Igre 
Sudija Priska Matimba Nijambe izdvojila je mišljenje u presudi Mladiću i njeni zaključci potpuno odskaču od Veća koje ga je osudilo
Komentari08/06/2021
-18:55
Žalbeno veće Mehanizma za krivične sudove danas je u Hagu pravosnažno osudilo Ratka Mladića na doživotnu kaznu zatvora. Međutim, sudija Priska Matimba Nijambe imala je drugačije mišljenje u odnosu na ostala četiri člana žalbenog veća.
Sudija Nijambe je u svom izdvojenom mišljenju istakla da bi ona naložila da se Mladiću ponovi suđenje pred drugim sudskim većem. Dakle, ona ne samo što je jedina koja je prihvatila čak osam od devet tačaka Mladićeve žalbe, te istakla da bi suđenje ponovila.
"Imajući u vidu prirodu i težinu pravnih grešaka uočenih u ovom predmetu, za razliku od drugih članova Žalbenog veća, ja bih naredila da se Mladiću ponovi suđenje pred drugim prvostepenim sudskim većem, po svim tačkama optužnice, izuzev optužbe 6, za uzimanje talaca u udruženom zločinačkom poduhvatu", navela je sudija.
Napomenula je da je Ratko Mladić u svojoj žalbi zadovoljio visoke standarde i ukazao na glavne greške pretresnog veća, prema kojima bi ona usvojila gotovo sve osnove njegove žalbe.
Ona je ukazala da se zbog ograničenosti vremena i s obzirom na to da radi na daljinu, u svom izdvojenom mišljenju bavila samo najgrubljim greškama pretresnog veća. Ona u mišljenju ne dovodi u pitanje da su se u okolini Srebrenice dogodili zločini zločini nad bosanskim muslimanima ("činovi osvete i ubistva ratnih zarobljenika"), Nijambe otvoreno preispituje da li se radi o genocidu i dali je zločine uopšte osmislio i naredio Mladić.
profimedia, irmct.org, Printskrin: Youtube/Voices of the Tribunal
Između ostalog, ona je navela da se, suprotno stavovima većine članova Veća, ne slaže sa stavom da je među pojedincima u snagama bosanskih Srba i rukovodstvom RS-a postojao UZP prisilnog uklanjanja stanovništva, bosanskih muslimana.
Dodala je i da ne smatra da je postojao zajednički cilj za takav zločinački poduhvat, nego da je stanovništvo enklava želelo da ode i da je, uz pomoć ARBiH i Ratnog predsedništva Žepe, postiglo sporazum o evakuaciji ljudi iz razloga ratne nužde.
Povezane vesti
"Shodno tome, ne mogu da zaključim da je bilo kakvo 'prisilno premeštanje' doprinelo zaključku o genocidu ili udruživanju radi vršenja genocida. Kao što ne mogu da zaključim, na osnovu ukupnih dokaza iz spisa da su muslimanske civile u srebreničkoj i žepskoj enklavi progonile snage bosanskih Srba s traženom posebnom namerom", napisala je Niambe u izdvojenom mišljenju.
O Momiru Nikoliću
Naime, NIjambe je skrenula pažnju, može se reći i krivicu na načelnika za bezbednost Bratunačke brigade Vojske RS Momira Nikolića, koji se nagodio sa tužilaštvom i svedočio protiv optuženih za ratne zločine u Srebrenici, radovana karadžića i Ratka Mladića. Upravo zbog toga je u tajnosti i privremeno pušten iz zatvor iako nije odslužio uobičajene dve trećine kazne od 20 godina zatvora zbog progona Bošnjaka iz Srebrenice.
Ona se opširno bavila Momirom NIkolićem, koji je u svedočenjima opisao kako su mu kolege iz Vojske RS najavile da će zarobljeni bošnjački muškarci i dečaci biti pogubljeni i naveo kako mu je gestom ruke prema grlu to nagovestio i Mladić lično kao odgovor na pitanje šta se planira sa zarobljenicima.
