Nakon potonuća "Fristajlera" isplivala brojna pitanja: Da li je kontrola beogradskih splavova pod kontrolom

Nakon što je splav "Fristajler" u novogodišnjoj noći delimično potonuo, na površinu su isplivala brojna pitanja o kontroli rada objekata na vodi, tačnije kada se oni kontrolišu i koliko često, postavilo se i kao upitno pitanje bezbednosti ljudi koji posećuju ovakve objekte.

U trenutku potonuća koji se desio u novogodišnjoj noći "Fristajler" je imao veliki broj posetilaca, ali srećom niko nije stradao. Iz MUP-a su tada saopštili da je policija odmah reagovala kao i da su dve devojke bile lakše povređene. Onog momenta kada je voda počela da ulazi u objekat ljudi su panično bežali ka kopnu ostavljajući sve za sobom jer su bili uplašeni za svoju bezbednost.

Međutim, više pitanja je otvoreno od tada, a odgovora, bar onih zvaničnih u potpunosti nema. Ni  razlog potonuća splava, pet dana kasnije, još nije zvanično potvrđen. O svemu ovome oglasio se gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić koji je naveo da, prema njegovim informacijama, u objekat je u tada ušlo dva do tri puta više ljudi nego što je trebalo. On je tada dodao i to da dograđivani pontoni na splavu nisu bili iste izdržljivosti kao prethodni. Međutim, nadležni i istražni organi još nisu saopštili uzrok incidenta.

Beoinfo

Prva zvanična infomacija i reakcija o ovom slučaju bila je 2. novembra kada su iz Trećeg osnovnog tužilaštva saopštili da su zbog potonuća "Fristajlera" privedene tri osobe. Zatim su saslušani M.L (51), D.V. (46) i M.R. (51) koji su uhapšeni zbog sumnje na narušavanje opšte bezbednosti ljudi koji su bili na splavu. Pritvor do 30 dana je određen za dvojicu osumnjičenih, dok je za trećeg određena mera zabrane prilaženja, sastajanja, komuniciranja sa određenim licem i posećivanja određenih mesta.

za to vreme, splav se već pet dana nalazi u reci, a novina je da je njegov zadnji deo, koji je inače prvi počeo da tone, sada gotovo potpuno pod vodom. Delimično je u vodi i prešački most čija je namena bila da omogući gostima da preko reke dođu do kluba, pa je voda krenula i u prednji deo splava.

Postoje li noćne kontrole splavova u Beogradu?

Načelnik Odeljenja za inspekcijske poslove bezbednosti plovidbe pri Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Božidar Jagodić za Euronews Srbija kaže da Odeljenje za inspekcijske poslove bezbednosti plovidbe pri Ministarstvu vrši kontrolu svih splavova na rekama, i da ona podrazumeva određene kriterijume koji su vlanicima splavova dostupni na sajtu njihovog ministarstva.

"Splavovi se kontrolišu jednom godišnje u proseku. Svaki redovan inspekcijski nadozor se sastoji iz toga da postoji kontrolna lista koju taj nadzorni subjekat treba da ispuni. Ona je baš zbog transparentnosti nadzora utvrđena ranije i nalazi se na sajtu ministarstva, tako da svi oni koji treba da budu kontrolisani od strane inspekcije, unapred znaju šta treba da očekuju, šta će inspektor da ih pita. Postoje stavke koje se kontrolišu i one se proveravaju redom, pa se onda boduju. Tu se procenjuje neki oblik rizika, gleda se da li je splav registrovan, da li je istaknuta registarska oznaka, da li ima opremu, da li je njemu lice koje vrši nadzor, ima i to pitanje - koliko ljudi ima na objektu", objašnajva Jagodić.

Upitan da li postoje inspekcije splavova tokom večernjih ili noćnih sati, upravo zbog mogućeg rizika da on primi više postilaca nego što je predviđeno, i da se na taj način dovede u pitanje bezbednost gostiju, Jagodić kaže da to nije praksa i da je tada u pitanju rizična provera. "Poslednji put kad je rađena kontrola u noćnim satima rađena je na inicijativu policije uz oružanu pratnju. Ovo predstavlja jedan od najrizičnijih oblika inspekcijskog nadzora", objasno je on.

