Moderne olimpijske igre: Od maslinove grančice, preko umetnina do medalja koje sportisti sami stavljaju oko vrata

Olimpijske igre koje 23. Jula počinju u Tokiju okupiće, u glavnom gradu Japana, više od 11.000 najboljih svetskih sportista koji će se nadmetati u 50 disciplina u okviru 33 sporta. San svakog od njih je da se nađe na pobedničkom postolju sa zlatnom medaljom oko vrata, dok pored olimpijske zastave sa pet krugova vijori i zastava njegove zemlje, a sa ozvučenja dopire nacionalna himna države koju predstavlja.

Slika sasvim uobičajena i lako zamisliva, ali simboli modernog olimpizma nisu baš oduvek bili takvi.

Pa, kako je sve izgledalo na početku?

U Atini 1896. godine učestvovalo 285 sportista

Prve Olimpijske igre modernog doba održane su u Atini, kao prapostojbini olimpijskog pokreta i na njima je te 1896. godine učestvovalo svega 285 sportista i to samo muškaraca, iz 13 različitih država, koji su se takmičili u devet sportova. Pobedniku svakog takmičenja je pripala srebrna, a ne zlatna medalja, dok su drugoplasirani dobijali bronzano odličje. Još zanimljivije i čudnije je bilo na narednim Igrama u Parizu 1900. godine, na kojem su konačne učestvovale i sportiskinje, a na kojima su najbolje atlete umesto medalja dobijali umetničke slike na dar, jer je procenjeno da one imaju veću vrednost od parčeta metala oko vrata.

Ta praksa nije zaživela, pa se već na narednim Igrama 1904. godine prešlo na dodelu odličja, a pobednici takmičenja su dobijali medalje od čistog zlata, ali samo do 1912. godine, da bi se posle toga sve medalje pravile u srebrnoj verziji, a onda se na njih stavljala pozlata. No, te igre u Stokholmu nisu u istoriji ostale upamćene samo po materijalu od kog su napravljena odličja, već i po nečemu mnogo, mnogo bitnijem, da ne kažemo olimpijskijem.

 

 

Naime, U Švedskoj su se prvi put okupili sportisti sa svih pet kontinenata, pa je dve godine kasnije javnosti predstavljena olimpijska zastava koja je nastala kao ideja tadašnjeg predsednika Međunarodnog olimpijskog komiteta Pjera de Kubertena. Na njoj se nalaze pet isprepletenih krugova. žute, crvene, zelene, plave i crne boje, koje simbolizuju sve nacije sveta. Tačnije i preciznije, jedna od ovih šest boja, uključujući i belu pozadinu, nalaze se na zastavi svake države na svetu. Bez izuzetka.

Ideja je bila da ovi simboli budu promovisani na Olimpijskim igrama 1916. godine u Berlinu, ali one nisu održane zbog Prvog svetskog rata, pa je zastava premijeru doživela u Antverpenu četiri godine kasnije, kad su prvi put u istoriji intonirane državne himne pobednika takmičenja.

Kad se politika umeša u olimpizam

Naredne dve decenije Olimpijske igre su bile samo Olimpijske igre i sve ono što bi trebalo da predstavljaju, a onda su počele da se koriste u političke svrhe i do dana današnjeg ne prođu nijedne, a da barem nekome, na ovaj ili onaj način ne padne na pamet da ih ispolitizuje.

Te 1936. godine to je uradio Adolf Hitler promovišući nacizam i ideju o čistoti arijevske rase, pa je ponižavao legendarnog Džesija Ovensa, potom su razne države odlučivale da bojkotuju takmičenje, a 1972. godine u Minhenu se dogodio teroristički napad u kojem je ubijeno 11 izraelskih sportista.

AP Photo/John Rider

Uz to, ne treba zaboraviti da je nakon raspada Jugoslavije i Sovjetskog saveza pojedinim zemljama bilo zabranjeno da učestvuju pod svojim imenom već su se takmičile pod olimpijskom zastavom.

Zbog svega toga je aktuelni predsednik MOK Tomas Bah, apelovao na sportiste da se suzdrže od promovisanja bilo kakvih osim sportskih ideja i najavio daće takvo ponašanje biti strogo sankcionisano.

Doping počeo alkoholom, a pretvorio se u naučnu disciplinu

Olimpijsko geslo "važno je učestvovati" mnogo puta je bilo na ogromnom iskušenju, jer su mnogi sportisti moderne ere, mada neki kažu i u antičko vreme, pokušavali da prevare konkurenciju koristeći doping. Prvi takav zabeleženi primer dogodio se u Meksiku 1968. godine kad je švedski petobojac Hans Gunar Lijenbal suspendovan jer je bio pozitivan na alkohol.

Potom je usledio veliki broj mnogo ozbiljnijih doping skandala od kojih su najpoznatiji oni u kojima su učestvovali kanadski sprinter Ben Džonson, američka atletičarka Florens Grifit Džojner i kompletan ruski olimpijski tim uoči prošlih Igara u Rio de Žaneiru.

 

 

Svetska antidoping agencija (WADA) je najavila da će i u Tokiju biti rigorozna za sve one koji budu koristili nedozvoljena sredstva, a testiranja će biti svakodnevna.

Sledstveno vremenu u kojem živimo medicina i nauke uopšte će u Japanu biti sveprisutni zbog pandemije koronavirusa, što je uticalo da na borilištima neće biti publike, a odlučeno je da se najboljim sportistima prilikom dodele medalja one ne stavljaju oko vrata, već će svaki olimpijac to morati da uradi samostalno.