"Momir Nikolić je neko ko se pojavljuje svuda gde ima ubistava, bilo da im upravlja ili je saučesnik... On se izjasnio krivim da bi dobio bolji dil za sebe iako su mu ruke ogrezle u krvi. Momir Nikolić je imao ogroman podstrek da laže, o čemu svedoči sporazum između njega i tužilaštva kojim je genocid izbačen iz njegove optužnice u zamenu za njegovo svedočenje protiv drugih, uključujući Mladića. Isplatilo mu se, što pokazuje činjenica da Nikolić osuđen na samo 20 godina", navodi Nijambe.
Tvrdi, pozivajući se na nekoliko dokaza, da je 70 odsto žrtava bilo registrovano kao vojnici Armije BiH, da tela u masovnim grobnicama potiču iz različitih događaja i različitih godina, te da uključuju legitimne žrtve borbe, uključujući samoubistva, minska polja, "kamikaza" napade...
Takođe, oštro osuđuje "nedostatak analize" od strane prvostepenog veća zbog kojeg "nije uspelo da ustanovi broj žrtava i njihovu vezu sa bilo kakvim zločinom, a kamoli genocidom". Nijambe, u tački 9 navodi da Mladić ne bi smeo da bude osuđen na više od 20 godina zatvora, jer je u vreme izvršenja krivičnog dela to bila najviša zaprećena kazna u SFR Jugoslaviji.
"Imajući u vidu sve navedeno, uzimajući u obzir prirodu i razmere pravnih grešaka identifikovanih u ovom slučaju, ja bih naredila da se Mladiću ponovo sudi pred drugim prvostepenim većem po svim tačkama optužnice, osim tačke 6, u vezi sa zajedničkim zločinačkim poduhvatom uzimanja talaca", istakla je Nijambe.
Povezane vesti
Izdvojeno mišljenje na 45 strana
Inače, izdvojeno mišljenje NIjambe na 45 strana (od 261. do 306.) je deo celokupne presude na 364 strane. Ona je prihvatila stavke 1, 2, 3, 4, 5, 7, 8 i 9 Mladićeve žalbe - sve osim stavke 6, koja se bavila zajedničkim zločinačkim poduhvatom uzimanja talaca. Najveće kontroverze izazvaće njeno obrazloženje u vezi sa tačkom 5 (str. 290-304), koja se bavi kvalifikacijama u vezi sa zločinom u Srebrenici.
Ona se opširno (str. 290-295) protivi navodima tužilaštva da je Mladić organizovao "prisilan transfer" muslimanskih zarobljenika iz Srebrenice, te tvrdi da svi dokazi i iskazi svedoka ukazuju na to da se zapravo radilo o humanitarnoj evakuaciji koja je naređena i organizovana u najvišim krugovima Ujedinjenih nacija, te da su same UN tražile da Mladić pomogne u toj operaciji.
Takođe, pominje i ocenu hlandskog bataljona plavih šlemova, koji su bili stacionirani u to vreme u Srebrenici, da je Momir Nikolić bio "glavni podstrekač zlodela u vezi sa autobusima" i citira holandskog vojnika Pitera Beringa da je Nikolić "bio glavni za sve u tom trenutku".
Kako je istakla, prvostepeno sudsko veće oslanjalo se na iskaz holanskog vojnika Elka Kostera, koji je bio u direktnom kontaktu sa Mladićem, ali ne i na video snimak njihovog susreta. Sudija Nijambe tvrdi da je Koster svedočio protiv Mladića na osnovu netačnog prevoda njegovih reči kojeg je u to vreme dobio na licu mesta.
