"Kari" Pešić kao vesnik uspeha: KSS započeo operaciju "Pariz 2024"
Komentari28/09/2021
-12:40
Košarkaški stručnjak Svetislav "Kari" Pešić, koga je KSS izabrao da ubuduće vodi nacionalni tim, spada u red najvećih trenerskih imena koje je Srbija ikada imala.
Poznati Piroćanac je 28. avgusta napunio 72 godine, ali je i te kako spreman da Srbiju ponovo povede do košarkaških visina i vrati je tamo gde i pripada – u sam svetski vrh.
Pešić je već jednom uspeo na klupi državnog tima, ali kao selektor SR Jugoslavije, s kojom je prvo 2001. u Turskoj pokorio Evropu, a zatim, godinu dana kasnije bio trener prve reprezentacije koja je Sjedinjene Američke Države (od kada se takmiče NBA profesionalci), ostavila bez plasmana u polufinale na jednom velikom takmičenju i to u njenoj kući – Indijanapolisu. Okitio se zlatom, a potom napustio reprezentaciju.
Ovo su samo neki od razloga zbog kojih košarkaška javnost, čelnici srpske "kuće košarke" i sami igrači veruju da je Pešić pravi čovek da povede "orlove" ka novim uspesima. Istih je, ruku na srce, bilo u protekloj deceniji, ali bez pobedničkog postolja, da bi neuspeh u kvalifikacijama za Olimpijske igre prošlog leta uključio crveni alarm u KSS da je nešto hitno potrebno menjati. Posle povlačenja Igora Kokoškova nije se dugo čekalo na novo rešenje…
Posle Bosne, na kratko napušta klupsku košarku i seli se u Košarkaški savez Jugoslavije. Dodeljena mu je generacija upamćena kao jedna od najboljih koju je planeta imala, sa Kokočem, Đorđevićem, Rađom, Divcem, Ilićem… Prvo osvaja kadetsko evropsko prvenstvo (1985), sledeće godine juniorsko, a kao šlag dolazi čuveni Bormi u Italiji i titula prvaka sveta (1987). S obzirom na to da je Jugoslavija u to vreme imala vrhunske stručnjake u seniorskom nacionalnom timu i da su rezultati bili sve bolji, odnosno da su se sa velikih takmičenja donosile zlatne medalje, Pešić je prihvatio poziv iz Nemačke.
"Panceri" su bili daleko od evropskog vrha…
Ali! Posle šest godina rada, Nemačka uspeva nešto čemu se niko nije nadao. Pod komandantskom palicom Svetislava Pešića osvaja Evropsko prvenstvo 1993, što ne samo da je predstavljalo veliki, istorijski uspeh, već i prvorazrednu senzaciju, jer su iza nje ostale velesile poput Hrvatske, Rusije, Grčke, Španije, Italije… Jugoslaviji je bilo onemogućeno da se takmiči na Eurobasketu u Nemačkoj zbog sankcija UN i to je jedina senka, ako se uopšte može tako reći, na neverovatan rezultat malo poznatih igrača predvođenih "Karijem" i MVP turnira Krisom Velpom.
Kao i sa Bosnom, juniorima Jugoslavije, tako je i sa reprezentacijom Nemačke odlučio da se rastane posle sezone slavlja. Ostao je u Berlinu i to punih sedam godina, ovaj put kao trener Albe. Već u drugoj sezoni u tada siromašne trofejne vitrine berlinskog kluba unosi prvi međunarodni pehar – trofej evropskog Kupa Radivoja Koraća. Posle dve vicešampionske godine u prvenstvu Nemačke, počinju da se nižu "salatare". Prva je osvojena 1997, pa 1998, 1999. 2000… U Kupu su osvojena još dva trofeja. Alba je i posle 2000. nastavila da dominira u nemačkoj košarci, ali bez Pešića, koji posle neuspeha na Evropskom prvenstvu 1999. i Olimpijskim igrama u Sindeju 2000. preuzima reprezentaciju Jugoslavije i s njom čini čuda. U isto vreme vodi i Keln, ali sa mnogo manje uspeha.
Večni san navijača Barselone da postanu košarkaški prvaci Evrope, prestao je to da bude upravo pod "Karijem" Pešićem. Posle Indijanapolisa i svetskog zlata, napušta državni tim i prelazi u Španiju, tačnije u Kataloniju. Barselona 2003. postaje prvak Evrope – prvi put u klupskoj istoriji, najviše zahvaljujući treneru i Dejanu Bodirogi. Na listu uspeha dodaje još dve titule prvaka Španije i jedan Kup kralja. Na iznenađenje mnogih, posle samo dve i te kako trofejne godine, napušta Blaugranu i odlazi u Lotomatiku. U Rimu se takođe zadržao dve sezone, ali ovaj put bez većih rezultata.
Osvojio je posle još četiri trofeja, sa Đironom FIBA Evrokup 2007, sa Bajernom titulu i sa Barselonom, koju je uz Crvenu zvezdu, jedino vodio dva puta, još dva pehara u Kupu kralja. Upravo Zvezda, pomenuti Keln i Lotomatika, kao Dinamo iz Moskve i Valensija bile su stanice bez trofeja u Pešićevoj bogatoj karijeri.
Svetislav Pešić je osvojio sve što se može u klupskoj košarci. U reprezentativnom skoro sve, jer do Olimpijskih igara još nije stigao.
Pariz 2024 je velika šansa za njega i Srbiju! Do tada ima još mnogo utakmica i takmičenja…
Komentari (0)