Mihajlović se oprostio od Bolonje: Uvek ću biti deo vas, ostavljam nasledniku zdravu grupu igrača

Siniša Mihajlović obratio se javnosti posle otkaza koji je dobio u Bolonji.

Srpski trener proveo je tri i po godina na klupi italijanskog tima, a po okončanju mandata obratio se klubu i navijačima.

Njegovo pismo koje je objavljeno u italijanskom listu "Gazeta delo Sport" prenosimo u celosti:

"Ovo je bila avantura koja nije bila samo fudbal, nije bila samo sport. Nikada neću zaboraviti poruke ohrabrenja koje sam dobio od naših navijača. Koji god dres ubuduće da nosim, neću vam biti protivnik, već uvek jedan od vas.

Često mi se dešavalo da se pozdravljam sa navijačima, igračima, klubovima, gradovima, da kažem to zbogom. To je deo karijere fudbalera i trenera, desi se pre ili kasnije. Sportski ciklusu su takvi da se rađaju, razvijaju, daju zadovoljstvo, ponekad su razočaravajući i ond neminovno dođe kraj. Ništa nije večno. Ovog puta dešava mi se da na sve gledam nekako sa više tuge.

Moja avantura nije bila samo fudbal, samo sport. Bila je to unija duša, zajednički hod kroz mračan tunel da bi se ponovo videlo svetlo. Osećao sam to poverenje prema treneru i kao prema čoveku. Vaša toplina me je grejala u najtežim momentima. Pokušao sam da se odužim potpunom posvećenošću dresu, nisad se štedeo ni kad sam bio na terenu ni kad sam bio u bolničkom krevetu. Mnoge godine patnji u Italiji su me smekšale, ali me nisu promenile. Prošao sam određene krugove, ali sam ostao Srbin koji je često tvrdoglav, otvoren i oštar; često nisam uspevao da izrazim taj osećaj zahvalnosti. Možda ne znam kako da se dam. Previše slatkih reči, ne znam kako da se baci u tako mnogo zagrljaja, ali sam odgovorio svojim grozničavim osećajem dužnosti, ne zapostavljajući ništa u radu, ispunjavajući svoj zadatak do kraja, čak i u najdramatičnijim okolnostima, da pružim navijačima Bolonje zadovoljstvo koje zaslužuju. Nadam se da sam uspeo u tom poslednjem delu. U naših tri i po godine zajedno postigli smo to neverovatno deseto mesto, dva puta smo bili 12, i konačno 13. Uvek smo ostvarili, uprkos svemu, a dobro znače šta to sve znači, miran opstanak, pokušavajući da napravimo proaktivnu i ofanzivnu igru, gurajući mlade igrače i dozvoljavajući klubu da zaradi na tržištu, što se pokazalo proteklih sezona. Jesam li mogao bolje? Možda. Da li sam dao sve? Jesam, bez i najmanje sumnje. I to mi omogućava da gledam na sve visoko uzdignute glave bez da zameram nešto sebi.

Nikad nisam bio licemer, neću biti ni sada, ne razumem ovaj izuzetak. Prihvatio sam kao što profesionalac to i čini, ali mislim da je situacija apsolutno bila pod kontrolom i mogla je da se popravi. Ljudi iz uprave nisu imali isto mišljenje. Tek smo u petom kolu, teško mi je da shvatim da je sve to zavisilo od poslednjih rezultata i pozicije, to nije odluka koja je dugo visila nad glavom. Tako loša odluka. Hteo bih da kažem da sam dobrog zdravlja i da ono stalno napreduje. Ne brinem više toliko o sebi, povremeno idem na provere. Pratio sam sve treninge poslednjih nedelja, moja jedina mana je što nisam smeo da se izlažem jakom suncu previše sati. Ali nisam propustio ni dan. Ništa me ne sprečava da radim i budem na klupi. Ovo nije vreme za analizu fudbala iz poslednjeg perioda, transfera, i odluka uprave sa kojima se nisam slagao. Sada, sećajući se mnogih posebnih i nezaboravnih momenata, želim da vam kažem hvala. Hvala strastvenim navijačima Bolonje. Klubu, sa nekim legitimnim izuzecima prema meni. Predsedniku Saputu koji mi je omogućio da radim tri i po godine i pokazao dugoročno poverenje.

Želim Bolonji i navijačima sve najbolje što se tiče sportskog uspeha. Ostavljam nasledniku zdravu grupu igrača, kulturu rada i verujem u važne vrednosti koje smo delili u ovom okruženju. Videćemo se ponovo, nadam se, na terenu."

Bolonja se posle pet kola u Seriji A nalazi na 16. mestu tabele sa učinkom od tri remija i dva poraza.