Nijambe, u delu izdvojenog mišljenja, koji se bavi genocidom, istrebljenjem i masovnim ubistvima, ne osporava da su određeni pojedinci, uz postojanje "legitimnih žrtava u borbi", "uključujući pojedince iz lokalne sredine, MUP-a RS, čak i Momira Nikolića i druge odmetnute pripadnike bezbednosnih struktura Vojske RS", izvršili činove osvete i ubistva ratnih zarobljenika u okolini Srebrenice.
Ona je navela i da su to uradili tokom perioda Mladić nije bio u toj regiji, protivno njegovim naređenjima i bez njegovog znanja u to vreme.
"Bezbednosna linija u Vojsci RS je imala svoj paralelni lanac komande, odvojen od normalnog lanca komandovanja i takav da je mogao da isključi Mladića", navela je ona.
Tvrdi i da da je operacija zauzimanja Srebrenice, pod operativnim nazivom "Krivaja-95" bila legitimna vojna operacija zbog neuspeha u demilitarizaciji "bezbedne zone" Srebrenica.
"Kolone muškaraca i dečaka izlazile su iz Srebrenice u borbenoj formaciji i naoružane, i učestvovale u zasedama, borbama, samoubistvima, međusobnim borbama i samoubilačkim napadima u "kamikaza" stilu. Na žalost, nikad nećemo saznati stvaran broj legitimnih žrtava i onih koji su zločinački ubijeni", objasnila je ona i dodala da čak smatra da nema dokaza da je namera vojne operacije "Krivaje-95" bilo etničko čišćenje bosanskih Muslimana iz rejona Srebrenice, kao i da ne postoje direktna naređenja i direktni dokazi koji bi povezivali Mladića sa bilo kojim ubistvima.
Ko je Priska Matimba Nijambe?
Sudija Priska Matimba Nijambe ima bogatu pravničku karijeru. Ona je poreklom iz Zambije, rođena je 31. decembra 1951. godine. Trenutno je sudija Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove (od 2011) i Sudija Visokog suda Zambije, gde je na funkciji od 2006. godine.
Diplomirala je 1975. godine na Univerzitetu Zambija. Nekoliko godina kasnije je imenovana za zastupnika na Visokom sudu i Vrhovnom sudu Zambije, potom i za zastupnika u sudovima Zimbabvea.
Karijeru sudije počela je 1978. kao stalni sudija za prekršaje u gradu Kabve u Zambiji, od 1980. godine je bila viši sudija za prekršaje u Harareu i Gvelu, potom je bila pravni savetnik Centralne banke Zambije.
Od 1996. do 2000. godine bila je Viši pravni savetnik, šef Odseka za organizaciju i podršku rada sudnica. Važno je istaći da je od 2002. do 2006. godina bila pravni savetnik Međunarodnog krivičnog suda za Ruandu. Nijambe je 2011. godine izabrana za sudiju Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove.
Printskrin: irmct.org
Tokom karijere je bila i članica Parlamentarnog komiteta pravnih stručnjaka za utvrđivanje činjenica, imenovanog os strane predsednika Vlade Republike Zambije, s ciljem da istraži eventualne diskriminatorske zakone protiv žena u vladinim organima i državnim telima i podnese izveštaj o tome.
Godine 1982. izabrana je za članicu saveta Udruženja pravnika Zambije, a 1992. za člana Udruženja pravnika Zambijskog Univerziteta. Od 1994. do 1996. bila je potpredsednica Udruženja pravnika Zambije.
Osnivač je i članica odbora organizacije Amref Health, Afrika, Zambija, a članica je i Udruženja sudija i sudija za prekršaje Komonvelta i Međunarodnog udruženje žena sudija. Tečno govori engleski, tonga, soli, nyanja i bemba jezik.
Komentari (1)
non
09.06.2021 08:12
Napustila je nakon Nikolića. Nadimak: Penzijica. Porediti njega s Mladićem u smislu komandne ili bilo kakve moći je potpuna besmislica. Niti je Nikolić imao ikakvog uticaja na magnitudu zločina u Bratuncu. Takvih kao on je bilo nemali broj.