Košarkaši Srbije su treći na Olimpijskim igrama! Nemačka nije imala šanse protiv Jokića i ostalih divova

Košarkaši Srbije pokazali su da su najjači kada je najpotrebnije, da im ništa ne mogu ni belosvetska nepravda ni aktuelni planetarni prvak Nemačka, kada se zainate i zaplešu onako kako to umeju i kako su uradili u meču za bronzanu medalju na Igrama u Parizu - 93:83 (30:21, 17:16, 26:25, 20:21). Za revanš s debelom kamatom za poraz od iste selekcije na prošlogodišnjem Svetskom prvenstvu. 

Kao da su imali dovoljno vremena za mentalno resetovanje i fizički oporavak od nepravičnog poraza u poslednja tri minuta doktorske partije protiv Sjedinjenih Amerričkih Država, odnosno podrobnije analize današnjeg protivnika, a nisu, "orlovi" su odmah pokazali da su ustali na pravu nogu i šta im je namera u jutarnjoj borbi sa "pancerima".

Demonstrirali su prepoznatljivu želju i žar, rešenost, fokus, timsku košarku... što im je donelo konstantnu prednost tokom prve četvrtine, samo je varirala rezultatska prednost. Da Nemcima nije išao šut za tri poena, gubili bi ubedljivije pred prvi mini odmor, pa opet su ga dočekali s dvocifrenim minusom (20:31). 

Najveća briga bila je povreda Bogdana Bogdanovića, pogotovo što je kapiten u jedom trenutku izveden sa parketa, ali se srećom pokazalo da lakat nije toliko bolan da vrhunski košgeter ne može da nastavi meč. Pre i posle toga Nikola Jokić je u svom stilu delio asistencije (6) i ubacio šest poena, kako se to očekuje od MVP igrača NBA 2023/2024.

 

 

As Denvera i Vasilije MIcić prvi su stigli do dve poenterske brojke na utakmici, u našim redovima, mada Srbiji nije išlo sve kao po loju u drugih 10 minuta. Opao je ritam u toj dekadi, obostrano je porastao broj faulova, često se išlo na liniju za slobodna bacanja, a našima se potkralo čak pet minuta praznih košgeterskih hodova protiv, defanzivno sve boljih, Nemaca. 

Trojka Vanje Marinkovića zatvorila je tu crnu rupu, Srbi su otišli na 46:35, malo pre poluvremena, hvala nebesima, jer je Obst odmah uzvratio istom merom i toliko naljutio selektora Svetislava Pešića da je odmah zvao tajm-aut. Zadovoljan što ekipa ne ispušta "dizgine", ali zabrinut da slabost ne narastu do opasnog nivoa. 

Tada izrečene zamerke i češljanje statistike na velikom odmoru urodili su plodom, jer su "orlovi" skupili odbanu od brzih tranzicija i lakih poena, po čemu je prepoznatlljv tim Gordona Herberta, u isto vreme pojačavajući procente u fazi realizacije. Pogotovo sredinom treće četvrtine, kada su ih Aleksa Avramović s pet vezanih poena i Ognjen Dobrić tricom odbeli na ogromnih +19 (45:64).

Naravno, Nemačka nije slučajno planetarni šampion i bronzana selekcija sa poslednjeg prvenstva Evrope, Vagner i njegovi saborci serijom 6:0 spustili su protivnika na + 10 (57:67) i dali do znanja našim momcma da nema mesta opuštanju. I nije ga bilo, samo ne može uvek biti sve savršeno, pogotovo ako se parket deli sa kvalitetnim sastavom.

Rešila je Srbija u svoju korist treću deonicu i sa solidnih devet poena viška dočekala zadnju (72:63), učinivši to s puno očiglednog samopouzdaja, ali i svesti da ništa nije gotovo do stvarno sudije ne sviraju kraj meča, u kom su arbitri s vremena na vreme brljavili i zbunjivali aktere i publiku svojim odlukama. Istina, na štetu oba tima. 

Srpski tim se poslednji put na teren vratio još odličmiji, skoncentrisaniji i rešeniji da istera stvari do kraja. I vrati se sa kolajnom u Beograd! Čekamooooo ih ispod čuvenog balkona! Čekali bismo ih i da nisu bronzani, jer igraju zlatna vredna košarku, svim srcem za svoju zemlju. HVALA VAM za dve nedelje ponovnog uživanja u igri pod obručima, zapisane u genetskom kodu Srba.