Kako je izgledala akcija spasilaca posle nesreće u Novom Sadu: "Zatekli smo situaciju koja je delovala strašno"

U obrušavanju nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu u petak je poginulo 14 osoba, dok se tri osobe sa teškim povredama nalaze u Kliničkom centru Vojvodine. U momentima neposredno nakon nesreće bitnu ulogu igrali su spasioci koji su imali težak zadatak. Komandir čete i zamenik vođe specijalističkog tima za spasavanje iz ruševina u VSB Beograd Mirko Milojković opisao je za Euronews Srbija kako je izgledala akcija spasavanja.

Kako je naveo Milojković, beogradski tim za spasavanje je bio u Novom Sadu nešto posle 13 časova, a krenuli su u 12.35 iz glavnog grada. 

"Mi smo tamo zatekli situaciju koja je delovala, možemo reći strašno. Bili smo svesni da su tu zaglavljeni ljudi ispod ogromne količine betona. Moralo se hitno reagovati da se izvuče šta može iz te situacije. Olakšavajuća stvar za nas je bila to što su kolege iz Novog Sada došle ranije, i uradile su onaj prvi bitni deo, a to je izviđanje i pretraga terena", naveo je Milojković u emisiji Hajde da razgovaramo.

Objašnjava da su izviđanje i pretraga važni jer se tu skupljaju prve informacije kako bi se saznao tačan broj ljudi za koje se pretpostavlja da su ispod ruševina.

"Oni su nama olakšali naš deo posla tako što su nam dali te informacije. Mi smo krenuli sa radom, sa evakuacijom ugroženih lica, ispostavilo se tela. Mi smo izvlačili tela ispod tih ruševina", naveo je.

Kaže da spasioci poseduju niz uređaja i da koriste posebne procedure u svom radu.  

"Prvo je vizuelni efekat, ono što vidimo. Onda probamo da iskomuniciramo s ljudima, da ih dozivamo, da im kažemo da su tu spasioci. Ako nam se neko odazove,onda idu psi. Posla pasa imamo uređaje za audio i vizuelnu komunikaciju, detekciju i pretragu. Ovde nije bilo potrebe za psima jer je to na jednom malom delu od nekoliko metra širine, ali veće dužine. Ta tela su se maltene videla skoro sva na prvi pogled ispod betona", rekao je.

Euronews

Kaže da su oni počeli da podižu beton i da je Uprava za vanredne situacije u Novom Sadu obezbedila građevinske mašine teške mehanizacije. 

"Oni su nama omogućili da funkcionišemo kao težak tim za spasavanje. Mi smo po kategorizaciji srednji tim za spasavanje. Kada nam se dodaju te mašine i teška mehanizacija, možemo da radimo kao težak tim. tj. da manipulišemo velikim teretom i da radimo pretragu i spasavanje tela i preživelih", naveo je Milojković i dodao da je srećom u ovom slučaju bilo i preživelih.

Na pitanje kako se spasioci osećaju kada spaze nekoga kome je potrebna pomoć ispod ruševina ističe da je to najteži deo zato što se u njima probudi želja za spasavanjem ali i bojazan da to neće uspeti. 

"Trudimo se svim silama da uradimo nešto brzo da bismo nekom spasili život. A u toj brzini se javljaju opasnosti da ne dođe do nekog pogrešnog koraka i jednostavno jedini pravi način je da se poštuju sve procedure koje su propisane i koje uvežbavamo", rekao je Milojković. 

"Akcija koja me je lično najviše pogodila"

Ističe i da celu akciju koordiniše vođa republičkog tima sa pomoćnicima, a da su tu i vođe regionalnih timova. Kako kaže, možda to sa strane deluje haotično, ali na terenu je rad veoma organizovan. 

Sagovornik Euronews Srbija kaže da je u službi 13 godina, a u specijalističkom timu 10, napominjući da mu je ovo akcija koju je najemotivnije doživeo i koja ga je lično najviše pogodila. 

"A videli smo svašta. Bili smo u Turskoj, tamo je bio razorni zemljotres. Nezahvalno je porediti nesreće, svaka nesreća za sebe je katastrofa", rekao je. 

Euronews

Mirko Milojković dodaje i da spasioci nikad do kraja ne naprave otklon od neke potresne situacije.  

"Svako od nas sigurno ponese deo te nesreće sa sobom. Svaka ta nesreća ostavi nekog traga. To ćemo tek videti šta će život da pokaže. Ali se trudimo, time se bavimo, za to smo obučavani, treniramo svakodnevno”, poručio je i dodao da im je drago ako mogu nekome da spasu život ukoliko je već do nesreće došlo.