažu Evropi i ostalima da sud u Srbiji sudi po zakonu, dodajući da su optuženi voleli svoju zemlju i narod.

Branilac je na kraju zatražio oslobađajuću presudu za sve okrivljene navodeći da njihova krivica nije dokazana tokom postupka.

Advokat Zora Dobričanin Nikodinović se osvrnula na iskaz Prpe koja je, kako tvrdi branilac, više puta kao ubicu sa 60 odsto sigurnosti prepoznala (kasnije ubijenog) Luku Pejovića, a ne nekog od okrivljenih u ovom postupku.

Dobričanin navodi da posle 10 godina postupka jedino može da zahteva oslobađajuću presudu, jer, kako je navela, od početka je postavljen cilj da za ubistvo Ćuruvije odgovara Državna bezbednost.

"Nikome ne treba da bude cilj da se za ovo ubistvo osudi bilo ko, već samo oni koji su u tome učesvovali", dodala je Dobričanin i ponovila da se ne može doneti osuđujuća presuda, već samo oslobađajuća.

Branilac okrivljenog Miroslava Kuraka, kojem se sudi u odsustvu, jer je u bekstvu, advokat Miroslav Džolić takođe je za svog branjenika zatražio oslobađujuću presudu, navodeći da ostaje pri navodima žalbe na prvostepenu presudu.

Džolić tvrdi da je dokazano da Kurak nije bio pripadnik DB-a, zbog čega ističe da nije imao razlog ni motiv da ubije Ćuruviju. Zatražio je od drugostepenog suda da uvaži njegovu žalbu, preinači prvostepenu presudu i oslobodi Kuraka.

Optuženi traže oslobađanje

Četvorica nekadašnjih radnika Državne bezbednosti su u završnim rečima zatražili od Apelacionog suda u Beogradu da ih pravosnažno oslobodi od optužbe.

Radomir Marković je u svojim završnim rečima tvrdio da iskazi Milorada Ulemeka Legije i braće Aleksandara i Miloša Simovića ne mogu da budu dokaz u postupku, jer oni nisu imali neposredna saznanja o ubistvu. Naveo je da je Ulemek promenio svoj iskaz koji je dao u predistražnom postupku i na suđenju rekao da ne zna ko je ubio Ćuruviju.

Marković je istakao da je pripadnik zemunskog klana Miladin Suvajdžić svojevremeno rekao da iz ubistva Ćuruvije stoji upravo ovaj klan, što je, kako je kazao, Suvajdžić čuo od Mileta Lukovića Kuma. Okrivljeni je osporavao i iskaze braće Aleksandra i Miloša Simovića tvrdeći da su kontradiktorni. Takođe, kako istakao Marković, tužilac u optužnici nije naveo naručioca ubistva.

Okrviljeni Milan Radonjić je takođe tražio oslobađajuću presudu i ostao pri svojim navodima iz žalbe na prvostepenu presudu, detaljno objašnjavajući veću zbog čega on smatra da dokazi izneti tokom celokupnog suđenja ne potkrepljuju navode optužnice. Radonjić je na kraju svih završnih reči rekao Veću da ga je sramota što stoji ispred njih i priča o tom ubistvu.

Okrivljeni Ratko Romić tvrdi da nije učesvovao u ubistvu Ćuruvije, navodeći da nije udario Branku Prpu u glavu kao što je opisano u optužnici.

Romić je naglasio da iz dokaza proizilazi da su on i Miroslav Kurak pričali telefonom tog dana u vreme ubistva, te je dodao da to nema smisla ako su zajedno tada učesvovali u ubistvu.
Ponovio je da nije učesvovao u krivičnom delu koje mu se stavlja na teret, što je kako je kazao, jasno ukoliko se nepristrasno sagledaju svi dokazi.

Apelacioni sud će doneti presudu u narednom periodu i objaviti je na sajtu suda.

Šta se saznalo tokom procesa

Drugom prvostepenom presudom Specijalnog suda zbog podstrekavanja na ubistvo su na iste kazne od po 30 godina zatvora osuđeni tadašnji šefa DB-a Radomir Marković i šefa beogradskog centra DB-a Milan Radonjić, dok su kao saizvršioci u ubistvu na po 20 godina zatvora osuđeni bivši operativac beogradskog centra Ratko Romić i pripadnik rezervnog sastava DB-a Miroslav Kurak, koji je u bekstvu, pa mu je presuda izrečena u odsustvu.

Prvu prvostepenu presudu kojom su bili osuđeni na iste kazne zatvora, ukinuo je Apelacioni sud i naložio da se ponovi suđenje, zbog prekoračenja optužnice uvođenjem u slučaj NN lica, koje se ne pominje u optužnici.

U optužnici se tvrdi da je Ćuruviju ubio Kurak, a da mu je saučesnik bio Romić, koji je, navodno, drškom pištolja udario u glavu Ćuruvijinu prijateljicu Branku Prpu. Njih su na to, prema optužnici, podstakli Marković i Radonjić.

Tužilaštvo tvrdi da je motiv za ubistvo bilo Ćuruvijino istupanje u domaćoj i stranoj javnosti, kao i njegova kritika tadašnjeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića i njegove supruge Mirjane Marković.

Ćuruvija je praćen sve do ubistva, a naročito intenzivno je praćeno njegovo kretanje 10. i 11. aprila 1999. godine, kada je, prema optužnici, on likvidiran u haustoru zgrade u Svetogorskoj ulici, gde je živeo.

Ubijen je između 16:39 i 16:45, dok je sa njim u društvu bila njegova prijateljica i očevidac ubistva Branka Prpa u dvorštu ispred ulaza u zgradu, gde su se nalazile prostorije marketinške službe "Dnevnog telegrafa". Prpa od početka postupka tvrdi da optužene ne prepoznaje kao izvršioce ubistva.