Marko Nikolić: Volim da radim u klubovima gde ima pritiska

Nekadašnji trener Partizana i Lokomotive Marko Nikolić bio je gost stručne tribine pod nazivom "Planiranje i upravljanje karijerom fudbalskog trenera, iskustva i perspektive" na Fakultetu za sport i fizičku kulturu.

Jedan od najboljih srpskih trenera proveo je nešto više od sat vremena u prijatnom razgovoru sa studentima, koji su imali šta da čuju upijajući svaku njegovu reč.

"Sedeo sam i ja u istim ovim klupama pre dvadesetak godina. Naš posao zahteva veliku strast i ljubav, potom rad, volju i upornost. Zato uvek kažem da je edukacija izuzetno važna. Učio sam četiri do šest godina u mlađim kategorijama Rada, kako bih stekao iskustvo u radu sa decom, jer pomaže u kasnijem radu sa seniorima, mada su to različiti poslovi. Posebno je značajno obrazovanje akademskog tipa, kao kamen temeljac za sve naredne poduhvate. Naši ljudi imaju veliki talenat i sa tim ne zaostajemo ni za kim na svetu. Nijedan Holađanin, Nemac ili Španac nije talentovaniji od vas, samo imaju sreću da dolaze iz boljeg sistema koji im omogućava da se lakše kreću. Ovde ćete dobiti široku bazu i osnovu, a kasnije ćete morati da jurite dodatno znanje. Sami", počeo je priču trofejni stručnjak.

Odavno je poznato da je na svakom uspešnom putu najteže napraviti prvi korak, a Nikolić je studentima otkrio kako je on krenuo da plovi trenerskim vodama.

"Postoje dva osnova puta. Na jednom se nalaze bivši igrači, uglavnom vrhunski, a na drugom su oni sa lošijom karijerom ili oni koji je, poput mene, uopšte nisu ni imali. Fudbal sam igrao do 19. godine i odmah počeo da radim kao trener. Došao sam u Rad, gde su me znali iz mlađih kategorija i dali mi da radim sa pretpetlićima, ali naravno bez plate. Volontirao sam dve godine i pozvao prijatelje da mi se pridruže pod istim uslovima. Dobro se sećam da je moj prvi trening bio na šljakastom terenu na Banjici, sa 60 dečaka i četiri lopte i desetak markera. Sve te navodi na razmišljanje i tera na pronalaženje rešenja, a Radomir Antić je govorio da trenerski posao nije ništa drugo nego rešavanje problema i od njih ne treba bežati, nego se s njima suočavati".

FK Partizan/Miroslav Todorović

Poznatje mladi stručnjak kao veoma temperamentan, nikada nije pokušavao da sakrije svoje emocije i uvek je čvrsto stajao iza svojih stavova, koliko god neko drugi mislio da su pogrešni, što je i savetovao svoje buduće kolege.

"Sećam se da smo supruga i ja čekali prvo dete, a ja dobi otkaz. Mogao sam i da ostanem, ali sam bio spreman da donosim ispravne, ali teške odluke. Karakterno nisma takav da pravim kompromise i donosim odluke koje nisu dobre danas, ali jesu na duži vremenski rok. Imao sam snage da ne prihvatim neke vrlo primamljive ponude, jer sam imao informacije da to nije sredina za mene. Profilisao sam se, a to potvrđuju činjenice, kao trener koji bira klubove čiji su cilj trofeji. A mogao sam da idem u one koji su plasirani od osmog do desetog mesta. Ja sam i danas takav da želim najviše. Kad izgubim nisam ljut na saradnike, igrače, predsednika, medije, već prvo gledam u sebe. Ja ne znam kako izgleda kad se izgubi deset utakmica u nizu. Ne znam kako bih narednog dana došao na trening, ne znam kakav novac da je u pitanju. Podneo bih ostavku odmah“, rekao je Nikolić.

Čudna odluka je bila da nakon osvojene duple krune sa partizanom pređe u mađarski Videoton, a podjednako neobična je bila i ona da pruzme Lokomotivu u trenutku kad ga ni navijači ni meidji u Rusiji nisu želeli.

