Begović: Pametni i obrazovani ljudi su naša meka moć, od nauke se očekuju odgovori na četiri ključna izazova današnjice

Mi imamo pametne i obrazovane ljude koji su naša "meka moć", pomoću koje možemo postati privlačna tačka na globalnoj naučnoj mapi, izjavila je ministarka nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Jelena Begović.

Begović je u intervjuu za "Politiku" navela da se od nauke očekuju odgovori na četiri ključna izazova današnjice - energetika, proizvodnja hrane za sve brojniju populaciju, zaštita životne sredine i zdravstvo.

"Ukoliko u traganju za tim odgovorima naša naučna zajednica ostane po strani, bićemo samo korisnici tuđe pameti i tuđih tehnologija, a imamo potencijala da budemo kreatori makar dela svoje budućnosti", rekla je Begović.

Navela je da će izgradnja "Bio 4" kampusa, koji će biti lociran u beogradskom naselju Kumodraž, preko puta Instituta "Torlak", početi tokom leta naredne godine, a biće završen do kraja 2025. godine.

"Tamo će se preseliti kompletno ili delimično šest fakulteta i devet instituta, a na tom prostoru biće i ekstenzija Naučno tehnološkog parka Beograd, za startap firme", rekla je Begović.

Ministarka je navela da je ideja da se na jednom mestu okupi većina ljudi koji se u Srbiji bave biotehnologijom i biomedicinom, te dodala da veruje da će podsticajno okruženje i vrhunska oprema motivisati za povratak i naše stručnjake iz ovih oblasti koji sada rade u inostranstvu.

Begović je rekla da će kampus "Bio 4" biti primer kako se efikasno obavlja transfer tehnologije i razvijaju inovacije, ali i kako se komunicira sa okruženjem, navodeći da će u kampusu postojati multimedijalni muzej veoma bitan za afirmisanje nauke i naučnog pogleda na svet.

Govoreći o projektu "1.000 genoma", Begović je rekla da je suština tog projekta da se vidi koja je to kombinacija genetike tipična za određene populacije na Balkana.

Navela je da će prema preciznim kriterijumima biti odabrano 1.000 pojedinaca i da će biti urađeno sekvenciranje, te da će se kroz bioinformatičke analize saznati kakve su sve tragove ostavile migracije na Balkanu.

"Dobijene rezultate ćemo ukrštati s bankama podataka iz drugih zemalja jer smo mi samo delić velike priče o tome kako se razvijao homosapijens", rekla je Begović.

Kada je reč o dobrobitima ovog istraživanja, navela je da će se na primer saznati koje su bolesti uzrokovane genetikom specifične za populaciju ovog regiona na osnovu čega se, kako kaže,  može razviti najefikaniji lek ili planirati njegov uvoz, ukoliko je negde drugde već razvijen.

"Sekvenciranjem genoma može se saznati koje će se bolesti kod nekog sigurno ispoljiti, a za koje postoji velika verovatnoća", dodala je Begović.