Da je neminovno da vlasnici splavova moraju da poštuju određena pravila koja nameće republička inspekcija, za RTS je potvrido i Milan Nikolić, kapetan Lučke kapetanije Beograd. On je objasnio da je propsana veličina splavova, visina, način privezivanja.

"Što se tiče nautičke bezbednosti splavova, kontrolu vrši Republička inspekcija bezbednosti plovidbe. U svakom slučaju svi ti splavovi, pogotovo oni namenjeni privrednoj delatnosti, moraju da zadovolje i tehnička pravila za plutajuće objekte kojima je definisana i određuje se, u skladu sa konstrukcijom, dozvoljena nosivost i maksimalan broj ljudi na tom objektu", rekao je Nikolić i dodao da je na području nadležnosti Kapetanije upisanio 1.956 plutajućih objekata, a tokom 2022. registrovana su 154 objekta za privrednu delatnost. 

Pejić: Na Fristajleru je verovatno nedostajao jasan protokol za slučaj nesreće

Stefan Pejić iz NVO ReGeneracija komentarišući ono što se dešavalo na "Fristajleru" kaže da su te večeri očigledno nedostajali jasni protokoli o sprečavanju i postupanju u slučaju nesreće, kao i obučeno lice koje će ga sprovoditi. Kako Pejić navodi, na splavu je verovantno bilo više ljudi nego što je trebalo pa se  pitanje da li je uopšte postojala osoba koja je evidentirala koliko ljudi ulazi na splav.  

"Pitanje je i gde je protivpožarni put, koje su procedure u slučaju da se desi neki incident...Mokri čvor mora uvek biti dostupan...Imali smo situacije da je na nekim žurkama voda bila zatvorena u potpunosti, moramo brinuti i o ventilaciji, veća temperatura u prostoru može dovesti do različitih rizika", rekao je Pejić. 

Osim opasnosti kao što je toplotni udar, dodaje Pejić, nedovoljno vazduha u prostoriji uzrokuje da ljudi ostanu bez svesti.

"Sada smo imali situaciju da splav počne da tone, i sa razlogom se postavlja pitanje da li odgovorna lica mogu da odreaguju na vreme i na adekvatan način. Zatim, i pitanje da li su posetioci mogli u dovoljno kratkom roku da napuste objekat. Ovaj splav je prikačen jednim mostićem za obalu i ljudi su tu izlazili", objasnio je Pejić za Tanjug.

Posebno je istakao slučajeve "stampeda" prilikom evakuacije, i kada put za evakuaciju nije jasno označen, ili - kao što je sada bio slučaj, nije dovoljno veliki. 

Splav i dalje tone: Šta će biti sa Fristajlerom?

Na pitanje šta će biti sa Fristajlerom koji na određen način i dalje tone i naočigled ljudi, Božidar Jagodić kaže da njegovo uklanjanje zavisi od više faktora.

"U narednom periodu će se pristupiti vađenju splava za šta je potrebno pre svega pribaviti dozvolu nadležne Lučke kapetanije Beograd. Generalno gledano, inspektor kada daje rok, ne samo u ovom slučaju već inače, on sagledava između ostalog i to da li plovilo koje je sporno ugrožava polovidbu. U ovom sluačju "Fristajler" to ne čini. Takođe, rok za vađenje mora da bude primeren. Tačnije mora da se odredi realno vreme u kom posao mora da bude obavljen. U ovom slučaju to zavisi i od meteoroloških i hidrometeoroloških uslova koji se odnose na vodostaj, brzinu reke, vremenske uslove i slično", objašnjava Jagodić.

Komentarišući to da je splav pet dana kasnije više u vodi nego što je bio u noći 31. decembra, on objašnajva da je to zato što je pukao deo koji je vezan sa obalom.

"Bili smo tamo. Nije most baš pukao, kako neki mediji prenose, nego je splav još više potonuo i onda još više više legao na dno. Pukao je u onom delu gde je vezan sa obalom", dodaje Jagodić.

Kako kaže, nakon što se utvrde sve okolnosti i splav izvuče iz vode, pristupiće se njegovom rekonstruisanju. Kako kaže, za vađenje spava je ogovoran njegov vlasnik, a kako objašnajva, on je dužan da se o tome izjasni u narednih 15 dana.