profimedia

"Svi su bili u čudu kad sam otišao u Mađarsku, jer u sve dužno poštovanje, ne idem u Real nego u Videoton. Ali meni je samo pet minuta razgovora sa direktorom bilo potrebno da shvatim da dolazim u klub gde sam im potreban koliko i oni meni, a da nam se ambicije poklapaju. Bilo je i rizičnih odluka, ali takvi izazovi su meni najveći. Doći u klub čija se trenerska ličnost graniči sa Bogom, jer su Moskovaljni sve osvojili sa Jurijem Sjominom. To mi je bio motiv više, brzo se situacija okrenula, i tamo smo napravili veliki uspeh. Uloga trenera jeste liderska, trebalo bi da bude centralna figura kluba što se nepreskino potvrđuje u praksi bilo koji sport da je u pitanju. Tokom priprema u Španiji sa Lokomotivom odlučili smo da promenimo formaciju. Srpski deo stručnog štaba vidi da će to biti dobro, ali niko drugi ne. Onda na prijateljskim utakmicama pobeđujemo sa po tri, četiri data gola, a početkom nastavka prvenstva ekipa ulazi u najdužu seriju pobeda u istoriji Lokomotive. I sad kad bih pozvao te ljude oni bi radili sve što im kažem jer sam ih rezultatom uverio da treba da mi veruju".

Fudbal kao kolektivni sport sa sobom donosi i neizbežno uklapanje različitih karaktera i ličnosti, a Nikolić je istakao da vrhunski trener pored kreiranja dobre igre mora da vodi i računa i o pravljenju dobre atmosfere u klubu.

"Nikad nisam bežao od igrača sa izraženim karakterom. Gledao sam u četvrtak meč između Ajntrahta i Vest Hema i video 22 bandita na terenu. Ko zna šta bi kod nas rekli za njihovo ponašanje, ali za mene je to hemija. Proces koji se ne završava, ne kažeš danas to je to. Sutra opet. Definicija grupe kaže da ti praviš koheziju, a ona želi da se razbije. Tvoj zadatak je da ih približavaš, a grupa po definiciji želi da se razdvoji. E, takvi karakteri daju sve od sebe na terenu".

Profesionalni sport, pogotovo fudbal, i pritisak su u neraskidovoj vezi, a bivši trener Partizana je studentima objasnio da uprvao taj pritisak utiče na stvaranje još boljih rezultat.

"Zabrinuću se onog dana kad budem radio negde gde nema pritiska. Ako izgubim, a kažem 'sve je u redu", znaću da mi je karijera u padu. Moraš da budeš tamo gde je pritisak kako bi se kretao uzbrdo. Ali mora čovek da ima izduvni ventil mimo fudbala. Nešto što ga puni, jer su pražnjenja tokom fudbala ogromna. Nekom je to porodica, nekom šetnja, nekom mali fudbal, nekom kafana. Ako nemaš punjač, onda se baterija prazni, a telefon crkava. A taj pritisak je zapravo lepota ovog posla! Da svaki dan igraš pred 50.000 gledalaca, a ne pred 5.000".

Treća decenija 21. veka pokazuje da jaz između bogatih i siromašnih klubova širom svet postaje sve veći i izraženiji, a Nikolić je u tom kontekstu ekipe poređao u tri staleža.

FK Partizan/Miroslav Todorović

"Postoje tri fudbala. Takozvana Superliga, koju čine najbogatiji klubovi Evrope koji su po svemu iznad ostalih klubova širom sveta. Recimo, Bajern ima igrače od 60.000.000 evra na klupi, a nije promenio tim. Drugi fudbal predstavljaju najbolje ostale ekipe iz "liga petica“, plus Rusija, Portugal i tu ubrajam Partizan i Zvezdu, varšavsku Legiju, PAOK, Olimpjakos... Možda nekad može da se takmiči sa prvim fudbalom, ali ne može da dođe do finala. I na kraju, tu je treći fudbal. E, on ne može da priđe nikome. Ljudi u prvom fudbalu su nekim zaslužili što su tamo. Meni kao treneru je mnogo lakše da spremam utakmicu protiv tih timova, jer analiza sve pokaže, za razliku od Ufe, gde nemaš pojma šta će se desiti, jer 'divljaju'. Još nešto: što je veći nivo ljudi su pristojniji, normalniji, lišeni nepotrebne sujete, karakteriše h samo sportska želja za pobedom".

I za kraj prijatnog razgovora sa studentima Marko Nikolić je pričao o pravcima razvoja struke u srpskom fudbalu.

"Moramo sami da se organizujemo kad nas niko ne organizuje. Da ne sedimo po kafićima, već da se nalazimo po seminarima. Znam da nije lako, ali da razmenimo mišljenja, iskustva, kako bismo pomogli novim generacijama. Ne u smislu plate ili odnosa sa predsednikom, već stručno. Ja sam imao Antaru i Tumbu, nekog da mi kaže šta misli, lak i ako mi se ne dopada i zbog kojeg sam bio ljut, ali prespavaš i zapitaš se da li je taj čovek u pravu. To je najveća dragocenost. Možmo da se 'skupljamo' i posredstvom interneta, ali direktan konktakt je nezamenjiv", završio je Nikolić.